palmapedia.com
PALME => PALME (Arecaceae) => Autor teme: Pivi - Listopad 13, 2007, 17:43:38 poslijepodne
-
Sa čime gnojite vaše palme, u koje doba, u kojoj količini?
(ako ih gnojite)
Nemam iskustva sa ovim nimalo pa me baš zanima.
-
Kristalno Scotovo gnoivo 18 10 18 + micro.Jako se dobro pokazalo.Gnoivo se otopi u vodi i tako se zaljeva,ne oštečuje bijku ako voda ostane na palmi već vrši funkciju prihrane preko lista.Ljeti obavezno dodam Calcinit jer je to potrebno za drugu vegetaciju.
-
Phoenix canariensis gnojim sa pregorelim stajnjakom od polovine marta do pocetka septembra tako sto stajnjak razmutim u vodi(200gr na 10 litara) i time zalijem palmu na svake 2 nedelje! Rezultati su odlicni!
Trachycarpus fortunei gnojim u istom razdoblju vestackim djubrivom ,takodje na 2 nedelje, a doza po propisanom uputstvu na boci!
-
Čekaj, šta je stajnjak a šta vestačko đubrivo?
-
Stajnjak je nus produkt životinja/govanca/a vještačko ili ti ga mineralno/umjetno/.
-
Kristalno Scotovo gnoivo 18 10 18 + micro.Jako se dobro pokazalo.Gnoivo se otopi u vodi i tako se zaljeva,ne oštečuje bijku ako voda ostane na palmi već vrši funkciju prihrane preko lista.Ljeti obavezno dodam Calcinit jer je to potrebno za drugu vegetaciju.
Jelsa, scotovo gnojivo i calcinit najvjerojatnije nabavljaš u splitu?
Ako mi možeš napisati gdje (i za Previcur).
Šta druga vegetacija znaći kod palmi? :misli:
-
Stajnjak je kravlji izmet koji odstoji 3 godine,osusi se potpuno,ali sadrzi ogromnu kolicinu azota i ostalih hranljivih sastojaka!
Vestacko djubrivo je ono sto se kupuje za djubrenje biljaka-znaci ili neki rastvor ili kuglice...
-
Objasnio mi je xenon jednom za stajnjak, ali mi nije bilo jasno kad si spoemenuo 200 grama i miješanje...malo mi smiješno bilo :mrgreen:
Vestačko nisam znao.
:thumb_up:
-
Ovo što Palmark spominje je jako dobra stvar ali se ne usuđujem to upotrebljavati zbog drugih biljaka a i nije mi zgodno puštati kroz sistem natapanja.Scotova gnoiva nabavljam direktno kod nabavljača /veleprodaja/.Kad naručim novu turu šaljem ti 1kg i Calcinit.Koncetracije su vrlo niske. Ide 0,7g na litru.To je profi gnoivo.
-
Trenutno gnojim organsko konjsko gnojivo s viskom udjelom dušika, pokazalo se kao dobro i kao dodatno koristim tekuće u omjeru 6-2-6...
Ali, već neko vrijeme razmišljam o Superthrivu koji se pokazao kao nevjerojatno dobar za palme, isto tako i Palmbooster pokazuje odlične rezultate. Ne znam o kojem se sastavu radi, ali vjerujem da ima visok udio dušika i kalija. Mislim da ću ga naručiti...
-
Veruda, na šta se omjer 6-2-6 odnosi?
-
N-P-K
Dušik-fosfor-kalij
-
Ja za moje palme koristim neko italijansko tecno djubrivo za listanje, sa visokim N brojem, jer mi za sad ne trebaju P i K u toj meri.
-
nabavio sam stajskog gnjojiva. kako ga primjeniti?
-
nitko?
-
Od koje zivotinje? Jel pregorelo ili jos "gori"?
-
nemam pojma od koje životinje...spremno je gnjojivo...
-
Pa je li odstajalo?
-
Znaci ne oseca se nikakav "miomiris" vise od njega? Ako je tako, umesaj ga u zemlju, ali ne preteruj, bice dovoljno 10-15%.
-
Veruda, pa kažem da je spremno. Dakle odstajalo.
To je otac donjeo tako da neznam od koje je životinje jer nisam ni pitao ali je spremno.
Xenon, dakle ako želim pognjojit 2 archontophoenixa moram odkopavat zemlju oko njih i to zamješat i ponovo vratit?
-
Pa mozes i da pospes okolo (tamo gde je korenov sistem) i da zalivas, hranljivi sastojci ce vremenom prodreti do korena, ali ovo je sporija metoda. Kada se gomila slegne, mozes da stavis nov stajnjak i tako u beskonacnost.
-
Ja sam radio tako sto u kantu vode od 10 litara stavim oko 200 grama stajnjaka,ostavim da se izmesa,procedim da se ne skuplja trunje oko biljaka i time zalivam!
-
A palmark ako to funkcionira u smislu prihrane onda ću i ja sa ovim stajnjakom to napravit.
-
Ja sam to prvi put koristio ovog leta i mogu ti reci da sam primetio da je phoenix bas poceo brze rasti i da je ojacao :thumb_up: - nekako su mu listovi postali jaki i veoma elasticni!!!
Pazi samo da ne preteras sa kolicinom,i nemoj previse cesto tako da zalivas-npr. ja sam zalivao djubrivom jednom nedeljno,a izmedju toga sam zalivao svako vece posto su bile velike vrucine!
Ipak,to ti je kad je palma u saksiji,pa se zemlja brze isusi!
Verovatno je kad je u zemlji treba redje zalivati,pa samim tim i redje djubriti!
-
Veruda je napisao:
"Bitno je da sadrži veliki udio dušika i podosta kalija, ja obično tražim nešto u omjeru 6:2:6 ili 9:2:6 (NPK) i naravno , ne smije se zaboraviti na mikroelemente, željezo, bor, magnezij...
Čim temperature to dopuste i palma kontinuirano započinje s rastom, kada dnevne temperature prelaze 20°C onda je poželjno gnojiti. Sa sporootapajućim gnojivom ja gnojim 2-3 puta godišnje, a tekuće od početka ljeta svaka 2-3 tjedna sa tekućim gnojivom..."
NPK 6:2:6 ima kalija koliko i dušika. Koliko sam ja pročitao, na početku vegetacije treba dodavati gnojivo s visokim postotkom dušika jer dušik potiče rast vegetacije. Na kraju sezone, na jesen treba gnojiti gnoivom s visokim postotkom kalija jer kalij jača stijenke biljke i tako ih čini otpornijim na hladnoće.
Ako se na kraju sezone dodaje gnojivo s visokim postotkom dušika, biljku se potiče na rast i spriječava njeno mirovanje pa je ona osjetljivija na hladnoće. Zato se ne bi trebalo početi gnojiti dušikom dok još postoji opasnost od hladnoća da biljka ne krene s vegetacijom prerano.
Samo ne znam zašto bi se trebale čekati temp. od 20 C?
Ne znam zašto se ne smiju gnojiti palme prva 2, 3 mjeseca nakon sadnje? Možda zato što u rasadnicima redovito tretiraju biljke gnoivom, pa ako ih pognoimo i mi nakon sadnje može biti previše?
Stvarno ne treba pretjerivati s količinom gnojiva, što obično radimo u želji da biljka brže raste. Ovako sam ja shvatio što učini previše gnojiva:
stvori u zemlji otopinu s prevelikom količinom minerala (pregustu otopinu). U biljci je otopina s manjom količinom minerala (rjeđa). Tada se zbog razlike u gustoći i osmotskog efekta (efekta u kojem dolazi do izjednačavanja gustoće otopine u pojedinim stanicama) izluči (izvuče) voda iz biljke i biljka se suši. Tako umjesto da biljci dodamo mineralne tvari iz nje 'izvučemo' vodu. Navodno se obilnim zalijevanjem ta količina u tlu razrijedi pa se tako spasi stvar. Sad ne znam da li obilno zalijevanje može dovesti do bržeg otapanja svog gnoiva u tlu pa se napravi još gora stvar??
Ja sam lani bacio 'šaku' gnoiva u granulama (ne znam točno koji je sastav, ali mislim s više dušika) ispod oleandara i malo oko ružmarina i svi manji izdanci na oleandru su se posušili, a ružmarin se sav posušio, a stvarno mi se činilo da nisam stavio previše.
-
Evo tekst o djelovanju kalija:
Question:
Grant, What can I do to protect my palms if we have freezing weather?
Answer:
To increase the cold hardiness of palm trees, coming into winter, use a granular potassium fertilizer like 0-0-60 or something of that combination that is applied 45 days in advance. It needs to be applied at least 45 days in advance in order to get into the plant's system. What the potassium does is strengthen the cell walls of the plant and will displace the amount of water in the cells making it harder for them to burst during freezing temperatures. Water freezing, expanding and bursting.
http://tct.netfirms.com/tropics/coldfert.html
-
Oko kalija i dušika je već pisano na forumu i naravno da se kalij dodaje krajem ljeta u što višem obliku, a dušik početkom rasta vegetacije.
Nakon presađivanja palme korijen treba neko vrijeme da bi se ustalio i počeo piti vodu i tada palma obično ne raste tih prvih mjeseci zato vjerujem da ni nije poželjno gnojiti umjetnim gnojivom, pogotovo brzim koji se topi u vodi. Zašto bi trebalo čekati 20°C? Pa to nije naravno čvrsta granica kada bi netko počeo sa gnojenjem, al to su recimo temperature kada palma započinje KONTINUIRANI rast i uz naravno dovoljno visoke noćne temperature.
-
Da evo sa vecom kolicinom kalija,
pred jesen i zimu da stabiljke "odrvene" i postanu otporne na hladnocu, to radim i ja.
Za osmocot odnosno gnojiva spororastapajucih svojstva, neki kazu ovako neki onako,
ja osobno mislim sto se nekako i pokazalo na ogradi lovor visnje, dobro pognojena i svaki dan zalivana, pozutila je nije se osusila na svu srecu!
A oko citrusa, ulika i palmi neki bolji osmocot raspada se i godinu dana, stavljala sam ga i lagano 1-2 cm ispod povrskinskog sloja, i na povrsinu pa se da lijepo primijetiti.
Zato sam misljenja ako ga se stavi previse i onda navali "utapat" mislim da se napravi samo gore odnosno da se "uguse" biljke, to je moje misljenje.
Ja ta dugotrajna stavim u zemlju i tokom ljeta jos zalijevam voda+tekuci, i dosada se je pokazalo kao ok.
Jedino me stapici nerviraju jer njima ili slomim nokat, ili imam crno ispod nokta, pa ih izbjegavam, ali ni oni nisu losi.
A zadnjih dvije godine, kvaliteta, odnos cijene, i sigurnost da necu upropastiti biljke odnosno ne mogu izgoriti koristim cak i vise "hornspäne" to su otpaci zivotinjski ali odlicno gnojivo!!!
Veruda i 20°C, da cula sam i ja to, ali ja sam primijetila cak i ovdje gdje je hladnije nego kod nas doma, da kada temp. nocu ne pada ispod 5°C i dnevna bude negdje oko 10C, cak i palme krenu jako rasti. Moram priznati da kod mene i u Puli i ovdje cijeli dan imaju sunce od 9-16-17 sati!
Evo jedan mini Trahy u vrtu prekjucer sam vidjela, da je krenuo vani izbacivat novi list, znaci da ga je odradio prije ove hladnoce, i tada su temp. bile nocu oko 5 a danju izmedu 8-15C!!!
-
Kod umjetnih gnojiva postoji opasnost da se poremeti ravnoteža minerala u zemlji.
Svaki element ima protutežu u drugom.
Tako sam recimo procitao da je jedan od tih parova Kalij-Magnezij, odnosno ako se pretjera sa Kalijem može palmi ponestati Magnezija.
Omjer je takav da treba puno manje Magnezija od Kalija.
Oni su medju ovisni, mikroelement bor utjece na apsorpciju kalcija, magnezija i kalija.
Bor se lako ispere jakim kišama ako drzite palme u teglama na otvorenom a ako se
samostalno dodaje razlika izmadju pomoci i toksicnosti je vrlo mala.
Zbog svega toga se najbolje pouzdati se u dobri stari kompost koji ce polako iz sebe cjediti sve sto treba ili
dobro procitati sadrzaj raznih umjetnih dohranjivaca.
-
Dragi moji dajem Vam recept s kojim nema šanse da naštetite bilo kojoj biljci a zauzvrat biljka dobija kompletno prirodno gnojivo u kojem ima sve što joj treba.Radi se o najobičnijim koprivama koje svi imamo u svojoj blizini.Recept ide ovako 1kg kopriva se potopi u 10l vode i ostavi 2 tjedna da miruje povremeno promiješati neka vas ne brine smrad koji se proizvodi vrenjem .Nakon otprilike 2 tjedna tekućina je spremna za zalijevanje.Još nešto što je dobro a to je da od toga bježe svi nametnici od uši do kojekakvih gljivica.Koprive treba brati gdje je čisto a nikako uz ceste jer su pune olova i kao takve su štetne. :thumb_up:
-
Da za gnojenje s koprivama sam čuo... jako je dobro i pogotovo se preporuča protiv uši i svih nametnika... :thumb_up:
Sad ne znam koliko ima kopiriva dole u dalmaciji i na otocima, mislim da bas i nema . ispravite me ako sam u krivu!!! :misli:
-
Ima kopriva u dalmaciji... e sad...ovisi.
Recimo meni je prije 2 godine bila cijela jedna pristava obrasla u koprive...visoke cca. 40ak cm...baš te sezone je nekako rasla...
Ove godine je nema puno. zapravo ima je jako malo
-
Pa jos je rano. Koprive ima tek kasnije, od Maja do kraja leta koliko ja znam.
-
Nije rano... korpiva je ovdje već sigurno mjesec dana. Znam kad sam kosio travu i onda kidao nešto rukama da me opekla...
Evo i sad sam je vidio.
Možda gore bude tako kasno.
-
Kod mene ima i sada koprive koliko oćeš... ona je uglavnom kod mene u sjenovitim područjima uz šumu... :misli:
-
a kod mene nema koprive ni sad ni u sred leta! Ne znam sta se desilo sa tom biljkom,nekada ju je bilo puno,a poslednjih godina je iscezla! Mozda bi se ponegde i mogao naci neki snop,ali sigurno ne 1kg ili vise koliko bi mi trebalo za djubrivo!
Steta :icon_sad:
-
Pa one obicno rastu u hladovini uz potoke i slicno. Pogledaj uz obalu Dunava, mozda je i ima negde.
-
Ja sam jučer kupio neke kristale topljive u vodi, uvoz je iz Nizozemske a sastav je 20-4-19 NPK + Magnezij i ostali mikroelementi.
Vidio sam da imaju i "Megagreen", ima li netko iskustva s njime jer bi navodno trebao biti čudo od prihrane, nešto na razini superthriva.
-
nemam pojma od koje životinje...spremno je gnjojivo...
Ako je nabavio na Visu onda je najvjerojatnije od koze,jer to najčešće u poljoprivredi koriste na otocima.
-
Ma da, ali ovo je jedan čovjek došao na vis sa kamionom toga... vjerojatno iz splitskog zaleđa...
Bilo je od krava, ali ima i od koza/ovaca
-
Bio sam ovaj vikend u Dalmaciji i pognojio trachije i c. humilis svaku sa pola šalice pomiješane Uree (46% dušik) i NPK 15-15-15. Mislim da je pola šalice oko 7,8, možda 10 dag gnojiva. Trachiji su visine oko pola metra i toliko u promjeru, imaju 15-ak cm debla, a c. humilis je visine i promjera oko 40 cm.
Da li sam pretjerao ili je to ok količina?
Butiu i dvije Washingtonije koje sam posadio prije mjesec dana nisam pognojio.
-
Zaista ne znam, Ureu koristim samo za gnojidbu maslina u proljeće....
-
Da mislim da je ok,
kazu za Ureu, ono plava zrnca, mi ti to "koncima" c s kvacicom, zovemo i ono negdje 5 gr po kvadratnom m, a posto ti nisi stalno tamo, mislim da je to ok, tako i ja to otprilike koristim za sve "zeleno" u proljece.
Jedino sto ne gnojim odmah poslije s mineralnim tekucim, ja sacekam da dode prva kisa, i tek onda tjedan nakon toga,da ih ne bih sprzila,
ali to su sve neke narodne finte moga none, ali do sada su se kod nas pokazale kao ok! :wink:
Koliko je moja malenkost primijetila, sve dobije nevjerojatan sub!
-
5 gr Uree po metru kvadratnom? Ja sam stavio 5 dag, odnosno 50 gr po metru kvadratnom!
Urea je 46% dušično gnojivo i pročitao sam da se dodaje u ovo vrijeme zbog potrebe biljke za dušikom kada počinje s rastom. O tome smo već pisali. Za mlade masline (2, 3 god) sam pročitao 7,8 dag po stablu. Za malu mandarinku (2 godine) je pisalo pola šalice po stablu, što bi isto bilo 8-10 dag, pa sam pretpostavio da mogu i mlade palme s tom količinom. Kao što sam napisao dodao sam istu količinu i NPK 15:15:15 jer jesenas nisam gnojio nikakvim gnojivom pa da im sad dodam i ostale minerale. Da li mislite da je to ok?
-
Ako ne izgore dobro je. :icon_mrhappy:
-
Ma da i ja sam mislila na 50gr=5 dag,
da to je uredu, ja ti samo imam probleme s dekima i gramima jer ovdje nitko ne korsti dekagrame.
To se kod njih ne upotrebljava pa sam umjesto dag napisala gr! :icon_redface:
Sorry!
-
Sad mi je lakše :icon_lol: ! Da ne bi opet bila ona priča, stradale od previše ljubavi...
-
Ne želim se praviti nešto pametan, ali po meni palmama može samo štetiti nikako koristiti tako visok udio fosfora (P) koji je potreban cvjetajućim biljkama. Za palme se obično koristi puno niži omjer fosfora.
-
A zasto bi se pravio pametan, pa ti jesi pametan :icon_lol:
to stoji obicno su N i K visoki, a P nizak na gnojivima za palme!
ono 15-15-15 je malo previsoko, i odmah sa ureom mozda previse, ali mislim da posto on nije tamo cesto i nemoze ih redovno "ubijat svojom ljubavlju" ma ne bi im trebalo naskodit, ako takve izlive ljubavi ne ponovi za koji tjedan!!! :wink:
Ono sto kazu jednom ko nijednom! (ili tako nekako :misli:)
-
Znači fosfor je za cvjetajuće biljke? Nije potreban palmama, pogotovo ne u većim količinama?
Vidim da su ova gnojiva koja koristi Veruda s malo fosfora...
Ovo što sam ja pomiješao 7,8 dag Uree po biljci i isto toliko NPK 15:15:15 je otprilike kao da sam stavio 15 dag NPK 30:8:8 po biljci.
E sad, da li je to previše fosfora??
-
Nisam, Frane ,to se samo čini :icon_lol:
Porat, pa vjerojatno i nije, samo sam htio naglasiti da palmama ne treba visok udio fosfora u prihrani... :wink:
-
Porat, to je za sad dobro. Za kasno leto pripremi nesto sa sto vise K a sto manje N i P.
Ako sam pravis kompost, K imas u korama od banane i socu (talogu, tozu, kako god) od kafe.
-
Da li bi ih nakon nekog vremena trebalo ponovno gnojiti s većim postotkom dušika ili uopće ne prije jesenske gnojidbe s većim udjelom kalija?
-
Palme se prihranjuju sa sporootapajućim gnojivom oko 3 puta u sezoni rasta. Tako da slobodno možeš još jednom prihranit s više dušika negdje u 6. mjesecu.
-
Da, pocetkom Juna mozes jos jednom ali posle toga nemoj, neka predju u fazu mirovanja na vreme.
-
Probat ću naći. Da li je to tekuće gnojivo ili u granulama? Koliko često ga dodaješ i koliko?
-
Gnojivo koje po sastavu nekako najbliže odgovara omjeru idealnom za prihranu palmi. Krisatalon start su kristali topivi u vodi i koriste se za vrijeme intenzivnog rasta palmi.
Sastav: 19-6-20 (NPK) + 3% Magnezija i ostali mikroelemnti (B, Mo, Fe, Cu, Mn, Cn)
Ima ga kupiti u nekim agrarijama, a isto tako bi ti preporučio gnojiva Scotts u otprilike tom omjeru
Jednom tjedno trenutno, ali kada još malo zatopli ću gnojiti i po dva puta tjedno. Gnojivo je u granulama koje se brzo tope u vodi
-
Našao sam stranicu od onog starog kojeg sam spomenuo u presađivanju.
Prodaje recept izvediv u kucnoj radinosti. Pitam se kako to da ta njegova ideja nije procurila?
Ili je to još jedno američko "Obečanje ludom radovanje".
http://www.getmaturepalmtree.com/index2.html (http://www.getmaturepalmtree.com/index2.html)
-
hahahaha naravno da su *izdarije.
Bila je i jedna stranica na IPS-u nedavno gdje su se smijali jednom šta prodaje online priručnik kako održati palmu zdravom ili nešto slično :mrgreen:
-
Susjed je po svom polju rasuo golemu količinu stajskog gnojiva.E sad tu se piše o odstajalom i neodstajalom gnoju ovo na polju je vlažno ,njušila nisam tako da neznam jel smrdi i neznam u kojoj je fazi.Zanima me dali ga smijem uzeti i pomiješati s vodom i politi sve biljke u vrtu i cvatuće i palme i bananu a da ne napravim kakvo sr....Tko ima iskustva s tim molim odgovor.Čini mi se da je Palmark pisao o tome.
-
Haloooo ima li koga trebam pomoć.
-
Ako je pregorelo (ne smrdi vise) onda moze, napravi blagi rastvor i zalivaj time svoje biljke. Ako smrdi i po teksturi jos podseca na... go*na, nemoj, spalices biljkama korenje.
-
Xenon hvala na odgovoru, gle pokupila sam to sa njive i njuškala ne smrdi možda se malo osjeti amonijak ali vrlo slabo tekstura je tamno smeđa skoro crna i više lići na blato nego na g....Šta misliš da malo razmutim u velikoj kanti i da zalijem možda prvo bilke koje mi nisu jako važne tipa muškatli pa da vidim reakciju .
-
Xenon hvala na odgovoru, gle pokupila sam to sa njive i njuškala ne smrdi možda se malo osjeti amonijak ali vrlo slabo tekstura je tamno smeđa skoro crna i više lići na blato nego na g....Šta misliš da malo razmutim u velikoj kanti i da zalijem možda prvo bilke koje mi nisu jako važne tipa muškatli pa da vidim reakciju .
i ja sam tako, rastopila u vodi i zalila. Valjda im nece nista biti, ali neka kaze Xenon otome, ali ja mislim da mozes tako, mojima je dobro doslo
-
Xenon hvala na odgovoru, gle pokupila sam to sa njive i njuškala ne smrdi možda se malo osjeti amonijak ali vrlo slabo tekstura je tamno smeđa skoro crna i više lići na blato nego na g....Šta misliš da malo razmutim u velikoj kanti i da zalijem možda prvo bilke koje mi nisu jako važne tipa muškatli pa da vidim reakciju .
Ja bih toga nakupio vise, stavio sve u jedno bure i onda cekao prolece da time prihranjujem biljke. Do proleca ce sigurno potpuno pregoreti.
Po opisu zvuci kao da u sadasnjem stanju to nije bas potpuno pregorelo i taj amonijak bi mogao da naskodi biljkama, ali ako napravis dosta blagi rastvor mozes i sad da zalivas time.
-
Juce sam prihranjivao eukaliptus,maslinu (onu bolesnu Leccino koju sam spasao,a koja je sad malo hloroticna) i rododendrone gvozdjem(Fe),pa posto mi je ostalo rastvora zalio sam malo i phoenix i trachycarpus...
Nadam se da nisam pogresio,ne znam da li je za gvozdje sada kasno s obzirom da je gotova sezona rasta?
-
Fe im nece smetati, bitno je da se sad ne dodaje N.
-
Prije nekoliko godina sam čitao jednu knjižicu iz botanike u kojoj je bio opisan zanimljiv pokus. U tom pokusu su mladice drveća rasle u pepelu dobivenom iz nekoliko vrsta drveća. Rezultat tog pokusa je bio da su mladice najbolje rasle u pepelu dobivenom iz drveta iste vrste, dakle mladica hrasta je najbolje rasla u pepelu dobivenom izgaranjem hrastovine itd. U toj knjižici se tvrdi da pepeo određene biljke sadrži u točno određenom omjeru sve hranjive elemente osim dušika koji su potrebni toj biljci. To me potaklo da i ja pokušam nešto slično. Kada smo prije dvije godine na moru palili suhe grane kanarke iz dvorišta uzeo sam nešto pepela u vrećicu i odnio ga kući. Prošle jeseni sam prilikom presađivanja kanarke u veću posudu zemlji dodao taj pepeo. Palma se dobro primila i od tada je izbacila dosta listova. Mislim da se to dogodilo zahvaljujući pepelu koji sam dodao u zemlju.
-
Ništa, od sad ću sakupljati stare listove. Škoditi ne može
-
Ja te suhe grane ne bacam nego ih nasječem na komadiće i zakopam u zemlju u kojoj raste palma da se razgrade. Na taj način se hranjivi elementi vraćaju u zemlju i palma ih opet koristi. Malo sam istraživao po internetu te sam zaključio da tekuća gnojiva ne sadrže baš sve elemente koji su potrebni palmi a isto tako ni kupovna zemlja za cvijeće ih ne mora sadržavati. Prema Liebigovom pravilu minimuma na rast biljke utjeće onaj element kojeg, s obzirom na potrebe, ima najmanje. Palme koje rastu vani imaju duboko korijenje i one lako mogu doći do svih elemenata koji su im potrebni no palme koje rastu u teglama imaju mnogo manje mjesta i samim time se povećava šansa da će im manjkati određeni elementi. Zbog toga mi se čini da je gnojenje pepelom dobar način kako palmi dati sve što joj je potrebno za rast.
-
Svi mi imamo svoja neka uvjerenja.
Ja ipak ostajem naklonjen "normalnim" gnojivima.... moje stajalište je da se te neke stvari nemogu ni u "igri" mjerit sa pravim gnojivom.
-
Pivi, slažem se s tobom u vezi "pravog" gnojiva, naravno i ja ga koristim a ovo s pepelom je bila neka vrsta eksperimenta.
-
Šta se gnojenja tiče čitao sam po palmtalku i internetu općenito nešto sasvim suprotno toj teoriji negnojenja zimi.
Postoji neka teorija prema kojoj uopće nema problema ako palma i zimi primi gnojivo.
Pa mislim da nije problem ako i zimi prima gnjojivo samo pitanje kojeg sastava?
Kod agruma, maslina i mnogih biljaka je pravilo u proljeće gnjojivo s povećanim udjelom dušika, a u jesen s povećanim udjelom kalija jer kalij jača stijenke stanica i čini ih tako otpornijim na utjecaj hladnoća. Dušik pak tjera biljku na rast pa kasno izrasli izbojci i listovi ne uspiju odrvenit do zime.
Da li je kod palmi isto tako ne znam pouzdano, ali vjerujem da je.
Inače ako masline nisu pognojene sa NPK s većim udjelom kalija u jesen, to se može raditi i u sred zime (prema časopisu Maslina) samo tako kasno unešen kalij nije pomogao mlađim izbojcima da na vrijeme odrvene.
-
Zdravvo ljudi,
Ja sam novi na ovaj forum, i molim vas da mi oprostite ukoliko pogresim neki zbor posto sam iz Makedonije.
Ja imam eden recept za gnojenje koji e dosta efikasan a pri tome sadrzi ih svi elementi koji su potrebni: ljusti od jaja se stavljaju u vodi da odstojat nekoiliko dana ( najcesto za 2-3 dana). Uz to se moze dodati malo i bjelance. Ima jako neprijatan miris ali to je zaradi enzimska razgradba na svi aminokiselini i izdvajanje na kalcij iz ljuste . Ovo pothranjuje svi rastenija odlicno, i uz njega rast im se ubrzava i svi rastenija rastu ko ludi, a sasvim prirodan bez dodatak hemikalije i e sasvim organski. Ja nemam iskustvo sa palamama posto od ovaj mesec su me zainteresovale, sada momentalno imam dactylifere koji su stavljeni da germiniraat.
-
Pozdrav i dobrodošao zoki :thumb_up:
Ovo je zanimljivo oko gnojenja, zanima me da li sa ta otopina od ljuski, vode i bjelanjka kasnije razrijedi sa vodom i ako da u kojem omjeru?
-
Ne mora se razredzivati sa vodom, ali je vrlo efikasan metod i kod mene svi biljke tretirani ovako teraju ko ludi. Ovih dana sam stavio daktilifera da klija i nadam se da ce proklija, a zatim cu probati i sa njom ovako da je gnojim.
pozdrav
-
Pozdrav dr.zoki85 i dobrodošao. Zanimljiv recept. Gdje si u Makedoniji, tj kakva ti je klima? Ako si na samom jugu oko Gevgelije ili u dolini Vardara imaš odlične preduvjete za gajenje palmi i ostalih egzota :thumb_up:
-
Pozdrav dr.zoki85 i dobrodošao. Zanimljiv recept. Gdje si u Makedoniji, tj kakva ti je klima? Ako si na samom jugu oko Gevgelije ili u dolini Vardara imaš odlične preduvjete za gajenje palmi i ostalih egzota :thumb_up:
Hvala na dobrodoslicu,
Jas sam u centralnoj Makedoniji uz dolini Vardar u gradu Veles ( bivsi Titov Veles ), max temperatura kod nas dospe do 40 , a naj niza nekade oko -5. Nestrpliv sam da mi daktilifre prokljaju i da probam ovaj recept na njih.
pozz
-
Ma ja sam rijetko u Drnišu pa ne mogu gnojiti s tekućim gnojivima i ostalim kratkotrajnog djelovanja. Morat ću od sljedeće godine početi koristiti i prirodna gnojiva, posebno stajsko jer sa ovim umjetnim se izgleda svaki put zeznem i 'predoziram. Tako sam gnojio prvi put ove sezone polovicom 3. mj Ureom (46% dušik). Stavljao sam po biljci oko 10 dag (oko pola čaše), jer je to otprilike količina za mlade masline, isl. i izgleda da sam neke biljke malo 'spalio'. Stavit ću slike da se vidi. Uglavnom, s prirodnim gnojivima je puno teže pogriješiti neko s ovim umjetnim u granulama.
-
nije mi se dogodilo da spržim biljku gnjojem,stajski gnjoj koji je malo odstajao u kombinaciji sa zaljevanjem djeluje kao infuzija :sretan:, a umjetni je da nadoknadi ono šta nema u prirodnom
ali i stajski ako ne zaljevaš često kad pognjojiš postoji mogučnost da biljka izgori, šta je stariji(odstajaliji) to si sigurniji da se biljci neće ništa dogodit
-
Hvala na dobrodoslicu,
Jas sam u centralnoj Makedoniji uz dolini Vardar u gradu Veles ( bivsi Titov Veles ), max temperatura kod nas dospe do 40 , a naj niza nekade oko -5. Nestrpliv sam da mi daktilifre prokljaju i da probam ovaj recept na njih.
pozz
Dobredojde na sajtov Velesanec :)
Pozdrav od Skopje
-
Kad Chamaerops jednom tako fino krene onda više ne stane. :thumb_up:
Neznam kolika je tegla od cerifere ali bolje je kod zaljevanja plako davati toliko vode dok ne počne curiti u tanjurić.
Kakav ti je sastav dohranjivača? Jednom tjedno može biti previše.
ok hvala ali kakvu prihranu hranis palme tako volio bi nabavit ali da ti bas kazem nemam pojma sta da kupim i kako da iskoristim?
evo:
(http://i400.photobucket.com/albums/pp84/m_bara/P8040075.jpg)
(http://i400.photobucket.com/albums/pp84/m_bara/P8040076.jpg)
-
Planiram uskoro pognojiti palme stajskim gnojivom u granulama, budući da dolazi jesen i kiše, mojim palmicama je potreban samo kalij?
Da li da uzmem npk sa velikim udjelom Kalija?
Šta preporučate?
-
Ako sad mislis da koristis neki NPK preparat, nadji neki sa sto manje N a sto vise K. N podstice rast, a to ti sad pred zimu ne treba.
-
Šta je sa samim kalijem? Jel ok ili može izazvati neki disbalans ostalih elemenata? :misli:
-
Ma nece im nista faliti, posle na prolece im daj normalnog NPK sa puno N i sa mikroelementima (Fe, Mn, B, Cu, Mo, Ni, Cl, Zn; za Butie sve osim Cu) i gledaj kako rastu. :wink:
-
Ako želite biljci povećati malo dušika (N) preko uree možete se komodno popišat oko palme par puta (naravno ako uzgajate vani).
-
e baš super ideja, kad mi ubuduće bude priša a wc u kući zauzet taman imam jednu robustu koja je loša i treba malo prehrane :icon_lol:
-
:thumb_up: eto najprirodnije i najfreškije gnjojivo.. i što je najbolje besplatno je, samo nemojte rano iz jutra da vam se ne usmrdi palma :lol:
-
Ja vam to ne preporucujem, empirijskim putem sam stekao saznanja da to nije pametna ideja. :rofl:
-
Zašto ne?
-
Ako želite biljci povećati malo dušika (N) preko uree možete se komodno popišat oko palme par puta (naravno ako uzgajate vani).
:shocked:
:misli:
:daz:
:rofl:
:thumb_up:
-
negdi na netu sam procitao da "palmbooster" neko extra gnojivo za palme nije nista drugo vec neki navodno koncentrat pive???
sad drito u kafanu, ja i moje dvi palme, meni stella njima bezalkoholno. :cool:
a? ili :rofl:
-
Damire koliko je tebi godina, ako smijem pitat? :rofl:
-
:misli: 27.
zasto? jesam neozbiljan?
a bas sam danas "u elementu" :cool:
-
Urin ima previse veliku koncentraciju uree i ne treba ga primenjivati nerazblazenog, i to iz dva razloga:
1. Velike koncentracije uree mogu da sprze koren
2. Bakterije razgradjuju ureu na amonijak, koji je i otrovan i smrdljiv
U zakljucku: ne pisajte po palmama.
-
:misli: 27.
zasto? jesam neozbiljan?
a bas sam danas "u elementu" :cool:
ma nisi, nisi, bolje bit neozbiljan, pomislila sam zadnje vrijeme, da ubacis sto povremeno! :rofl:
Sala, evo i ja sam neozbiljna!
A ti i Dundo, poslusajte Xenona, pametan je to mladic!
a ako je guzva na WC sigurno doma imate gnjoj, pa na njega, ali nemojte na palme! :thumb_up:
-
Evo upravo sam se sjetila jedne "bablje" iz 80, ako se ima pristica, oprat lice urinom,
pa ce nestat pristici! :thumb_up:
:rofl: :rofl: :lol: :lol:
NADAM SE DA ME NECETE OZBILJNO SHVATIT!!! :0648: :0648:
-
Ja bih ipak da se vratimo temi. Budući da uzgajam golubove, imam i puno golubljeg gnojiva, pa sam malo odlučio eksperimentirati s njime. Nekoliko palmi sam pognojio s njime, i dobro su rasle, a ruže u vrtu su jednostavno poludile nakon što su u rano proljeće pognojene ovim gnojivom. Što se tiče kemijskog sastava, golublje gnojivo je dosta jako i sadrži ove elemente:
Dušik 2.2%
P2O5 1.8%
K20 1.1%
CaO 2.4%
MgO 0.7%
So3 0.4%
-
Ako želite biljci povećati malo dušika (N) preko uree možete se komodno popišat oko palme par puta (naravno ako uzgajate vani).
Smrtno sam ozbiljan + urin je sterilan (ako si zdrav) i ima puno dušika. Samo nevalja često da se ne pregnjoji i zbog mirisa ili smrada ili kako hoćete :)
-
Urin ima previse veliku koncentraciju uree i ne treba ga primenjivati nerazblazenog, i to iz dva razloga:
1. Velike koncentracije uree mogu da sprze koren
2. Bakterije razgradjuju ureu na amonijak, koji je i otrovan i smrdljiv
U zakljucku: ne pisajte po palmama.
Xenon izvor dušika za biljke su u dosta slučajeva amonijevi spojevi. Da pojednostavnim, postoje bakterije koje kompleksne dušikove spojeve razgrađuju na jednostavnije, imaju bakterije koje te jednostavnije razgrađuju do iona koje onda biljke mogu asimilirat. Inače biljke su ovise u 90% slučajeva o bakterijama koje prerađuju amonijeve spojeve i druge dušikove spojeve jer ne mogu same fiksirat dušik. Duga je to priča i vjeruj znam o čemu pričam. Naravno slažem se, ne prevelike količine ali to važi za svako gnjojivo.
-
Iako mi to nije struka (zapravo, jako je daleko od moje struke :mrgreen: ), prilicno sam dobro upoznat sa hemijom i znam kako sve to funkcionise. U pravu si da moze da bude korisno, ali mislim da bi nerazblazen urin napravio mnogo vecu stetu nego korist. Neki blagi rastvor bi mozda mogao biti koristan, ali treba imati u vidu da azot/dusik nije sve sto palmama treba, i da taj blagi rastvor trebalo koristiti zajedno sa drugim oblicima djubriva/gnojiva, kao sto su npr. pepeo, dobro zagoreli stajnjak ili mineralna djubriva sa velikim udelom fosfora i kalijuma.
Naravno, nista nece biti ako se neko jednom "olaksa" po palmama, ali ako mu to predje u naviku... to bi moglo da bude gadno.
-
negdi na netu sam procitao da "palmbooster" neko extra gnojivo za palme nije nista drugo vec neki navodno koncentrat pive???
sad drito u kafanu, ja i moje dvi palme, meni stella njima bezalkoholno. :cool:
a? ili :rofl:
pusti urin sad. hehe
sta je s pivom???
-
............ neko?! bilo ko?
-
Lovranpalma je mislim nisan sto posto sigurna, pisao o otopini koprive?
Nazalost pretrazivala sam, nemogu nac taj threed vise, jeli se netko od vas jos sjeca, ili lovranpalma sam zna ti je o tome pisao.
Naime nasla sam bio gnojivo, presana kopriva, od Neuedorfa u subotu, traba se jedno 10 dana, otopit u vodi, i stime zaljevat,
upotrebljavaju to neki koje poznajem, cak i spricaju kao folijarnu gnojidbu, odusevljeni su tom otopinom, pa me zanima jeli se pri gnjojenju palmi treba na nesto pazit?
Hvala unaprijed!
-
Čuo sam za to franceska, ne samo da se kopriva koristi, već i neki drugi korovi, trave, biljke.
Korisno je, a sada koliko, nebih znao reći.
Probaj, pa vidi.
-
ja sam čuo da je dobro isjeckati koru od banane i zatrpat je u zemlju , služi kao dobro gnojivo
-
vidio sam u baumaxu gnojivo za palme , tekuce. litra kosta 70 i nesto kuna sto i nije bas malo, pogotovo ako imas vise palmi. jednom tjedno se prihranjuje. sad dal je bolje od nekih jeftinijih neznam. pise da je samo za palme. nije onaj svemocni palmbooster. on kosta 200 kuna i ima ga samo u uk za kupit, mozda i na ebayu.
ja kupio neko isto tekuce u plodinama, 24 kune litra , za kucno bilje I palme, dosta dusika u nekoliko oblika te razni mikroelementi. mora da valja. vidit cemo tokom sezone. kad sam spomenio vec palmbooster, negdi na netu sam procitao da je to samo "piva". pa mi palo na pamet bezalkoholno neko , da se pomjesa s vodom. mozda omjera pola-pola. bolje razvija korjenov sustav i omogucuje bolje prezimljavanje i otpornost na temp u minusu. nema druge neg probat. a? :icon_mrhappy:
-
Danas sam isao u MBM i covik mi je rekao da nemaju nesto spesificno za palme ali ima jedan fertilizer (gnojivo) sta ze zove florin sta je gnjovio za skoro sve vrsta biljka... travnjaci,vocnjaci i tako dalje. Kupio sam 3 kila od toga i preporucio mi da ne prospem odma kraj palmu tako bi koncentrat bilo pre jak za korijeni(sta su osvjetljeve). Pa mi preporucio da stavim okolo palmu(washingtonija). Neznam dali iko od vas zna tocno kako da se upotrebi ovaj gnojivo? Imam instrukcije iza samo ne pise ako koristis gnjovio na palme. Sigurno ima nesto bolje od ovoga ali neznam di po splitu ima netso di prodaje se gnojivo spesificno za palme.
p.s
gnojivo nije tekucina
-
snowkid, ne sjećam se više kolika je tvoja washingtonia, ali pretpostavljam da je mala palmica, deblo 30ak cm i 4, 5 listova.
Ovisi o sastavu gnojiva, pa bi bilo korisno da napišeš onu N-P-K oznaku koja se nalazi na svakoj kutiji ili natpis sa postocima svakog elementa,
npr.: ako je N-P-K 15-15-15 onda svakog tog elementa imaš 15 %. U tom slučaju mislim da su za malu palmu dovoljne tri velike žlice, ili trećina šalice. Raspodijeli to ravnomjerno oko palme, u radijusu nekih 30ak centimetara okolo, i ne preblizu deblu. Dobro je malo ukopati gnjojivo (ne moraš duboko samo površinski) jer se dušik brzo raspada na višim temperaturama i dobro zalij biljku.
Ako je postotak gnojiva veći, npr. N-P-K 25-25-25 onda stavi dvije žlice, ako je manji malo više. Uglavnom bolje je staviti manje nego pretjerati.
-
Ajme hvala ti porat za pomoc. gnojivo je NPK 15-15-15. Samo neznam kako cu raspodijelit trecinju casu okolo palmu ravnomjerno. Mislim moglo bi malo vise ili ne? koliko se cesto ovo stavlja ? Washingtonija ima oko 7 lista i pola metra je debela.
-
Misliš pola metra visoka, ne računajući listove?
Pa otprilike posipaj ravnomjerno, kao da siješ pšenicu :sretan:. Možeš nakon toga uzeti grabljice i dodatno ravnomjerno rasporedit. Nemoj ići preblizu debla, nekih 15-20 cm dalje. Mislim da je na ovakav način gnojit dovoljno dva puta u sezoni, drugi put negdje u 6. mjesecu. Na jesen možeš samo s gnojivom koje ima visok udjel kalija (K), a mali dušika (N), npr. NPK 5-20-30, jer dušik potiče novi rast kod biljke, pa je biljka manje otporna na nadolazeće zimske temperature.
-
da ne racunajuci listove je pola metara stablo veliko.
-
Inače najbolje gnojivo za palme je nešto odprilike u omjeru 3:1:3 (dakle 15:5:15 ili 18:6:18). Dakle u tvom slučaju definitivno u tom omjeru 15:15:15 ima previše Fosfora, e sad kako se to odražava na rast palme nebi znao.
-
Pivi je u pravu, fosfor je potreban biljkama koje cvetaju a ne palmama. Ipak, ne verujem da ce preparat 1:1:1 naskoditi palmi osim ako se ne primenjuje dugorocno pa dodje do talozenja fosfornih soli u zemlji.
-
a eto malo kasno ja sam u londonu sada ali sam slusao porat i stavio ovu sa 15-15-15 okolo palme malo ispod zemlje da se upije. Di se moze kupi taj 3:1:3 tako sigurno nemoze u MBM
-
http://www.ehow.co.uk/how_6112898_fertilize-washingtonia-palm.html (http://www.ehow.co.uk/how_6112898_fertilize-washingtonia-palm.html)
-
To je isto najobičnije gnojivo kao i koje si već kupio, samo ako mene pitaš za palme bi tražio taj odprilike taj omjer.
Trebalo bi pogledat po dučanima koji prodaju gnojivo, uključujući i mbm.
-
Ja sam jednom iz ljenosti otic u trgovinu,
bacila taj 15-15-15 Florin, mislim da je HR proizvod, i mogu vam rec, da je sve raslo, sve u 15 sto kazu!
Palmice su imale zagasito, tamnu zelenu boju!
Inace i ja koristim uvijek otprilike te 3-1-3 obicno su to tekuca gnojiva, ili ima takvog gnojiva, u tim omjerima, pise na njemu obicno za ruze!
-
Kao sto je Seni rekla kopriva je izuzetno dobra za prihranu evo kako ja pravim djubrivo za prihranu biljaka i palmi koje uopste ne steti a biljke rastu kao lude pogotovo se da primetiti na biljkama koje sporo rastu a to su palme , cycasi noline idr, znaci uzme se pregoreli stajnjak izmesa se sa 20 litara kisnice u tu vodu se doda kopriva, vrbove grancice koje su bogate sa auksinima koji podsticu nagli rast korena a tim i listova znaci brz rast cele biljke, dalje u tu vodu dodajte talog kafe kad god perete solje, sa tom otopinom mozete stalno zalivati , sem zimi kad potrosite tu vodu drugu odmah dodajete za drugi put optet dodate koprivu kafu i vrbu da samo da vam dam primer cycas mi je prosle godine tri puta izbacio set listova za godinu prerastao saksiju koja je bila puna korena a listovi jaki i veliki , skoro sam nabavio canarku,wasingtonije i imam tracija koga sam ovog proleca posadio na otvoreno i njega sa ovom otopinom zalivam nacisto je poludeo vec cetvrti set listova tera probajte pa ce te videti.
-
Odlicno Scalar!!!
Hvala za recept :thumb_up:
Da,bas sam se hteo nadovezati na ovo,jos ranije se vodila diskusija o tome da zalosna vrba sadrzi sastojke (poput salicilne kiseline) koji podsticu rast korena,a samim tim i intenzivnije izbacivanje lisne mase.Znaci Xenon je bio u pravu kada je prvi put spomenuo vrbu kao odlicno sredstvo za teranje na rast korena :mrgreen: Ovi drugi sastojci su odavno provereni,to je ok.
-
Razgovarao sam sa jednim proverenim strucnjakom za biljke. Najvise me je interesovalo vestacko (umjetno) djubrivo NPK,pa sam zatrazio par saveta. Ja sam se drzao onog starog "idealnog" promera 3-1-3 uz obrazlozenje da u prolece smanjim K,a pojacam N,a u jesen obrnuto.Sustina moje price je da se P (fosfor) svede na minimum jer on sluzi za cvetajuce biljke.Kada je cuo to,samo me je pitao ko mi je to rekao i gde pise da treba da se biljke prehranjuju sa smanjenim udelom fosfora...
Zatim je rekao da se slaze da fosfor sluzi i potpomaze cvetanje biljaka,ali to ne znaci da je on za cvetajuce biljke,a za druge ne.Njegova glavna uloga je da u kombinaciji sa kalijumom daje biljki cvrstocu i "drvenost" i bez njega biljka dosta gubi na otpornosti.Zato dalje kaze da je najbolji promer narocito za palme (posto je bitno da budu sto otpornije) 3-3-3 (15-15-15: 18-18-18).U prolece se moze smanjiti K u odnosu na N,a u jesen pojacati,ali fosfor treba da bude konstantno prisutan,pogotovo u jesen.
Ovakvim djubrivom ujednacenih procenata elemenata sluzi se godinama i Jovan - prethodni vlasnik moje w robuste koji se dugo,dugo bavi uzgajanjem ovih velicanstvenih biljaka.
-
Vlax88 slazem se sa tim tvojim strucnjakom sto se tice vestacke prihrane , ali moje misljenje je da ga treba sto vise izbegavati jer ono zna i da spali koren biljci jer biljka ga nekad prihvati nekad ne prihvati ako vec hoces i moras upotrebljavaj folijarno preko lista tako ga biljka brze i lakse prihvati to jest razgradi ja sam probao ovo mnogo je dobro morton ijc plus npk 19-9-27 evo ti sajt http://www.tinadoo.hr/tina.php?kategorija=5 (http://www.tinadoo.hr/tina.php?kategorija=5) ja ostajem pri svom receptu koji je proveren a ovo mozes da probas dobro je.
-
Znam da je opasno ako se pretera sa vestackim djubrivom.Iz tog razloga prehranjiuhem samo u pola doze,nikada jace i od skoro sam presao na vodootopiva brzodelujuca djubriva sa malom koncentracijom (N6-P6-K6 + mikroelementi),tako da je to prilicno sigurno. Pored toga koristim i stajnjak i rastvor od kopriva jer ima toga ovde dosta.
-
Tako je VLAX88 samo oprezno sa vestakom ali prirodna dobitna kombinacija kao sto sam rekao su najsigurnija kopriva, vrba stajnjak, kafa samo jos nesto u vezi sa ovom otopinom vrba i kopriva kad ostoje u vodi radio sam ph analizu od vode 7ph neutrale snizavaju je kiseloj iblago kiseloj bazi od 5ph do 5,5 pa kome je tvrda voda dobro dodje meni licno za cycase super luduju i traci je poludeo od ove otopine aimam i bogumile koje neverovatno brzo rastu od ovog noline isto e sad od skora sam nabavio wasingtonije i kanarku pa cemo videti kako na njih deluje, trebalo bi da bude dobro.
-
Pozz ljudi, video sam da dosta toga pise o tecnim gnojivima, o njihovom sastavu i kvantitetu raznih minerala i elemenata, ali do sada nisam nasao ni jedno gnojivo specijalno naravljeno za palme.Mene najvise zabrinjava sto se uvek pored gvozdja, bora, mangana, cinka itd. uvek tu umesa i BAKAR.Zanima me da li on moze u nekoj vecoj meri da naskodi palmi, iako ga ima veoma malo-prvenstveno zbog butia za koje sam cuo da ga posebno ne podnose... :zbunjen: (unapred se izvinjavam ako se to vec pominjalo, a ja opet pitam jer sam stvarno u zurbi ovih dana. :icon_redface:)
-
Butie ne podnose bakar u obliku fungicida i prskanja. Kod gnojiva bakar ne šteti palmama i skoro ga uvijek ima u tragovima...
-
Uhh... sad mi je lakse. :wink: U ovom gnojivu koje ja koristim bakra ima 0.04%, a NPK sastav je 12:4:6.Valjda P nije toliko bitan, meni je poznato da je on vise potraban cvetajucim biljkama...
-
Koliko ja znam fosfor služi i za razvoj korijena, tako da ga ne koriste samo cvatuće biljke. A što se tiče nekog deklariranog gnjojiva 'za palme', ne postoji takvo, makar proizvođači često prodaju takva specijalizirana gnjojiva za točno određenu vrstu biljaka. Naime, kako o samoj vrsti biljke, izbor gnjojiva još više ovisi o dobu godine, posebno za biljke koje rastu vani i izložene su zimskim uvjetima. Razlog tome je jer dušik potiče na rast i razvoj nove biljne mase, što je na jesen štetno jer ti novi izbojci ne stignu očvrsnut prije zime, a i sama biljka teže ulazi u mirovanje, a kalij nasuprot tome potiče na jačanje i otpornost biljne mase pa tako 'priprema' biljku za bolje prezimljavanje.
-
Napravio sam ono tecno gnojivo tj. vodu za zalivanje palmi po Sclarovom receptu i pocelo je da truli i da smrdi, pretpostavljam da je to normalno samo da li je i dalje bezbedno za palme? :misli:
-
Mora tako da mirise bezopasno je za palme i ostale biljke provereno.
-
:thumb_up: Ma nek smrdi koliko hoce, vazno da je dobro za biljke!
-
:thumb_up: Ma nek smrdi koliko hoce, vazno da je dobro za biljke!
sad ne treba prihrana ako su ti palme u stanju mirovanja ali od proleca zalivaj sa tom otopinom pa ces videti palme polude jednu kanarku koju sam uzeo skoro propalu od zime od jula do novembra isterala 8 listova a cycas sam naterao da tri puta u sazoni izbacuje listove jedina mana ove smese je sto za jednu godinu preraste svaku saksiju napuni je zilama u istu tu otopinu dodajem jos i od golubova izmet nema tog vestaka koji moze sa ovim da se poredi.
-
Možeš li napisati koliko točno golubljeg izmeta stavljaš i kad ga stavljaš u otopinu, na početku fermentacije ili već pri kraju? Budući da uzgajam golubove, imam njihova izmeta u izobilju. :mrgreen:
-
Da, i mene zanima, imam golubarnik kuci tako da izmeta ima za izvoz... :icon_mrhappy:
-
Pa ovako da objasnim ja imam jednu posudu od jedno 15 litara zapremine u nju sam sipao jedno 2 lopate pregorelog stajnjaka tu dodajem mulj od kafe preko cele godine kore od banane vrbove grancice preko cele godine koprivu potopim i ne diram ona iustruli u vodi i stalno je dodajem a sto se tice izmeta od golubova nekad sam bio golubar sad ih nemam a kako skupljam izmet sad cu da vam kazem posto djubrivo pravim iskljucivo sa kisnicom na mojoj kuci se skupljaju divlji golubovi po ceo dan i tu vrse nuzdu kad padne kisa ja ispod oluka skupljam kisnicu ona spere iz oluka sav taj mulj ja pokupim i tamo u tu otopinu sipam stalno koliko je to nisam merio stalno dodajem kad god ima.
-
Je li netko koristio hydro complex? U nekim ga rasadnicima koriste za palme.
HYDRO COMPLEX 12-5-15
http://www.duralite.com.au/specifications.htm#HYDRO%20COMPLEX%2012-5-15 (http://www.duralite.com.au/specifications.htm#HYDRO%20COMPLEX%2012-5-15)
-
A ima li ovoga u nas uopće?
-
Ima, ima, u "Sjemena" npr...a vjerojatno i u "Poljoprometu."
-
pošto je?
-
Mislim da je 25 kg oko 180 kn-a...
A ima i sličan Ortfructal, on je malo skuplji.
-
Uff di ćeš skuplje od ovoga :icon_mrhappy:
-
A skočit će cijene gnojiva... :icon_sad:
Evo ovdje je i manje:
http://www.abies.hr/proizvodi/gnojiva/umjetno-gnojivo/61/ (http://www.abies.hr/proizvodi/gnojiva/umjetno-gnojivo/61/)
-
Ja imam neko tecno djubrivo za prihranu zelenog bilja,jel ga mogu koristiti i za palme??
(http://i1218.photobucket.com/albums/dd415/Nicisy/asdfadsfg.png)
-
Mozes, koliko vidim NPK sastav je 10:4:6, sto nije lose.Posluzice u sezoni rasta, tj. sada.Naravno ne treba preterivati, a mozes malo da prelistas pa da vidis jos neka iskustva sa razlicitim djubrivima, ne zadrzavaj se samo na tom. :thumb_up:
-
ok :sretan: imam neko i za ruze,pa cu videti
-
da li je dobar izmet od pilica tj. pilicarnik,negde sam cuo da je i to dobro ?
-
Ne razumem se toliko u ta djubriva ali znam da ona mogu da budu nekad mnogo jaka i cak stetna za biljku, treba pripaziti... Verovatno i ono treba da pregori da bi se koristilo.
-
od pilica ili kokosaka je dobro ali jednu godinu da pregori kao yonex sto jerekao dobro je i od golubova najbolje je stajsko od konja, pa onda krava,ovaca,svinja ali samo pregorelo stim sto je konjsko i ovcije najjace ali i sa tim treba biti oprezan .
-
Kod korištenja umjetnih gnojiva, da li sada početkom sezone koristiti ona s velikim udjelom dušika (ili čak samo čisto dušično), kako je to slučaj kod nekih drugih biljaka, npr. maslina, ili od početka sezone koristiti ona koja imaju i veći udio kalija, fosfora?
-
Ja na početku koristim sa malo više kalija ili jednako dušika i kalija, a onda kasnije bacim čistu ureu...
-
Jel misliš da je potrebno s više kalija početkom sezone, budući da kalij očvršćuje stijenke biljnih stanica (zato je dobar za pripremu biljke za zimu), a dušik potiče razvoj nove biljne mase.
-
Upravo tako.
-
Već sam napisao ovaj post u temi Washing.robusta pa se nadam da se administratori neće ljutiti jer sam se sjetio da postoji zasebna tema o gnojenju, pa evo opet istog pitanja:
Uzeo sam u poljoprivrednoj trg. nekakvo Talijansko(Ecofior) tekuće mineralno gnojivo za zelene biljke NPK 7-3-5, hoće odgovarati za Wash.,Trachy.,Phoenix,???
Nisu imali ništa baš za palme, pa kontam da bi moglo odgovarati..pošto je za necvatuće biljke. Doziranje jednom tjedno..
-
Moze i to. :wink: Nema nekog posebnog gnojiva za palme, samo je vazan NPK sastav, a cini mi se da je kod tebe u redu.Ja koristim 12:4:6 u sezoni rasta (sada) i ok je.Koristim i glistenjak, razmutim kesicu i 2l vode i zalijem svaku biljku po malo.To je bar prirodnije, a volim kad nema te hemije. :thumb_up:
-
sto manje hemije to su palme otpornije neka porirodno rastu.
-
slazem se s Scalarom, ja ih malo okopam u aprilu i dodam konjsko gnojivo. po ljeti obilno zalijevam.
-
tako je filifero konjsko djubrivo stavi i netreba ti hemija nikakva.
-
konjsko???
ima konjicki klub kod mene. sutra pravac tamo..... :rofl: hahaha
malo se zaj..
:icon_mrhappy:
-
Ako je svježe konjsko gnojivo može bit malo prejako za palme. Bolje je ono odstajalo.
-
isuseno
-
sad ga moram i sušit??
:rofl:
znam da je bolje odstajalo. :icon_mrhappy: :icon_mrhappy:
-
Fen i sušenje konjskog sra..a :0648: Koliko daleko ste spremni ići :0648:
-
Fen i sušenje konjskog sra..a :0648: Koliko daleko ste spremni ići :0648:
:rofl: hahaha bas tako sam na prvu i zamislio :rofl:
ne bi fala. :thumb_up:
-
pregorelo znaci da je godinama odstajalo djubre nije bitno da li je vlazno kakvo susenje treba da dobije onu crnu boju naj manje 3-4 godine staro.
-
pa netreba ga susit :rofl: mos kupit isuseno u velikim vrecama.
-
Evo sada procitah da se IBA dobija iz vrbe i da to pospesuje rast korena. Ja sam nabavio ovaj hormon za oziljavanje sa 0.1% IBA:
http://www.canadiantire.ca/AST/browse/2/OutdoorLiving/FertilizersGrassSeed/Fertilizers/PRDOVR~0592385P/Plant-Prod%252BStim-Root.jsp?locale=en (http://www.canadiantire.ca/AST/browse/2/OutdoorLiving/FertilizersGrassSeed/Fertilizers/PRDOVR~0592385P/Plant-Prod%252BStim-Root.jsp?locale=en)
Zanima me da li mogu da napravim rastvor tog hormona u vodi i time zalivam palme jer na istu foru funkcionise palmbooster koji pospesuje rast biljke tako sto sadrzi mnogo tih hormona za rast korena i onda je naravno rast korena propracen i rastom cele biljke.
:sun:
-
ne sali se sa tim hormonom mozes unistiti i spaliti palme jer on se koristi samo za oziljavanje reznica u vrlo malim kolicinama a ne da se rastapa u vodi i zalivas palme vec sam pisao kako se proizvodi prirodni hormon od vrbovih grancica potopljenih u vodu provereno dobar.
-
Citajuci po netu svasta o prihrani biljaka nasao sam podatak da je zalivanje rastvorom hidrogen peroksida(H2O2), ali ne znam koncentraciju, dobro jer biljka lakse usvaja kiseonik i ujedno se dezinfikuje supstrat i jos nesto se verovatno desava sto nije navedeno. :icon_mrhappy: To nije klasicno djubrivo, naravno ne treba preterivati jer pH zemlje moze da poraste. Mnogi kazu da im je pomoglo, ali nemaju neko konkretno objasnjenje. Ne znam kako bi to uticalo na palme, pa da se pozabavimo time. :cool:
-
Je'l neko već bacao đubriva (umjetnog) oko palmi?
Ekipa sa Jadrana (a možda i ostali :wink: ), jeste li počeli gnojiti palma i egzote?
Ovo malo sunca što je zagrijalo je potaklo neke biljke da krenu, neke kaktuse i banane sam zalio tekućim gnojivom, ali palme ne diram.
Je li još rano?
-
ja bi krajem marta. čime gnojiš palme, Alias?
-
Rano je jos...
-
Moram da dignem temu, dobio sam neka gnojiva ali su razlicita i zanima me da li su pogodna za palme. Evo nalepnica sa buradi.
(http://img6.imageshack.us/img6/425/f9a1.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/6/f9a1.jpg/)
(http://img90.imageshack.us/img90/5193/m7ik.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/90/m7ik.jpg/)
-
100l !? A šta znam i sam si gore napisao da si na int. pročitao razne stvari o prihrani kao i ja. Video sam negde da bi NPK trebao biti u razmeri 3 1 3, vidim da je za folijarnu prihranu.. a to verovatno znaš i sam :icon_lol: Pozdrav
-
po meni najbolje je ni jedno ne koristiti pre zore nemoze da svane ja vestake ne koristim a palme dobro rastu samo stajsko djubrivo i kokteli :thumb_up:
-
po meni najbolje je ni jedno ne koristiti pre zore nemoze da svane ja vestake ne koristim a palme dobro rastu samo stajsko djubrivo i kokteli :thumb_up:
Dabome, za one u zemlji najbolje stajsko. :icon_wave:
-
Ma nije 100l, ostalo mozda 5-10l sto se nije potrosilo pa doneli meni makar za travnjak, a naravno ja prvo gledam ako valjda da pocastim palme. :mrgreen: Mozda odradim neki eksperiment sa ovim folijarnim, a ovaj bor mi se ne svidja iako nije tezak metal, nekako ga ne bih koristio. :sun: Koliko sam saznao nakon primene ovog sa kalcijumom listovi su zeleniji, bujniji, zdraviji. To bih voleo da primenim na cocoseae-ama tj. butiama i jubaeama, da vidim kako ce da reaguju.
-
A ja gledam šta je ovo B, ok sve je za probu.. al' na nekoj za eksperiment.
-
Bor je inače vrlo važan mikroelement u ishrani bilja i njegov nedostatak izaziva neke poremećaje u metabolizmu biljke. http://www.gnojidba.info/gnojiva-fertiglobal/foliarel-21-b/ (http://www.gnojidba.info/gnojiva-fertiglobal/foliarel-21-b/)
-
-Na bocici za gnojivo sto sam ja uzeo sastojci su :
- 6% Azot: 4.3%Amidni azot, 1.15% nitratni azot, 0.55% amonijev azot
- P2O5 (fosforni pentoksid) 3% rastopljiv u vodi
- K2O (kalijev oksid) 6% rastopljiv u vodu
Evo i slike :thumb_up:
(http://s13.postimg.org/5coprjsnr/DSC00019.jpg)
-
Marko uzeo si pravi preparat....To je za dekorativne bilje sto naravno spadaju i palme...Plantela je poznata marka za biljne preparate,djubriva...
-
Danas i ja uzeo ovo plantelino djubrivo da probam... :thumb_up:
-
Mozda je malo interesantno ali evo da i ja kazem cime ja gnojim palma. Imam u uzgoju kod kuce panonskih belih kunica (zeceva), skupljam izmet koja ide u jednu kantu (Treba sacekati jedan vremenski period da pregori), dodajem vodu da prekrije kuglice :lol: i to odstoji 24 sata, posle sa tim se ide zalivanje svih vrsta biljaka. Ima clanaka na internetu gde se pise o zecijem gnojivu, navodno je najkvalitetnije prirodno gnojivo.
Pa eto ko mozda drzi kunice neka isproba :wink:
-
zanimljivo :misli: :thumb_up:
-
Imao sam problem sa jednom butiom,konstantno je bila blijeda-žuta,i čim bi se list razvio još bi ga napalo neko gljivčno oboljenje,u vidu smeđih točkica.Pokušavao sam joj pomoći na sve moguće načine,željezo,stajnjak,kompost,pepel,treset,cimet,aleva paprika itd,ali nikako je izliječit.Pa sam našao na Palmtalku da se slični problemi mogu riješiti sa magnezij sulfatom.Našao sam neko tekuće gnojivo sa takvim dodatkom i uspjelo je,u nekoliko dana butija je zazelenila.nedavno sam našao drugi preparat,Kristalon koji također sadrži magnezij sulfat i zalio još neke palme i paprati ,koje su mi malo lošije izgledale i učinak je ponovo bio skoro trenutan.U dva dana sve zazeleni.Jedina palma na kojoj ništa ne pali jest Beccariophoenix alfredi,žutuje i nemoš mu ništa.Al bar je živ :thumb_up:
-
Jel vrijedi i za jubeju chilensis?
-
Do nađeš Kristalon?
-
Jel vrijedi i za jubeju chilensis?
Butia i Jubaea su u bliskom srodstvu i jako su slične po zahtevima.
-
Kristalon prodaju u poljoapotekama,kutije pakovanje po pola kila,ima verzija za cvijet i za intezivan rast.
Imam jednu malu Jubaeu koja ima manjih problema ,i nju sam tretirao ali ne pokazuje znake poboljšanja,možda zato što je užasno spora pa se i užasno sporije oporavlja.
-
Neznam da li ste culi za gljivu mikorizu iz indije koja ubrzava rast svih biljaka e pa danas sam je stavio uz koren najsporijih palmi kao histrix.sabali.cikasi,e ako njima ubrza rast svaka cast bice dobro i drugima da sad ja nebi objasnjavao ukucajte mikoriza pa procitajte.
-
Mikoriza je općeniti naziv za simbiozu viših biljaka i gljiva. Ovaj naziv dolazi od grčkih riječi mykes (gljiva) i rhiza (korijen) te bi u doslovnom prijevodu značio „gljivino korijenje“. Hife gljiva u tlu povećavaju apsorpciju mineralnih tvari u tlu i omogućuju bolju ishranu biljke. Evo jedan dobar članak o mikorizi za one koji žele saznati nešto više o tome: http://www.moulis.hr/Edukacijski%20kutak/Kategorije/Clanci/mikoriza.html (http://www.moulis.hr/Edukacijski%20kutak/Kategorije/Clanci/mikoriza.html)
Da li si tu gljivu kupio u obliku nekog preparata, ako jesi da li na ambalaži tog preparata piše latinski naziv te gljive? Baš me zanima kako će mikoriza djelovati na palme, dosad nisam nigdje na internetu ni u literaturi naišao na podak da palme ulaze u simbiozu sa gljivama.
-
http://www.asunion.rs/mikoriza/mehanizam-delovanja/ (http://www.asunion.rs/mikoriza/mehanizam-delovanja/)
Na ovom linku sam pronasao neke slike mozda ce biti jasnije, a evo i palmi rekao bih da su u pitanju Dacty? :misli:
-
Mikoriza je općeniti naziv za simbiozu viših biljaka i gljiva. Ovaj naziv dolazi od grčkih riječi mykes (gljiva) i rhiza (korijen) te bi u doslovnom prijevodu značio „gljivino korijenje“. Hife gljiva u tlu povećavaju apsorpciju mineralnih tvari u tlu i omogućuju bolju ishranu biljke. Evo jedan dobar članak o mikorizi za one koji žele saznati nešto više o tome: http://www.moulis.hr/Edukacijski%20kutak/Kategorije/Clanci/mikoriza.html (http://www.moulis.hr/Edukacijski%20kutak/Kategorije/Clanci/mikoriza.html)
Da li si tu gljivu kupio u obliku nekog preparata, ako jesi da li na ambalaži tog preparata piše latinski naziv te gljive? Baš me zanima kako će mikoriza djelovati na palme, dosad nisam nigdje na internetu ni u literaturi naišao na podak da palme ulaze u simbiozu sa gljivama.
Narucena je iz indije u suvom stanju njeno dejstvo pocinje posle 15 dana u vlaznim uslovima to suvi sitniji parcici gljive evo kako izgleda http://www.asunion.rs/mikoriza/rhizo-vam-basic/ (http://www.asunion.rs/mikoriza/rhizo-vam-basic/)
-
Ma kakve indijske gljive, trebalo bi nabaviti micelij tartufa i njime "pognojiti" tlo oko naših biljaka, biljkama bi dobro došlo, a bome i nama. :icon_lol: (kilogram bijelog tartufa može doseći cijenu i do 5000 eura)
-
Da bas je jeftino... :rofl: :rofl: :rofl: :rofl:
-
"Cjepivo" sa micelijem i nije toliko skupo, nego je skup "gomolj" tartufa koji se razvije pod zemljom. Samo ne znam da li bi palme i druge egzotične biljke koje uzgajamo mogle ući u simbiozu sa tartufom, da li bi uopće bili kompatibilni.
-
Nema šanse. Tartufi rastu u simbiozi sa hrastom, leskom, bukvom i topolom.
-
Danas sam malo pognojio neke palme i to tako sto sam samo nasuo po povrsini zemlje... Nadam se da im nece skoditi?? Inace ovo gnojivo sadrzi dosta azota. Drug je kupio dzak ovog gnojiva pa sam uzeo malo da probam. Ne znam koliki je NPK. :misli: :misli:
Chamaedorea elegans
(http://www.dodaj.rs/f/42/BS/LomxRri/20150905161745.jpg)
Ovde su Washingtonie , Yucca aloifolia
(http://www.dodaj.rs/f/23/NE/43ps2VKP/20150905161803.jpg)
-
Meni ovo pari urea?? Ja bi to skinio za 90%.
-
i meni liči na ureu
-
Meni ovo pari urea?? Ja bi to skinio za 90%.
jako oprezno treba sa bilo kojim umjetnim gnjojem i malim biljkama, za tren ih spržiš, bolje manje nego zrno previše
-
I uvik staviti malo okolo,ne na samo stablo.A ako je urea onda izvadi bar pola.
-
Ja sam uklonio vecinu, da li se urea mrvi i pretvara u prah? Ovo se maltene izmrvilo po zemlji... a kuglice koje se nisu izmrvile izvadio sam. Hvala svima na pomoci jedino nisam video koje je gnojivo kada ga budem video pitacu ga uglavnom ovo se mrvi pri dodiru? :misli:
-
Posle uklanjanja izvesne kolicine djubriva i mesanja sa zemljom sto dalje od stabla biljke trenutno izgleda ovako:
(http://www.dodaj.rs/f/2v/A2/iS51uoc/20150905204600.jpg)
(http://www.dodaj.rs/f/1W/HY/4sBlpKo1/20150905204554.jpg)
(http://www.dodaj.rs/f/I/3I/1ZpBFlnl/20150905204550.jpg)
Ja se iskreno nadam da ova kolicina sto je pomesana sa zemljom nece da naskodi biljkama. Ja sam uklonio sto sam vise mogao posto se ipak radi o klijancima :misli:
-
Moje misljenje:-Ja da sam na tvom mestu ja bi promenio svu zemlju jer je urea vrlo jako djubrivo..Ja sam prosle godine tako unistio velike rasade jagoda,paradajza slusajuci tamo neke *pametnjakovice* :thumb_down:
-
čuo sam da je magnezij hlorid jako dobar za biljke jel istina to :misli:,jedna mala kašikica ide na 2 litra vode
-
U umjetnim gnojivima magnezij je dodan u obliku oksida-MgO i kao takvog biljka ga može konzumirati :klopa:,a može li se koristiti i MgCl2 to neznam.
-
Mozes koristiti mgcl2 al u manjoj konc nego recimo mgso4 jer klor lako postane toksican. Posebno ak hoces folijarno, onda treba jako paziti. Inace imas magnezij sulfata u bauhausu za sezdesetak kn vrecu od pet kila, dugo traje cak i za cesto koristenje...
-
jel neko koristio za palme i banane amiksol aminokiseline biljnog porijekla?