palmapedia.com

RAZNO => VRIJEME/KLIMA => Autor teme: Vranjanac - Ožujak 25, 2014, 23:08:42 poslijepodne

Naslov: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Ožujak 25, 2014, 23:08:42 poslijepodne
ODREDJIVANJE PROSECNOG MINIMUMA RACUNANJEM TEMPERATURA IZ POSLEDNJIH 5 ZIMA KOJE SU BILE STATISTICKI NAJHLADNIJE U PERIODU OD 2003 DO 2012

Kada bi se merili apsolutni minimumi u datom periodu, racunajuci i godine sa blagom zimom (kao što je 2007.), to bi bio nacin merenja koji se praktikuje i za odredjivanje USDA zona i tada bi vrednosti bile manje verodostojne (bez potcenjivanja pomenutog sistema za racunanje temp.) jer su poneki gradovi u tim blagim zimama imali jako blage minuseve, ali su pak, u najhladnijim godinama visoko prednjacili sa niskim temperaturama. S toga, uracunato je samo 5 najostrijih zima od ukupno 10 cime se doslo do rezimea. Drugi rezime koji je dobijen racunanjem samo tri najhladnije zime (za svaki grad 3 njegove najhladnije zime) je jos precizniji i prema njemu je napravljena tabela koja sledi.

Za veoma mali broj gradova nije bilo podataka u nekim godinama, pa su vrednosti izracunate kombinacijom sagledavanja temperatura tog grada u ostalim godinama i uzimanjem u obzir temperaturne vrednosti iz 2, 3 mesta koja su geografski bliska tom gradu i koja su u datoj godini imala zabelezene vrednosti.

Tabela koja sledi je u vidu rangiranja pocevsi od najtoplijeg do najhladnijeg grada barem po podacima iz perioda 2003-2012.
Obratite paznju pre svega na cifre na krajnjoj desnoj strani koje su rezimei za tri najnize vrednosti.

  
r.b.   GRAD/MESTO   2012   2009   2006   2005   2003   Rezime    Rezime za 3 najnize temp.
1.   Prizren    -12,2   -12   -13,2   -13   -11,5   -12,4                   -12,8
2.   Beograd- opservatorija   -15,5   -11,5   -13,2   -14,7   -14,3   -13,8   -14,8
3.   Košutnjak - zavod   -16,6   -12,3   -15   -16,5   -13,7   -14,8   -16
4.   Preševo    -15,4   -14,2   -18,3   -15,6   -15   -15,7                   -16,4
5.   Čumić - iznad Kg   17,2   -13,6   -19,4   -13,6   -13,8   -15,5           -16,8
6.   Aleksandrovac - Župa   -18   -14   -19,4   -15   -15,2   -16,3   -17,5
7.   Ratković - Rekovac   -18   -15   -19,5   -15   -13,5   -16,2   -17,5
8.   Niš    -18   -14,9   -16,7   -18,2   -16,6   -16,9                           -17,6
9.   Rudnik planina   -17,6   -13,2   -20,6   -15   -15   -16,3           -17,7
10.   Trgovište    -16   -15   -20   -17,5   -15,5   -16,8                   -17,8
11.   Aleksinac    -18,6   -16,4   -16,8   -18,9   -16,4   -17,4                   -18,1
12.   Vlasotince    -19   -12,8   18,1   -18,2   -17   -17                   -18,4
13.   Ljubovija    -18,2   -18,4   -18,4   -17,2   -19   -18,2                   -18,6
14.   Vranje    -18   -16,7   -19,8   -18   -17,8   -18,1                   -18,6
15.   Bela crkva   -17,2   -17   -16,8   -21,5   -14,5   -17,4                   -18,6
16.   Loznica    -20,6   -16,3   -16,7   -17   -18,5   -17,8                   -18,7
17.   Žitorađe (kod Surdulice)-20   -15,9   -20   -17   -15   -17,6   -19
18.   Radmilovac - kod Bg   -20   -16,6   -17   -19   -18,6   -18,2   -19,2
19.   Kaona – kod Kraljeva   -20,5   -16,5   -20,5   -16   -16   -17,9   -19,2
20.   Jastrebac    -21   -16,5   -19   -18,5   -17,8   -18,6                   -19,5
21.   Sikole    -21,5   -13,6   -19,8   -17,8   -16,2   -17,8                   -19,7
22.   Novi pazar   -19,5   -17,5   -21   -19   -17   -18,8                   -19,8
23.   Knjaževac    21,8   -16,6   -18   -19,7   -13   -17,8                   -19,8
24.   Jagodina    -22,4   -17,2   -19,8   -17,6   -16   -18,6                   -19,9
25.   Predejane    -20,6   -14,1   -18,9   -19   -20,5   -18,6                    -20
26.   Vlasina - rid   -18,1   -16,2   -20,9   -18,6   -20,5   -18,9                    -20
27.   Blaževo    -19,5   -15   -22,5   -17   -18   -18,4                    -20
28.   Jošanička banja   -22,7   -17,1   -20   -17,2   -17,6   -18,9            -20,1
29.   Sokobanja    -19,5   -20   -17,6   -21,2   -19   -19,5                    -20,2
30.   Zlatibor    -19,9   -16,8   -22,7   -18,7   -17,7   -19,2                    -20,4
31.   Bela palanka    -21   -18   -19,5   -21   -19,5   -19,8            -20,5
32.   Kuršumlija    -20,7   -18,4   -21,3   -19,5   -18,1   -19,6                    -20,5
33.   Bajina basta   -21,8   -19   -20,5   -19,2   -18   -19,7            -20,5
34.   Bagrdan    -23   -17   -18,9   -19,5   -14,9   -18,7                    -20,5
35.   Kraljevo    -21,9   -18   -21,9   -17,3   -17,4   -19,3                    -20,6
36.   Blace    -21,8   -18,1   -20,3   -19,9   -18,8   -19,8                    -20,7
37.   Inđija    -18,2   -16,6   -14,5   -22,9   -21   -18,6                    -20,7
38.   Bujanovac    -19   -17   -22,4   -20,6   -19,2   -19,6                    -20,7
39.   Žagubica    -18,5   -22   -15,7   -22   -17,5   -19,1                    -20,8
40.   Goč    -21   -16   -22,5   -19   -18   -19,3                            -20,8
41.   Prokuplje    -22,6   -19,2   -19,1   -20,4   -19,5   -20,2                    -20,8
42.   Crni vrh    -22,1   -15,6   -23,2   -17,2   -17,1   -19                    -20,8
43.   Vrnjačka banja   -21,8   -18,3   -22,5   -17,8   -18,6   -19,8            -21
44.   Valjevo    -23,2   -19,9   -19,8   -18,4   -19,3   -20,1                    -21
45.   Veliko gradište    -23,8   -19,4   -15,4   -20   -17,8   -19,3            -21,1
46.   Senta    -21,5   -15   -14,5   -20,5   -22   -18,7                    -21,4
47.   Palić    -21,5   -17   -14,7   -19,5   -23,5   -19,2                            -21,5
48.   Kopaonik    -19   -17   -20,4   -23,4   -21,3   -20,2                    -21,7
49.   Krupanj    -20,8   -18,8   -21,6   -21,6   -22,3   -21                    -21,8
50.   Dragaš    -17,5   -15   19,9   -24   -22   -19,7                    -22
51.   Brus    -22   -18,5   -24   -19,9   -20   -20,9                            -22
52.   Pirot    21,6   -16,8   -22,5   -22,2   -21   -20,8                            -22,1
53.   Kragujevac    -24,4   -20,6   -21,2   -19,4   -17,2   -20,6                    -22,1
54.   Dimitrovgrad    -21,2   -16,7   -23,3   -21,8   -21,7   -20,9            -22,3
55.   Babušnica    -22   -18   -23   -21,5   -22   -21,3                    -22,3
56.   Zemun-vojni put   -21,9   -13,5   -18   -21   -24   -19,7            -22,3
57.   Rekovac    -23   -20   -24,5   -20   -19,6   -21,4                    -22,5
58.   Šabac    -27,8   -20,2   -15,5   -19,6   -19   -20,4                    -22,5
59.   Pačarađa    -22   -19   -25   -21,5   -18,5   -21,2                    -22,8
60.     Aleksa šantić   -23,5   -16,5   -14,2   -20   -25   -19,8            -22,8
61.   Ćuprija    -24,3   -20,8   -20   -22,9   -21,5   -21,9                    -22,9
62.   Zaječar    -25,6   -19,2   -20   -23,5   -17,3   -21,1                    -23
63.   Kruševac    -24,6   -23,9   -19,7   -20,6   -20,9   -21,9                    -23,1
64.   Surčin    -24   -21,5   -16,2   -20,7   -24   -21,3                    -23,2
65.   Sremska mitrovica   -26,5   -21,1   -15   -20,6   -22,1   -21,1    -23,2
66.   Bosilegrad    -22,4   -18,8   -25   -21,4   -22,6   -22                    -23,3
67.   Negotin    -27,5   -16,7   -18,2   -24,6   -15,4   -20,5                    -23,4
68.   Leskovac    -23   -18,3   -24   -23,6   -22,5   -22,3                    -23,5
69.   Požega    -26,9   -21   -22,2   -22,2   -21,2   -22,7                    -23,8
70.   Bač    -26,6   -19,2   -14,6   -22,6   -22,6   -21,1                            -23,9
71.   Banatski karlovac   -28,1   -19,5   -15,2   -22,6   -21,6   -21,4            -24,1
72.   Kikinda    -25,7   -16,9   -14,7   -24,5   -22,7   -20,9                    -24,3
73.   Bečej    -27   -17,3   -14,7   -22,4   -23,5   -21                    -24,3
74.   Smederevska palanka   -28,4   -23,6   -18,7   -20,9   -20   -22,3    -24,3
75.   Zrenjanin    -27,5   -17,8   -14,6   -21,9   -24,6   -21,3                    -24,7
76.   Sombor    -26,8   -19,7   -14,7   -21,7   -26,5   -21,9                    -25
77.   Bački petrovac   -28   -20,5   -15,5   -24   -23   -22,2            -25
78.   Vršac    -27,7   -18,1   -16,5   -25   -24,4   -22,3                    -25,7
79.   Rimski šančevi (Novi sad)-28,7-21,2   -13,8   -24,2   -25   -22,6    -26
80.   Sjenica    -28,9   -25,1   -31,2   -29,7   -22,3   -27,4                    -29,9
81.   Karajukića bunari   -33,7   -28,5   -39   -35   -26   -32,4            -35,9
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: markotb - Ožujak 25, 2014, 23:31:09 poslijepodne
Ovo mjesto Karajukića bunari u opstini Sjenica je ekstremno hladno, cak sigurno jedno od najhladnijih mjesta na prostoru bivse Jugoslavije. :icon_yikes:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Ožujak 25, 2014, 23:57:54 poslijepodne
Nisam ekpert za klimatologiju (mada mi je ta oblast zanimljiva), ali pretpostavljam da je to mesto, kao i Sjenica toliko hladno zato sto za razliku od drugih mesta koja su na vecoj nadmorskoj visini, ova mesta ne znaju za fenomen temperaturne inverzije.. Posto se radi o visoravni. Vrlo moguce da je i u bivsoj Jugoslaviji bilo najhladnije mesto
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: markotb - Ožujak 26, 2014, 00:09:53 prijepodne
Upravo to!  :wink:

Kada se npr. poredi Zabljak na 1500 mnv i Sjenica 1000 mnv, svakako je Sjenica hladnija i nize su temperature zabiljezene, stim su i prosjecni minimumi nizi... :misli:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Ožujak 26, 2014, 00:44:31 prijepodne
Da, u ovom slucaju nadmorska visina ne igra vaznu ulogu  :wink:
Klima je pravo cudo... Ima mnogo primera gde su dva susedna mesta koja bi trebala da imaju identicnu klimu veoma razlicita kada su u pitanju temperaturne vrednosti, a pored temperaturne inverzije, ima jos faktora... Zato mi je propala ideja da napravim neku toplotnu kartu na osnovu izracunavanja ovih podataka...  :misli:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: adriano - Ožujak 26, 2014, 10:26:47 prijepodne
JA Sam još ko dijete znao pitat tatu koje je najhladnije mjesto u zemlji, pa mi je on rekao za Sjenicu u srbiji. Sjenica je valjda bila pojam za niske temperature.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Treehugger - Ožujak 26, 2014, 11:47:54 prijepodne
Ma Karlobag  :rofl:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Ožujak 26, 2014, 14:49:42 poslijepodne
JA Sam još ko dijete znao pitat tatu koje je najhladnije mjesto u zemlji, pa mi je on rekao za Sjenicu u srbiji. Sjenica je valjda bila pojam za niske temperature.
Ako racunamo gradove i varosice, onda jeste Sjenica, ali eto, nedavno sam saznao i za ovo malo mesto Karajukica bunari koje je jos hladnije  :wink:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Xenon - Ožujak 27, 2014, 02:05:57 prijepodne
Najtoplije su mikroklime u centru Beograda na mestima zasticenim od vetra. U dvoristima zgrada i sl. Tu se spajaju efekat toplotne akumulacije dve velike reke i efekat toplotnog ostrva velikog grada.

Sto se tice najhladnijeg mesta, verovatno je to neka od planina pesterske visoravni, tipa Jadovnik ili Zlatar.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Ožujak 27, 2014, 09:16:13 prijepodne
Naravno, Bg je u Srbiji najtopliji, tj, neke mikrolokacije unutar njega. A sta mislis o efektu reke Pcinje na krajnjem jugu Srbije u opstini Trgoviste? Da li moze da ima neki blagi uticaj sa Egejskog mora posto se recica preko Vardara uliva u more? Cinjenica je da tamo ima nekih submediteranskih vrsta trava itd, kao i da su temperaturni minimumi u tom mestu blazi nego u vecini mesta u Srbiji. Zapravo, interesuje me da li je uz samu reku toplije nego u daljoj okolini ili je mozda suprotno (s obzirom da su niza mesta cesto hladnija od visih kad udari najhladniji talas)
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Xenon - Ožujak 27, 2014, 20:41:38 poslijepodne
Predaleko je Egejsko more da bi tu imalo neki jaci uticaj, a i reka Pcinja je mala i po termoakumulacionim svojstvima se ne moze porediti sa Savom i Dunavom. Mislim da mediteranskih trava ima zbog mediteranskog rezima padavina na jugu Srbije i u Makedoniji, ne zbog temperatura. Uz samu reku je prakticno uvek toplije, ali postoje problemi izlivanja reke posle vecih padavina kao i izlozenost vetru uz samu obalu.

Trgoviste jeste u kotlini i zaklonjeno od vetra, ali ipak se nalazi na nepovoljnoj nadmorskoj visini i daleko od mora/velikih reka i gradova. Egejski uticaj postoji u juznoj Makedoniji, ali vec se do Strumice i Demir Kapije skoro potpuno gubi, a odatle do Trgovista ima preko 100 km.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: markotb - Ožujak 27, 2014, 20:46:10 poslijepodne
Trgoviste se nalazi na velikoj nadmorskoj visini, cak 877m. Samim tim uticaj Egejskom mora je minimalan (ako ga uopste i ima). Zimi su vjerovatno pozamasni minusi. :misli:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Ožujak 27, 2014, 22:37:10 poslijepodne
Da, pretpostavio sam da ne moze biti nekog znacajnijeg uticaja egejske klime, iako se to ovde oduvek prica. Sto se tice varosice Trgoviste, ona jeste na velikoj nadmorskoj visini (verovatno su uracunali i neka naselja koja su pod Trgovistem ali su po brdima daleko od reke), ali sama reka Pcinja (u mestu Novo selo) je na nadmorskoj visini od oko 500 m. pa ako Trgoviste koje je na tako velikoj visini ima minimume koji su blazi nego minimumi u Vranju, onda je uz samu reku verovatno jos blaze.. Ako ne zbog uticaja Egejskog mora, onda barem zbog nize nadmorske visine, a to mi bas odgovara jer je tamo moja vikendica, moje selo.. :cool:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Ožujak 28, 2014, 22:59:31 poslijepodne
Ipak je prisutan izvestan uticaj mediteranske klime na dolinu reke Pcinje, a to sam istrazio na par stranica koje govore o klimi tog podrucja. Nisam nalepio link, ali ukucajte na googlu "zasticena prirodna dobra jugoistocne Srbije" i pogledajte kratak clanak o Pcinji na strani 225. By the way, Izracunao sam sve apsolutne minimume za Trgoviste od 1990 do 2012 i dosao do prosecne cifre -14,8 (za dve godine nije bilo podataka) cime je "upalo" u zonu 7b, a nadmorska visina centra Trgovista je 805 m sto je mnogo vise od doline reke koja je na visini od 520 m. S toga, verujem da je u samoj blizini reke prosecan minus blazi nego -14,8, ali ne znam da li je dovoljno manji da se priblizi zoni 8a :misli:
Mozda neko od vas zna da odredi koliko bi otprilike moglo da bude toplije na osnovu podataka o nadmorskim visinama? :wink:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: markotb - Ožujak 29, 2014, 07:17:41 prijepodne
Evo podataka o USDA zonama. Prema ovim Targoviste se nalazi u zoni 7b, stavise na granici 7a/7b.


(http://s29.postimg.org/c07o1txnb/Screenshot_2014_03_29_07_14_31.png)
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Ožujak 29, 2014, 09:06:01 prijepodne
Slozio bih se sa tobom, Mare :thumb_up: Tu je negde na granici 7a - 7b sto je sasvim ok za mesto koje je na visini od 805 m, ali dolina Pcinje je na prosecnoj visini od oko 520 m i mislim da je uz reku verovatno toplije nego u Trgovistu, sto zbog daleko manje nadmorske visine, sto zbog kakvog takvog uticaja reke. Mozda bi se moglo reci da ako je Trgoviste na granici zona 7a i 7b, onda je reka Pcinja zasigurno u zoni 7b, a mozda cak i blizu zoni 8a, mada, ne moze se nista pouzdano tvrditi, to je samo pretpostavka... (licno bih iskljucio mogucnost da je u zoni 8a)
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: markotb - Ožujak 29, 2014, 09:37:39 prijepodne
Mogao bi sam kupiti malu met. stanicu, i vrsiti mjerenja. Tako bi mogao da znas koliki su tacno minimumi zimi.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Ožujak 29, 2014, 14:32:18 poslijepodne
hehe. i to sto kazes :thumb_up:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: markotb - Ožujak 29, 2014, 14:43:11 poslijepodne
Ozbiljno, ne mora biti nista specijalna stanica. Samo da ima memorisanje istorije mjerenja, najvise/najnize temperature. Sa tim bi tacno znao u kojoj ti je zoni selo, a samim tim koje palme mozes gajiti uspjesno.  :thumb_up:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Ožujak 29, 2014, 15:21:31 poslijepodne
Da, da. To je korisna stvar, ali nadam se da nije nesto preskupo. nije los predlog
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: markotb - Ožujak 29, 2014, 18:24:24 poslijepodne
Mislim da se za 10 evra moze solidan digitalni termometar sa memorijem max/min vrijednosti, ne treba ti skupa stanica, Npr ima ova sto moze da mjeri in/out temperaturu i vlagu. :thumb_up:

http://www.pik.ba/artikal/10846931/digitalni-termometar-higrometar/ (http://www.pik.ba/artikal/10846931/digitalni-termometar-higrometar/)

Ovo je oko 900 dinara.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Ožujak 29, 2014, 20:10:43 poslijepodne
jako pristupacna stvar... uzecu tako nesto, obavezno..  :wink:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Xenon - Travanj 01, 2014, 09:57:17 prijepodne
Prva stvar, ta amaterska merenja u fazonu "ima sve, samo fali 8 godina od poslednjih 10" mi bas i ne ulivaju veliku nadu u njihovu pouzdanost.

Drugo, i mnogo vaznije: veoma je moguce da ako Trgoviste i jeste relativno toplo, takve temperature ima kao rezultat temperaturne inverzije, tj. slivanja ledenog vazduha u mraziste na manjoj nadmorskoj visini. To bi znacilo da je dolina znatno hladnija od samog mesta.

Naravno, sve je ovo samo nagadjanje jer ne raspolazemo konkretnim podacima, tj. nema pouzdanih meteo stanica ni u samom Trgovistu, ni u dolini prema Vranju.

Osim toga, postoji jos jedan negativni faktor kod mesta sa vecom nadmorskom visinom: nocne temperature tokom sezone rasta. U Beogradu, npr, preko leta i nocu bude po 25 stepeni, dok u mestima na vecoj visini temperatura obicno pada ispod 15. Ako je tako tokom leta, to znaci da tokom jeseni i proleca jutarnja temperatura cesto bude blizu nule. Za Trachycarpuse bi to mozda i moglo da prodje, ali za sve toploljubive vrste (R. hystrix, svi Sabali, Phoenixi) bi ta klima bila potpuno neodgovarajuca.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Travanj 01, 2014, 14:33:58 poslijepodne
Da, slozio bih se da postoji mogucnost da je na nizim mestima pcinjskog kraja cak i hladnije nego u Trgovistu usled temperaturne inverzije, ali kao sto si rekao, mozda nema tog efekta i mozda je uz reku konstantno toplije. Barem je uvek bilo toplije kada god bih se nasao tamo, mada, zimi sam retko na selu.
Jos jedna stvar koja bi mogla to mesto oko reke da ucini toplijim je ta sto je taj teren dosta kamenit i stenovit. Obale ove male reke izgledaju potpuno belo od belih kamenja kojih ima posvuda, ali ne znam da li to moze da ima nekog znacajnijeg efekta kada je period sa manje sunca u toku najvecih mrazeva.

Sto se tice letnjih temperatura u toku noci, naravno da nema grada u Srbiji koji moze da se poredi sa Beogradom, ali u dolini Pcinje definitivno ne vlada planinska klima jer je temperatura nocu visoka kao i po gradovima jer se radi o visini od oko 540 m nadmorske visine (konkretno u mom selu).

I naravno, ne bih da ignorisem cinjenicu da se u nekim clancima pominje delovanje sa mora u minimalnoj meri

Sve u svemu, ne zastupam teoriju da je tamo neko posebno toplo mesto (sigurno jeste toplije od vecine mesta u Srbiji). Samo su me zaintrigirale neke cinjenice...
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Xenon - Travanj 01, 2014, 16:42:13 poslijepodne
Pa nista, postavi stanicu pa javi rezultate.

Drugi (manje precizan ali brzi i jeftiniji) nacin da se utvrdi kakva je klima je na osnovu vegetacije. Da li ljudi imaju po dvoristima vece smokve koje ne mrznu? Ima li cempresa (Cupressus sempervirens)? Ima li ruzmarina? Ima li kivija (deliciosa)? Imaju li ljudi po dvoristima breskve i kajsije (indikatore perioda poslednjeg mraza)? Kakva je situacija sa vinogradima u selu (koje sorte, koji procenat secera)?
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: markotb - Travanj 01, 2014, 16:55:36 poslijepodne
Po vegetaciji se moze dosta toga utvrditi kakva klima vlada (kao sto je rekao Xenon) . Ali po meni je dosta bolje da se mjeri temleratura. Jeste da je mukotrpnije i duze, ali i preciznije. :thumb_up:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Travanj 01, 2014, 17:42:03 poslijepodne
Dobar predlog sto kazete da pogledam vegetaciju. Bas cu da obratim paznju kada budem isao naredni put.
To bi stvarno bio brz nacin da eventualno saznam nesto, mada, imam u planu da kupim stanicu sto mi je Mare predlozio.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Travanj 06, 2014, 18:24:17 poslijepodne
Jos malo cu da vas gnjavim sa Pcinjom zato sto sam dosao do nekih zanimljivih podataka o toj klisuri.

Trgoviste je jedino mesto u tom kraju gde se mere temperaturne vrednosti i svakako je vazan parametar u ogledavanju klimatskih uslova toga kraja.
Racunanjem svih minimalnih temperatura od 1990 do 2012 dolazi se do prosecne brojke od -14,8°C pa se zbog toga moze reci da je na granici USDA zona 7a i 7b kao sto sam vec napisao na pocetku ove teme.
Ipak, uveren sam da nije pravi predstavnik doline Pcinje kada je u pitanju klima i postoje tri razloga zbog cega ova varosica ne moze imati neku vazniju ulogu u odredjivanju tipa klime ovog podrucja.

Od svih mesta koja su smestena uz reku Pcinju, Trgoviste je najudaljenije moguce od Vardara jer se nalazi na samom zacelju ove reke pa zbog toga dobija najmanji intenzitet tople vazdusne mase koja plovi uz kanjon. To takodje znaci da je i na najvecoj nadmorskoj visini (sto, doduse, moze nekad biti prednost usled temperaturne inverzije), a to je drugi razlog.
Vikipedija kaze da se Trgoviste nalazi na nadmorskoj visini u rasponu od 805 do preko 1000 m sto mi je od pocetka jako nelogicno s obzirom na to da sam posetilac tog kraja i da je moje selo, koje je na visini od oko 540 m udaljeno od Trgovista samo nekih 12 km. Pretpostavio sam da je ili u pitanju neka prosecna visina dobijena racunanjem i nekih naselja po brdima (mada je gro varosice i njen najveci deo smesten odmah pored reke) ili jednostavno, greska ljudi koji su to napisali.
Resio sam da otkrijem u cemu je stvar i nasao googlovu mapu (www.mapcoordinates.net/en (http://www.mapcoordinates.net/en)) uz pomoc koje se moze videti nadmorska visina bilo koje tacke na planeti samo jednim klikom i dosao do saznanja da se Trgoviste nalazi na visini od oko 630 m n.v. a to je znatno manje nego sto pise na vikipediji. S druge strane, Manastir Prohor Pcinjski koji je blizu prelaska reke u makedonsku teritoriju se nalazi na visini od oko 440 m (dalje pored same granice sa Makedonijom je visina od 420 m). Inace se na googlu upravo pored manastira moze videti da pise da je to „predeo izuzetnih odlika doline Pcinje“
Dakle, razlika u nadmorskoj visini izmedju mesta nastanka ove reke (u Trgovistu) i mesta prelaska reke iz Srbije u Makedoniju je oko 200 m nadmorske visine.
Treci razlog, mozda i kljucni, zbog cega bi Trgoviste moglo biti hladnije nego neka druga mesta niz dolinu reke je taj sto se ono nalazi na otvorenijem mestu. Iako je u kotlini, nije dovoljno zasticeno kao vecina mesta nizvodno i nema naglih uzvisenja blizu naselja vec su sva brda udaljena i njihova visina se povecava ublazeno, tako da je na brisanom prostoru koji je izlozeniji vetru i hladnom talasu sa severa nego na primer, moje selo koje se nalazi u znatno tesnijem useku koji sa severne strane ima brdo vislje za oko 100 metara od reke i veoma joj je blizu, pa je u poredjenju sa Trgovistem daleko ususkanije i zasticenije od vetrova.

Sva ova tri razloga mozda pojedinacno gledano nemaju neki veliki znacaj jer se radi o malenom prostoru koji bi trebao da ima identicnu klimu po citavoj svojoj povrsini, ali udruzeno, sigurno prave neku prevagu na stetu Trgovista u smislu toga da je sa svojih prosecnih minus petnaestak stepeni medju najhladnijim mestima u kanjonu tokom zime (vrlo verovatno i najhladnije).

Uostalom, to pominjanje prisustva submediteranske klime, po mom misljenju, ne bi imalo smisla kada bismo uzimali u obzir zimske temperaturne vrednosti Trgovista koje nemaju karakteristike submediteranske klime, pa je moguce da na nekim drugim mestima nizvodno ovaj tip klime ima nekog prisustva.

Ipak, ovo je samo moje laicko misljenje potkrepljeno nekim zvanicnim podacima, govorkanjem naroda i mojim solidnim iskustvenim znanjem o tom kraju. S obzirom na to da nisam isao tamo za vreme najhladnijih talasa tokom zime, ne mogu na osnovu neke licne procene pouzdano da govorim o tome da li je za vreme ledenih dana ta submediteranska klima prisutna u blizini recnog korita do te mere da neki delovi klisure budu stabilno u zoni 7b (sto, doduse, i nije neka odlika pojma „submediteranski“) ili eventualno u zoni 8a (barem kada su u pitanju neke mikroklime).
Na kraju, ne bi bilo nemoguce da sva mesta duz ove reke imaju identicne temperaturne vrednosti kao i Trgoviste bez obzira na ona „tri faktora“ koja sam naveo, a da to sto se pominje submediteranska klima u zvanicnim tekstovima mozda ima veze sa nekom drugom odlikom vezanom za klimu, a ne sa temperaturnim minimumima.

Evo tekstova koji govore o klimi ovog kraja na jugu Srbije:

Tekst:

Dolina reke Pčinje zaštićena je 1996. godine na površini 2485 ha.
Epitet predela izuzetnih prirodnih odlika
Pčinja zaslužuje iz više razloga zbog: veoma
zanimljive konfiguracije terena kroz koje protiče,
položaja i prisustva retke flore koja joj daje značaj i
osobinu predela izuzetnih oblika, kao i reliktnih
polidominantnih šumskih zajednica koje naseljavju
ovoj prostor.
Pčinja je granična reka čiji se izvori nalaze u
Srbiji a ušće u Vardar (Makedonija). Gornji tok
reke se nalazi na teritoriji Srbije, dok srednji i donji
tok su na teritoriji Makedonije. Dok se u Srbiji
probija kroz silikatne mase Đermana, Patarice,
Široke planine, Kozjaka i Starca, dotle drugi prolazi
kroz krečnjačke masive pobrđa ispod Kumanova,
gradeći izuzetne oblike sa veoma interesantnom
florom tercijarnog porekla.
Vode I kategorije, tesnaci, brzaci, strme obale
gornjeg toka reke Pčinje kao i bogata i specifična
flora i vegetacija daju ovom predelu izuzetnu
vrednost.
 
Flora doline reke Pčinje, predstavlja mešavinu
flornih elemenata kontinentalne Srbije i
mediteranske Makedonije. Ovde se sreću mnoge
vrste kojima je ovo najjužnija ili najsevernija
granica rasprostranjenja na Balkanskom poluostvu,
kao što su:
Fritillaria graeca Boiss.&Spr- vedričica,
Linaria simplex (Willd.) D.C.- sitni lanilist,
Loranthus europaeus Jacq.- žuta imela,
Stachys plumosa Grsb.- dlakavi ranjenik,
Teesdalea coronopifolia (Berg.) Thell.-
kamenika,
Ranunculus psylostachys Grsb.- niški ljutić,
Leontodon fasciculatus (Biv.) Nym.- lavlja šapa,
Clypeola jonthlaspi L. subsp. microcarpa
(Mor.) Fior.- podlanik,
Armeria rumelica Boiss.- babine vlasi,
Selaginella helvetica (L.) Spreng.- prečica i dr.
Vegetacija doline Pčinje predstavljena je
klimazonalnom zajednicom Quercetom farnetto-
cerris carpinetosum orientalis pubescentosum Jov.-
šuma sladuna i cera sa grabićem i meduncem po
Mišiću (1981.) „indicira odlično posebne klimatske
uslove” koje vladaju u dolini reke Pčinje.

Klima
ovog regiona po Milosavljeviću (1948.) je umereno
kontinentalna sa znatnim uticajem mediteranske
klime koja prodire dolinom Pčinje. Temperature
vazduha su za nekoliko stepeni više od onih u
severnijim delovima Srbije, kao i da su padavine
manje, pa je pluovimetrijski koeficijent najmanji
kao i indeks suše za juli i avgust.
Na severnim padinama Kozjaka u klisuri
Pčinje razvijaju se brojne polidominantne reliktne
zajednice i to:
Carpinio orientalis-Quercetum mixtum
calcicolum Mišić- zajendica grbića i hrasta na
krečnjaku, 8th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions Proceeding
 
 226
Fago-Aceri intermediae colurnetum Jov.-
zajendica bukve, pančićevog maklena, mečje leske
i drugih vrsta.
Osim njih tu su i osiromašene reliktne
šumske zajednice:
Fagetum submontanum colurnetosum Jov.-
zajednica predplaninske bukve sa mečjom leskom,
Quercetum cerris carpinetosum orientalis
pubescentosum Jov.- zajednica cera i grabića sa
meduncem,
Orno-Quercetum pubencentis carpinetosum
orientalis Gaj.- zajednica crnog jasena sa grabićem
i meduncem,
Quercetum petreae carpinetosum orientalis
Gaj.- zajednica kitnjaka sa grabićem i
Quercetum montanum juniperetosum excelse
Mišić.- zajednica kitnjaka sa crvenom klekom.
Dolina reke Pčinje nalazi se u prelaznom
području, u klimatskom i vegetacijskom smislu, te
je ona labilnija i sklona degradaciji (M i š i ć , 1981)
zbog čega je osetljivija na antropogene uticaje.
Nakon degradacije i erozije zemljišta, a s obzirom
na konfiguraciju terena opasnost od pustošenja
čitavog kraja je moguća. Zbog toga je zaštita ovog
predela nužna kako bi se sačuvalo svo blago koje su
priroda i čovek ovde vekovima stvarali: reliktna
flora i vegetacija, manastir Prohor Pčinjski i drugi
objekti. Zbog toga je veliki naučni i praktični
značaj doline reke Pčinje za Jugoistočnu Srbiju, a
zaštita ovog reliktnog staništa u isto vreme i
refugijuma od velike važnosti.
Na osnovu konfiguracije terena (planina Kozjak
1284 m), doline Pčinje (uklješteni meandri),
složenosti polidominantnih biljnih zajednica
(listopadne submediteranske šume, mediteranske
šume i šume na kamenjarima, kao i specifična
reliktna zajednica bukve i mečje leske), ali i
atraktivnog prirodnog kompleksa sa manastirskim
(sv. Prohor Pčinjski) dolina Pčinje je zaštićena kao
prirodno dobro velikog značaja (II kategorija,
odnosno V kategorija po IUCN kategorizaciji).
Dolina Pčinje je prvi put obuhvaćena sistemom
zaštite prirodnih dobara na ovaj način, čemu je
prethodilo proglašenje manastira Prohor Pčinjski za
spomenik kulture, i na taj način je i njegovo prirodno
okruženje dobilo odgovarajući status zaštite.
Specifičnost ovog prirodnog dobra je
očuvanost njegovih prirodnih vrednosti (kvalitet
rečne vode I kategorije, očuvana izvorišta pitke i
mineralne vode, kvalitetan pedološki sloj u
šumskom kompleksu i dr.) (Elaborat, 1993.).
Erozija je problem obešumljenih susednih
planinskih padina. Prirodnim bogatstvima treba
dodati i sadržaje koje nudi manastirski kompleks.
Samim tim čitav predeo bi trebalo prilagoditi
turističkim potrebama koje su potencijalni izvor
finansiranja zaštićenog prirodnog dobra i manastira.  
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Travanj 06, 2014, 21:08:29 poslijepodne
nekako nadjoh dobar konverter za preslovavanje :icon_mrhappy:
Pa, drugari iz Hrvatske, sada ce tekst biti svima jasan :wink:

tekst 1 (latinica)

Flora i vegetacija PIO
,,Dolina Pčinje,,

Opšte karakteristike flore i vegetacije velika raznovrsnost i specifičnost biljnog sveta klisure Pčinje uslovljena je njenim geološkim, geomorfološkim, pedološkim, hidrološkim i ostalim prirodnim karakteristikama. Klisure i kanjoni centralnog dela Balkanskog poluostrva i Srbije su u tom smislu izvanredno heterogeni i složeni. U poređenju sa područjima koja ih okružuju razlikuju se po kompleksu osobina koje su omogućile očuvanje i razvoj veoma značajnog biljnog sveta.
Klisura predstavlja složenu sredinu koja se satoji od velikog broja staništa na kojima se razvija složena i raznovrsna vegetacija.

Klisura reke Pčinje, gornji tok


Šumska vegetacija doline Pčinje, predstavljena mozaikom fitocenoza, pokazuje i reliktni karakter. šumske zajednice sa izraženim reliktnim karakterom razvijaju se na zaklonjenim staništima, a karaktrišu se prisustvom izvesnih tercijarnih reliktnih vrsta koje ponekad i imaju ulogu edifikatora.
U opštem smislu, šumsku vegetaciju klisure Pčinje možemo grupisati u tri vegetacijska visinska područja / zone : a)Termofilno brdsko područje kserotermnih hrastovih šuma b)Prelazno područje termomezofilnih ( kitnjakovih) šuma i v) Mezofilno područje bukovih šuma. Na staništima sa nešto ekstremnijim uslovima razvijeni su šibljaci grabića i ruja i često predstavljaju trajne stadijume.
Vegetacija stena, kamenjara i sipara, takođe zastupljena u klisuri, odlikuje se zajednicama sa izraženim endemičnim karakterom. Vegetacija pukotina stena je naročito interesantna. Ona je floristički veoma raznovrsna, sa upadljivim prisustvom endemičnih vrsta. i pored relativne izolacije i nepristupačnosti određenih delova klisure, vegetacija pomenutog područja trpi mestimično veoma izražene negativne uticaje.

Posebne vrednosti i specifičnosti vegetacije
Zaštićeno područje klisure ,,Doline Pčinje” smešteno je pretežno u brdsko-planinskom regionu, gde se nalazi pod dominantnim uticajem zonalnog umereno- kontinentalnog tipa klime. Najniže predle klisura gde to uslovi dozvoljavaju, obrastaju kserotermofilne šumske zajednice. Zajednica (Orno-Quecetum pubescentis) predstavlja klimatogenu zajednicu celog područja, ali se javljaju i subasocijacije sa grabićem (subass. Carpinetosum orientalis ). U klisyri Pčinje karakteristična je klimatogena šumska zajednica sladuna i cera sa grabićem i meduncem (Quercetum farnetto-cerris carpinetosum orientalis pubescentosum Jov.) koja je najbolje prilagođena uslovima kontitnentalnog klimata ovog dela Srbije. Dok je za samu klisuru najvažnija polidominantna zajednica (Carpino orientalis-Quercetum mixtum Mis.)
Međutim, makroklima je u samoj klisuri izraženo modifikovana specifičnim položajem, pravcem pružanja doline i geomorfološkim planskim sklopom koji je okružuje. Izuzetan značaj na sastav I rasprostranjenje flore i vegetacije u ovom slučaju igra otvorenost klisure toplim klimatskim uticajima, koji prodiru kroz dolinu Vardara. Tako se u flori i vegetaciji doline Pčinje , mada ona ima prelazni karakter , mogu naći mnogobrojni mediteransko-submediteranski elementi. Takvi elementi su u unutrašnjosti Srbije veoma retki ili se uopšte ne pojavljuju. Gledano kroz rasprostranjenje vrsta, flornih elemenata i vegetacije klisure Pčinje, obuhvaćene granicama zaštiđenog dobra, uglavnom ima odlike evropsko-submediteranskog podregiona, odnosno makedonsko-trakijske provincije. Severne granice ove florističko-vegetacijske provincije nalaze se upravo u južnom Pomoravlju ( Pčinja i Preševo) i na Kosovu. Ovde je pomenuta provincija predstavljena ekstrazonalnim osiromašenim submediteranskim šumama i šikarama najbolje izraženim u nižem regionu klisuralnog dela doline. Na većim nadmorskim visinama submediteranski elementi su potisnuti elementima mezijske provincije balkanskih hrastovih šuma.

Sa aspekta očuvanja i zaštite biodiverziteta najznačajniji su sledeći elementi vegetacije:
1.šume i šikare uz submediteranske sveze Ostrio-Carpinion aegicum čije se osiromašene varijante javljaju u vidu enklava u južnom delu Srbije. U fitogeografskom smislu, ove fitocenoze su veoma interesantne i sadrže najveću koncentraciju elemenata egejskog mediterana. Prisustvo submediteranskih elemenata je izraženo i u termofilnim hrastovim šumama.
2.Vegetacija termofilnih kamenjara i suvih stepolikih pašnjaka, u kojima se takođe ispoljava prisustvo submediteranskih elemenata, često u kombinaciji sa izvesnim stepskim vrstama. Tu su naročito interesantne zajednice brdskih pašnjaka sveze Vulpio-Lotion, koje su sastavljene uglavnom od terofitskih vrsta od kojih su neke veoma retke u Srbiji.
3.Vegetacija stena i kamenjara, koju odlikuje visoko prisustvo balkanskih i mezijskih endemičnih biljnih vrsta.Tu se, pre svega, misli na endemičnu balkansku svezu Silenion-lerchenfeldianae, koja se u klisuri Pčinje razvija na stenama vrha planine Kozjak i strmim padinama Goleša (Starca).
4.Reliktne šumske fitocenoze, karakteristične strukture I florističkog sastava, indukuju staništa refugijalnog karaktera, a odikuju ih prisustvo tercijarnih reliktnih vrsta, kao što su pančićev maklen (Acer intermedium Panc.), mečja leska (Corylus colurna), klokoč (Staphilea pinnata L. ).Takve zajednice su najbolje razvijene na severnoj strani I uvalama na Kozjaku. Ovde se, pre svega misli na reliktnu polidominantnu zajednicu (Fago-Aceri intermedie-colurnetum )koja se razvija na nadmorskim visinama od 700 m pa prema vrhu planine.
Dominantna prirodna vrednost u zaštićenom prirodnom dobru PIO ,,Dolina Pčinje”, pored same reke Pčinje, je šumski kompleks planine Kozjak. Ovo područje pod šumom (preko 50% zaštićenog prostora) obuhvaćeno je Posebnom osnovom gazdovanja šumama u okviru Gazdinske jedinice ,,Kozjak “ (koju je uradilo J.P.,,Srbijašume”, Beograd), za period 2002-2011. godine.
Radi unapređenja svih funkcija šuma, Pravoslavna eparhija vranjska kao Upravljač ZPD PIO ,,Dolina Pčinje” je potpisala Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji na gazdovanju šumskim kompleksom sa firmom Fornet d.o.o.-konsalting i usluge u šumarstvu iz Beograda.Ugovor je sklopljen na period od dvanaest godina počev od 01.01.2010. do 31.12.2021. godine, što podrazumeva i donošenje nove Posebne osnove gazdovanja šumama za G.J. Kozjak. Gore pomenuta firma se ugovorom obavezala na poštovanje Zakona o šumama (Službeni glasnik”, br.30/10), poštovanje Zakona o zaštiti prirode (Službeni glasnik”,br.36/2009 I 88/2010) kao i ostalih pozitivnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine.

Međutim, sa stanovišta očuvanja prirodnih vrednosti, šuma ima višestruku funkciju. Pre svega je stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta bogatog biodiverziteta, koji je poznat i čije očuvanje kao resursa predstavlja prioritetan zadatak. Brojne polidominantne šumske zajednice su veoma specifične i retke, te je neophodno očuvati ih u autentičnom stanju. Njihovim očuvanjem posredno se štite staništa brojnih drugih vrsta. Istraživanjima je utvrđeno da zbog specifičnosti uslova staništa i uticaja mediteranske i kontinentalne klime za brojne vrste ovaj predeo predstavlja severnu/južnu granicu rasprostranjenja.
Specifičnost reljefa doprinela je da se smanji eksploatacija, a samim tim i obim infrastrukturne opremljenosti terena (saobraćajnice, elektro postrojenja itd.). Isti razlozi su doprineli da mere uzgoja i unapređenja šume smanje ili potpuno izostanu. Iz tog razloga stanje u šumskom kompleksu je alarmantno.
Zahvaljujući ovoj činjenici, stepen očuvanosti sekundarnih odlika i sadržaja je zadovoljavajući, a realizacijom programskih aktivnosti neophodno je sprovesti uvid u reviziju stanja šuma i njihov sadržaj, te preduzeti mere gajenja i uređenja u svemu prema posebnoj osnovi gazdovanja šumama za G.J.,,Kozjak”. šume u zaštićenim prirodnim dobrima imaju priroritetnu funkciju šume sa posebnom namenom, Zakon o šumama
( Službeni glasnik RS”, br.30/10).
S obzirom da je stanje šuma na planini Kozjak alarmantno posebnom osnovom gazdovanja šumama G.J.,,Kozjak” predviđene su mere planiranja i unapređenja stanja i optimalno korišćenje šuma, kao i smernice za sprovođenje planova gazdovanja. Naročito je loše stanje u hrastovim (kitnjakovim) šumama čije se zdravstveno stanje bitno razlikuje od bukovih šuma, što za posledicu ima pojavu sušenja stabala, najpre od vršnih grana pa naniže, a sekundarna posledica su oboljenja fitopatološke i entomološke prirode. U smrčevoj kulturi u manjoj meri primećena je pojava hermesa, koja je uobičajena za ovu starost, te ne utiče značajnije na dalji razvoj i kvalitet. Nepovoljnu sliku stvara i veliko učešće devastiranih sastojina, kao i mala zastupljenost šibljaka, što je posledica antropogenog delovanja i orografskog tipa predela.
Programskim aktivnostima predviđa se permanentno praćenje zdravstvenog stanja i adekvatno preduzimanje preventivnih mera u cilju borbe protiv štetnih uticaja (uklanjanja obolelih i suvih stabala).

Vrh planine Kozjak:
Vegetacija kamenjara,pašnjaka i bukovih šuma

Posebne vrednosti i specifičnost flore –U flori svakog područja , pa i u flori PIO ,, Dolina Pčinje”, najveću vrednost predstavljaju endemične i reliktne vrste. Takve vrste bi trebalo da budu predmet posebnog interesa sa aspekta zaštite biodiverziteta i geofonda. Postojanje takvih vrsta prvenstveno indukuje originalnost, autohtonost i izvornost flore područja. U grupu vrsta na koje bi trebalo obratiti posebnu pažnju svakako spadaju i vrste koje se nalaze pod određenim antropogenim pritiskom. Tu se, pre svega misli na prekomerno sakupljanje, branje pojedinih biljnih vrsta u komercijalne svrhe ili na različite načine narušavanja i uništavanja njihovih staništa i populacija. Najznačajniji faktor ugrožavanja diverziteta flore i vegetacije doline Pčinje predstavlja uništavanje šumske vegetacije.
Značajne biljne vrste i zadaci na očuvanju i upravljanju njihovim populacijama
Pojava nestajanja biljnih vrsta i uništavanja njihovih staništa danas je sve izraženija. Iz raličitih razloga, već 50 taksona je zauvek iščezlo, dok je 121 predstavnik flore Srbije krajnje ugrožen na svojim prirodnim staništima u prirodi ( Stevanović ed. 1999 ). Upravljač ZPD, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, treba da planira određene aktivnosti na upravljanju populacijama najugroženijih biljnih vrsta. Mnoge od njih imaju ne samo lokalni, već i nacionalni značaj. Sa aspekta zaštite specijskog diverziteta, neophodno je preduzeti mere zaštite sledećih biljnih vrsta:
Sedum stefco Stef.(stefkov žednjak)-vrsta je nedavno zabeležena na teritoriji Srbije, ali se jedna od njenih najvećih populacija nalazi u klisuri Pčinje. NajvećI broj lokaliteta ove retke vrste zabeležen je upravo na teritoriji Srbije. To je balkanski endemit, opisan na teritoriji Bugarske, a javlja se osim u Srbiji, i u Grčkoj i Makedoniji. Nastanjuje stenovita mesta i kamenjare na dacito-andezitskoj geološkoj podlozi. Vrsta je u zaštićenom dobru konstantovana na Kozjaku, iznad manastira Sv.Prohor Pčinjski, i oko sela Vogance.
Delovanje negativnih faktora : Radovi na izgradnji puteva, formiranje kamenoloma i pozajmišta i pošumljavanje su faktori koji bi mogli da ugroze staništa ove vrste. Kao potencijalna opasnost stoji sakupljanje od strane kolekcionara.
Aktivnosti zaštite: Kamenjare koje nastanjuje ova vrsta isključiti iz planova pošumljavanja područja.Umanjiti uticaj ispaše, gaženja i kretanja ljudi i životinja.
Sedum aetnense Tineo (etnenski žednjak)-Vrsta je u Srbiji prvi put otkrivena 1996. godine, na lokalitetu Vražji kamen (Trgovište) u klisuri Pčinje. Naučnoj javnosti je predstavljena sa padina planine Etna na Siciliji, ali je kasnije zabeležena i u španiji, južnoj Rusiji, Anatoliji, Siriji, Iranu, Avganistanu i Tjen-šanu. Na Balkanskom poluostrvu je veoma retka, zabeležena je na svega nekoliko lokaliteta u Albaniji, Makedoniji i
Bugarskoj. Javlja se u pionirskoj vegetaciji na kamenitim i peskovitim mestima na Kozjaku, planini Starac, u okolini sela Jablanica i Vogance.
Delovanje negativnih faktora: Formiranje kamenolomai pozajmišta, urušavanje obala i uzimanje šljunka kamenitog materijala sa obala Pčinje.U ostale faktore ugrožavanja spada ekstezivna ispaša i gaženje. Pošto su lokaliteti u klisuri jedini na teritoriji Srbije postoji potencijalna opsnost ugrožavanja vrste od strane kolekcionara.
Aktivnosti zaštite: U okviru zaštićenog dobra sprovoditi mere zaštite od požara, naročito početkom leta.
Juniperus oxycedrus L. ( crvena kleka)-Vrsta se unutar dobra javlja u kserotermnim šumama, na kamenjarima I stenama do 800 m nadmorske visine ( na Kozjaku ).Rasprostranjenje je oko Sredozemnog mora , u Siriji , Persiji i Maloj Aziji. U Srbiji je retka i pojavom vezana za prodore tropskog klimata. Najveće populacije crvene kleke , kod nas, nalaze se u klisuri reke Ibar. Međutim, njena populacija u klisuri reke Pčinje nije ni približno tako bogata, a njena pojava na tom području podudara se sa granicama zaštićenog dobra. Najlepše i najočuvanije sastojine sa crvenom klekom u Pčinji nalaze se na lokalitetu Ramni rid. Vrsta ima privredni značaj, sadrži etrska ulja i koristi se kao lekovita. Takođe ima veliku ulogu u sprečavanju erozije.
Delovanje negativnih faktora: Stabla crvene kleke se često seku i uništavaju, šumska vegetacija u kojoj se optimalno javlja crvena kleka je pod stalnim udarom antropogenog faktora (seča šuma i proređivanje ). Takođe je primećeno sakupljanje epimacijuma ( plodova) i drugih delova biljke u komercijalne svrhe.
Aktivnost Zaštite: Neophodna je posebna zaštita lokaliteta na kojima se javlja pomenuta vrsta. U izvesnim slučajevima potrebno je preduzeti specijalne mere zaštite starih, naročito pojedinačnih primeraka. Potrebno je strogo zabraniti seču stabala Crvene kleke na području celog zaštićenog područja . Pored ove vrste kleke, u klisuri se javlja i obična kleka, koja ima plave epimacijume.
Plumbago europaea Ten. (blitvina, vranemil )-Ova vrsta je u flori Srbije veoma retka. Zabeležena je u okolini Vranja, Preševa i Gnjilana, a najveći broj lokaliteta utvrđen je istraživanjem teritorije zaštićenog prirodnog dobra. Nastanjuje termofilne šumske fragmente, šibljake i kamenjare, ali se javlja i kao element ruderalne flore. Svojim arealom zahvata područje Sredozemlja, Male Azije, Armenije i Irana.
Delovanje negativnih faktora: Vrsta je ruderalnog karaktera, ali izgradnja naselja savremenog tipa, formiranje betonskih površina upotreba herbicida i formiranje većih deponija bi mogli da ugroze staništa ove vrste.
Silene frivalskyana Hampe.(frivaldskijev pucavac)-Endemična vrsta Balkanskog poluostrva, konstantovana uglavnom u njegovim južnim delovima. U klisuri Pčinje je zabeležena mala populacija pomenute vrste koja nastanjuje kamenjare u okolini sela Vogance. Javlja se na malom broju lokaliteta u jugoistočnoj i južnoj Srbiji na planini Rujan i u okolini Vranja ( Zlatokop, Pljačkovica).
Delovanje negativnih faktora: gaženjem, košenjem, i naročito ispašom stoke uništavaju se mlade biljke pa se jedinke ove vrste javljaju uglavnom na zaštićenim i nepristupačnim mestima.
Aktivnost zaštite : Zaštiti populaciju od gaženja, kosidbe i ispaše.Pratiti promene brojnosti u populaciji, a ukoliko ona drastično opadne prduzeti mere In situ zaštite.
Hypericum olimpicum L. (olimpski kantarion)-Ova vrsta u flori Srbije je izuzetno retka. Konstantovana je u maloj brojnosti na planini Rujan. Njena pojava u dolini Pčinje vezana je za suve kamenite pašnjake i osuline. Predstavljena je s nekoliko desetina primeraka na loklitetu Gradište iznad manastira Sv. Prohor Pčinjski i na sličnim staništima u neposrednoj blizini sela Gornji Starac. Vrsta je arealom vezana za Balkansko poluostrvo ( Grčka, Turska, Makedonija, Bosna i Hercegovina ) i Jugozapadnu Aziju.
Delovanje negativnih faktora: Uništavanjm staništa ispašom , gaženje , košenje i paljenje površina pod prirodnom vegetacijom u kojoj se javlja ova vrsta kantariona. Sakupljanje vrste od strane kolekcionara bi moglo da ugrozi populaciju koj je inače veoma mala.
Aktivnosti zaštite: Potrebno je preduzimanje mera aktivne zaštite, koje se ogledaju kroz prostornu zaštitu populacija i zabranu košenja i kretanja stoke na lokalitetima gde se vrsta javlja. Prduzimanje Edž situ mera zaštite , pre svega proizvodnje jedinki u kulturi ( na probnim površinama ), a potom organizovanje njihovog vraćanja u prirodu.Potrebno je da se sprovodi monitoring populacije ove retke i ugrožene vrste.
Fritilaria graeca Boiss. et Sprun (vedričica) – Endemična vrsta Balkanskog poluostrva. U Srbiji je zabeležena u okolini Peći , Vranja i manastira Sv. Prohor Pčinjski. U zaštićenom prirodnom dobru nastanjuje termofilne hrastove šume na planini Starac i Kozjak.
Delovanje negativnih faktora: Uništavnje , seča i krčenje šuma u kojima se ova vrsta javlja. Snažnom degradacijom šuma vrsta se već nalazi u regresiji. Biljka ima veoma dekorativne cvetove pa je izletnici i tiristi beru ili prenose u bašte.
Aktivnosti zaštite: Sprečiti uništavnje šumskih fitocenoza u kojima je konstantovana vedričica.
Na teritoriji zaštićenog prirodnog dobra zastupljene su sledeće prirodne retkosti:
Pirus elaeagrifolia Palas ( dafinolisna kruška,)Acer intermedium Panč (maklen, prelazni maklen), Plumbago europaea L. (blitvina, vraneml), Doronicum hungaricum Rchb (mađarski veprovac), Lilum martagon L. (šumski ljiljan), Orchis purpurea Huds (kaćunak purpurni), Orchis simia Lam (kaćunak mali), Himantoglosum hircinum (L.)Spreng (smičak), Ophrys comuta Steven (mačkovo uvo). Pomenute vrste uživaju status prirodnih retkosti u Srbiji a njihovo branje, sakupljanje, ugrožvanje njihovih populacija i uništavnje njihovih staništa nije dozvoljeno (Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva ,,Službeni glasnik RS”,br.5/2010).
Pored pomenutih vrsta u flori predela izuzetnih odlika konstantovano je prisustvo čitavog niza biljnih vrsta koje su veoma značajne sa aspekta zaštite. Većina predstavlja retke, endemične vrste ili elemente koji se nalaze na severnoj granici rasprostranjenja. Za neke od njih, klisura Pčinje je do danas jedini poznati lokalitet u Srbiji.
Očuvanje vrsta koje se na ovom području javljajau u disjunkciji ili na granici ovog areala ima veliki značaj sa aspekta floristike, fitocenologije, fitogeografije i zaštite prirode .U grupu takvih vrsta spadaju:Leontodon cichoriaceaus (Ten.) Sanguin.,Verbscum diecikianum Borbas& Degen.,Cnicus bulgaricus P. Panov ,Silene lerchenfeldiana Baumg. ,Trifolium cherleri L., Dianthus pinifolius Sibth&Sm.,Ranunculus illyricus L., Saxifraga bulbifera L.,Linaria pelliseriana (L.)Mill.,Teesdalea coronopifolia (Berg.) Thell. i mnoge druge.



Stabla crvene kleke (Juniperus oxycedrus L.)



Vedričica (Fritillaria graeca Boiss et. Sprun )

Značaj biljnog fonda sa aspekta prirodnih resursa i načinima njegovog očuvanja
Na teritoriji ZPD živi približno 1000 vrsta iz grupe viših biljaka što predstavlja izvanredno prirodno bogastvo. Važna karakteristika flore i vegetacije pomenutog prostora je izraženo prisustvo endemičnih i reliktnih predstavnika. Međutim važna činjenica je da veliki deo tog biljnog bogastva predstavlja specifičan i značajan prirodni resurs.
U flori doline Pčinje ( u širem smislu ) konstantovano je preko 140 biljnih vrsta koje se smatraju lekovitim. Ako se tom broju dodaju i samonikle jestive biljke, kao i biljne vrste koje se koriste u hemijskoj, kozmetičkoj i drugim industrijama, taj broj može biti mnogo veći. Svakako treba pomenuti da uvek postoji mogućnost otkrivanja i ispitivanja novih biljnih vrsta sa lekovitim ili na drugi način značajnim svojstvima. Lekovite biljke sa šumskim plodovima, samoniklim jestivim biljkama i drugim biljnim vrstama koje se iz različitih razloga sakupljaju iz prirode, između ostalog, predstavljaju značajan prirodni resurs.

Važno je reći da biljni resursi, kao i ostali prirodni resursi imaju svoje prostorno i vremenski određene granice. To znači da na određenom prostoru, pa tako i na području PIO ,, Dolina Pčinje “,upravljanje prirodnim resursima podrazumeva ne samo sagledavanje potencijala i aspekte upotrebe, već kao prioritet treba da postavi načine njihovog očuvanja.



Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Travanj 11, 2014, 13:33:30 poslijepodne
Zasto je izbrisan veci deo postova sa ove teme? Ne razumem...
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: markotb - Travanj 11, 2014, 14:09:00 poslijepodne
Zasto je izbrisan veci deo postova sa ove teme? Ne razumem...

Nije izbrisano, vec je neko od moderatora premjestio postove u novu temu " Šta je babi milo, to joj se i snilo".
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Xenon - Travanj 11, 2014, 16:13:25 poslijepodne
Zasto je izbrisan veci deo postova sa ove teme? Ne razumem...

Zato sto neki clanovi koji nikad nisu nista napolju posadili daju savete o tome kako se gaje palme.

Drzite se teme, tj. klime pojedinih mesta u Srbiji. Postavljanje slika palmi koje rastu u drugim drzavama i drugim kontinentima koji imaju razlicitu klimu nikako ne doprinosi ovoj temi.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Veruda - Travanj 11, 2014, 19:23:45 poslijepodne
Ovaj forum je doista vrelo informacija. Dajte ljudi malo prošvrljajte po raznim temama pa ćete vidjeti da smo sličnih rasprava imali i na početku... Sve ove slike iz Njemačke i sva čuda što se sada stavljaju na forum su već postavljane. Dakle ovako, ovdje imamo nekoliko doista pionira uzgajanja palmi i ostalih egzota na kontinentu, slušajte njihova iskustva ili sami pokušajte...jedna, dvije zime ne znače ništa, pa i ja sam znam jako dobro što to znači, imao sam preko 70% gubitaka prije nekoliko zima...Strašno iskustvo, ukoliko ga želite ponoviti, bujrum, uložite neku svotu novaca i ostavite biljke vani da provjerite radi li se o nama totalno beznačajnoj zoni 7a ili 8b ili 12c...

Sretno  :thumb_up:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Travanj 11, 2014, 21:49:04 poslijepodne
Ok, kapiram. jesmo malo skrenuli s teme...

Ali nadam se da smem da objavim moja dva teksta o Pcinji (ona dva opsirnija) jer bi se oni ticali ove teme itekako?

Ne znam da li bi bio problem sto ih vec ima u drugoj temi sa saljivim nazivom posto bi tada bilo istih tekstova u dvema temama.
Meni je draze da budu u temi sa ozbiljnijim nazivom...
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Xenon - Travanj 12, 2014, 00:01:45 prijepodne
Prebaceno.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Travanj 12, 2014, 08:07:05 prijepodne
 :thumb_up:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: gringo - Travanj 14, 2014, 22:09:12 poslijepodne
Da budem maksimalno koncizan: Beograd(djelovi grada)8a, Đerdap južni obronci 8a(zakonjeni od vjetra), Sićevačka klisura, juzni obronci 7b-8a, Pčinja ima vecu insolaciju i mediteranski režim padavina, ali nadmorska visina je stavlja u zonu 7a-b.(izuzev oaze kod Sv.Pohora to bi moglo biti 7b-8a Kao Skoplje recimo) i česti su vjetrovi s Egeja i zimi tako da bi mozda tu naglasavam ,,mogućnost,, bio moguć opstanak Trachicarpusa f. ili takila.
 
A nikako baš i bez svakih mizogenih konotacija na ljude koji štite palme posebno vrstu Trachicarpus f. on uglavnom nema punu otpornost, do neke 10te' godine, mada u Beogradu ima izuzetaka(koji potvrđuju pravilo) gradske sluzbe, zelenilo i slično su meta mojih sugestija prije nego kritike, ali i kritike s strane palmofila jer bi sigurno mogle održati aleju na nekom povoljnom mjestu(ali to je iluzija slična onoj eventualnoj(možda se i desi) iluziji na vodi;)
(http://images3.kurir-info.rs/slika-900x608/beograd-na-vodi-kula-soping-mol-izgradnja-vlada-srbije-1394930896-462677.jpg)
e sad ova slika moze imati subliminalne konotacije, ;) no kako god ne osvrćem se na to. Ali tu bi Trahiji sjeli ko alejno drvo, uz M.grandiflore i  C.Sempervirense, u kombinaciji s Pinjolom, :icon_mrhappy: ostvarivo jeste ali ipak , bice kula prije od 300tinjak metara, ono realno :lol:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Travanj 14, 2014, 22:37:57 poslijepodne
Beograd je ipak najpogodnije mesto za sadjenje trahikarpusa, nema nikakve sumnje  :thumb_up: :wink:
Potraga za najmanje hladnim mestom u Srbiji je okoncana jos pre njenog pocetka, ali ima jos nekih oazica po zemlji koje bi mogle da se isforsiraju sa sadnjom nekih egzoticnih vrsta, prevashodno trahija...
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Travanj 16, 2014, 13:18:36 poslijepodne
Evo nesto ukratko o Aleksandrovackoj zupi:

Klima:
Klima Aleksandrovačke župe, kao rezultat orografskih i hidrografskih odlika, pripada tipu umerenokontinentalne klime sa nekim odlikama sredozemne klime. Zime su blage sa malo snega. Retke su ekstremno niske temperature, što je oduvek posebno pogodovalo gajenju vinove loze. Najkišniji period je od aprila do sredine juna, kada su padavine najpotrebnije, posebno vinovoj lozi. Vetrovi su retki, uglavnom duva severozapadni vetar, ali je pretežan broj dana u godini bez vetrova. Pojam „župna klima“ sa svim blagodetima koje pruža je tipičan za ovo podneblje. Primera radi, u Župi uspevaju i mediteranske kulture pitomog kestena, badema i smokvi, na otvorenom prostoru.

Pretpostavljam da se gotovo sigurno radi o zoni 7b :sun:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: gringo - Travanj 16, 2014, 21:04:23 poslijepodne
Teško je reći kolika je nadmorska visina, ako imaš baštu i sadnice a za avanturu si vidim  :thumb_up:spreman pokušaj, negdje uz kuću zaklonjenu od sjevernih vjetrova, Vidim(po komentarima) neki imaju i u Novom Sadu(a ne štite ih vec dugo) :sun:.mislim da su ti šanse 50%50. Pa srećno. :sun:
Il' da pokloniš jedan ili 2 monasima u Manastiru Sv. Pohora. Vidim imaju uređenu baštu kažeš im podatke osnovne, mozda i kvalitetna zaštita prvih godina. Tu sam vec sigurnji da bi išlo...
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Travanj 16, 2014, 22:29:31 poslijepodne
I meni se cini kao dobra ideja da poklonim par trahija Prohoru  :thumb_up: :wink:
Nadmorska visina oko 440 m. nije bas mala, ali mozda akcija bude uspesna  :cool:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: gringo - Travanj 17, 2014, 00:25:01 prijepodne
da cini se visoko, ali ako je na istočnoj strani minusi padaju niz rijeku tvz(tem.inverzija). Evo vidi jedan u sjeverozapadnoj Bosni kod Prijedor: Man.Klisina
(http://svetidimitrije.no/wp-content/uploads/klisina10.jpg)
(http://www.prijedordanas.com/wp-content/uploads/2014/04/manastir-klisina.jpg)
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Henoh - Travanj 17, 2014, 13:37:31 poslijepodne
Ne želim odmah rezati, ali da vas na vrijeme upozorim da opet ne zalutate s Trachycarpusima u raznoraznim zemljama i lokalnim klimama - naslov teme je Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji. Vranjanac, ako imaš viška Trachycarpusa pokloni manastiru pa vidi što će biti. Uglavnom dok se ne bude sadilo sve će ostati u sferi špekulacija - može / ne može.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Travanj 17, 2014, 13:42:16 poslijepodne
 :thumb_up: :wink:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Travanj 27, 2014, 14:01:24 poslijepodne
U poslednjih 65 godina, na ovim prostorima je bilo zima u kojima su mnogi gradovi izmerili minimalne temperature vazduha koje su sada i njihovi aktuelni rekordi najnizih temperatura vazduha od kada se vrse takva merenja.
Medju godinama sa najhladnijim zimama u datom periodu spadaju 1950, 1954, 1956, 1963, 1985, 1987 i 2012. godina.
Na sajtu RHMZ Srbije, mogu se naci meteoroloski godisnjaci mnogih mesta u Srbiji, kao i mesta iz ostalih republika bivse Jugoslavije, a tu se radi o godisnjacima iz perioda od 1949. do 2012. godine (http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php (http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php)).
Iz tog razdoblja nedostaju jedino podaci za period od 1985. do 1989. a bas tada su bile 2 od 7 (nezvanicno) najhladnijih zima u poslednih 65 godina.

Iz tih podataka sam izvukao sve apsolutne minimume za pomenute godine i napravio liste gradova na kojima se moze videti koja mesta cesce "stradaju" usled takvih jacih zima, a koja mesta su postedjenija.


             2012

Sjenica -28,9
 Novi sad- rim.šan. -28,7
Smederevska pal.     -28,4
Banatski karlovac   -28,1
Šabac    -27,8
Vršac    -27,7
Negotin    -27,5
Zrenjanin    -27,5
Bečej    -27
Požega    -26,9
Sombor    -26,8
Sremska mitrovica   -26,5
Kikinda    -25,7
Zaječar    -25,6
Kruševac    -24,6
Kragujevac    -24,4
Ćuprija    -24,3
Surčin    -24
Veliko gradište    -23,8
Valjevo    -23,2
Leskovac    -23
Prokuplje    -22,6
Jagodina    -22,4
Crni vrh    -22,1
Babušnica    -22
Kraljevo    -21,9
Blace    -21,8
Bajina basta   -21,8
Knjaževac    -21,8
Pirot    -21,6
Palić    -21,5
Senta    -21,5
Dimitrovgrad    -21,2
Jastrebac    -21
Bela palanka    -21
Krupanj    -20,8
Kuršumlija    -20,7
Predejane    -20,6
Loznica    -20,6
Zlatibor    -19,9
Sokobanja    -19,5
Žagubica    -18,5
Novi pazar   -19,5
Kopaonik    -19
Bujanovac    -19
Vlasotince    -19
Aleksinac    -18,6
Inđija    -18,2
Ljubovija    -18,2
Vlasina    -18,1
Aleksandrovac    -18
Vranje    -18
Niš    -18
Bela crkva   -17,2
Beograd- opserv.   -15,5



      1963

Vrbas -32,6
Vrsac  -32,6
Gnjilane  -32,5
Sjenica  -31,6
Jasa tomic  -31
Novi sad –rimski šanč.  -30,7
Bečej  -30,6
Šid  -30,5
Backa topola  -30,5
Smederevska palanka  -30,5
Zrenjanin  -30,4
Kikinda  -29,8
Požega  -29,6
Zemun-polje  -29,5
Pancevo  -29,5
Krupanj  -29,4
Dimitrovgrad  -29,3
Sabac  -29,2
Babušnica  -29
Gornji milanovac  -28,6
Žagubica  -28,6
Bela crkva  -28,5
Negotin  -28,5
Valjevo  -28,4
Novi Pazar  -28,2
Senta -28,1
Kruševac  -28,1
Petrovac –na mlavi -28
Kragujevac  -27,6
Sombor  -27,2
Zaječar  -27,2
Surcin  -27
Pirot  -27
Ćuprija  -27
Prokuplje  -26,5
Novi sad –petrovaradin -26,4
Veliko gradište  -26,4
Ljubovija  -26,2
Bajina basta  -26
Bujanovac  -26
Sremski karlovci  -25,5
Smederevo  -25,5
Sremska mitr.  -25,5
Loznica  -25,4
Palic -25,2
Vlasina  -24,8
Čačak  -24,5
Knjaževac  -24,5
Priština  -24,4
Jagodina -24
Vrnjacka banja -23,8
Niš  -23,7
Sokobanja  -23,5
Kuršumlija  -23,5
Prizren  -23,3
Kraljevo  -23
Kosovska mitrovica  -22,8
Zlatibor  -22,8
Ivanjica  -22,5
Predejane  -22,5
Užice  -22,4
Aleksinac  -21,4
Beograd  -21
Topola  -20,5
Vranje  -20,1

Podgorica  -9,2
Skoplje  -21,9
Sarajevo  -21,8
Ljubljana  -20,2
Zagreb  -16,5


     1956

Sjenica  -33
Vrsac  -31,3
Žagubica  -30,8
Gornji milanovac  -30,5
Jasa tomic  -29,4
Požega  -29,2
Smed.palanka  -28,9
Zrenjanin  -28,7
Šabac  -28,5
Novi Pazar  -28,5
Kruševac  -28,5
Požarevac  -28,5
Ćuprija  -28,4
Novi sad –rimski sancevi -28,1
Pančevo -27,8
Čačak  -27,6
Kraljevo  -27,1
Veliko gradište  -27,1
Bujanovac  -27
Kovin -27
Kikinda  -26,9
Vlasina  -26,9
Senta  -26,5
Smederevo  -26,4
Leskovac  -26,4
Bela crkva  -26,4
Jagodina  -26,2
Kragujevac  -26,1
Becej  -26,1
Valjevo  -26
Petrovac na mlavi  -26
Sre.mitrovica  -25,6
Zaječar  -25,5
Kopaonik  -25,2
Šid  -25
Negotin -25
Vrbas  -25
Ljubovija  -24,9
Sombor  -24,8
Mladenovac  -24,5
Kuršumlija  -24,5
Pirot  -24,5
Soko banja  -24,5
Loznica  -24
Dimitrovgrad  -24
Palic  -24
Užice  -23,8
Banja koviljaca  -23,7
Prokuplje  -23,5
Ivanjica  -23,5
Kosovska mitrovica  -23,5
Vrnjacka banja  -23,4
Vlasotince  -22,6
Aleksinac  -22
Novi sad –petrovaradin  -21,7
Aleksandrovac  -21,7
Zlatibor  -21,5
Knjaževac  -21,5
Sremski karlovci -21
Predejane  -20,6
Beograd  -20,5
Priština  -20,4
Prizren  -20,3
Vranje  -19,9
Sremska kamenica  -19,6
Niš  -19,4
Topola  -19,2
Beograd –opservatorija -18,7
Bor  -18,1

Podgorica  -9,7
Skoplje  -22
Ljubljana  -23,3
Zagreb  -19,4
Sarajevo  -20,5


      1954

Sjenica  -38
Vlasina  -30,2
Gornji milanovac  -27,8
Kikinda  -27,4
Vršac  -27,1
Jaša tomic  -27
Leskovac  -27
Palic  -26,7
Kopaonik  -26,6
Žagubica  -26,5
Zrenjanin  -26,4
Požega  -26,3
Novi Pazar  -26,2
Kruševac  -26
Dimitrovgrad  -25,6
Pirot  -25,5
Bujanovac  -25,5
Jagodina  -25,5
Ćuprija  -25
Sombor  -25
Becej  -24,6
Senta  -24,6
Sokobanja  -24
Novi sad  -24
Priština  -23,8
Vrbas  -23,7
Negotin  -23,6
Vlasotince  -23,5
Kraljevo  -23,5
Prokuplje  -23,5
Pančevo  -23,2
Vrnjačka banja  -23,2
Zlatibor  -23,1
Aleksinac  -23
Banja koviljaca  -23
Kuršumlija  -23
Kragujevac  -22,9
Valjevo  -22,8
Zaječar  -22,7
Čačak  -22,2
Kovin  -22,5
Smeder.palanka  -22,3
Bela crkva  -22,2
Sremski karl.  -22,2
Predejane  -21,9
Loznica  -21,6
Aleksandrovac  -21,5
Šabac  -21,5
Mladenovac  -21,5
Vranje  -21,4
Sremska mitrovica  -20,9
Niš  -20,2
Šid  -20
Smederevo  -20
Prizren  -20
Veliko gradiste  -19,1
Bor  -18,5
Beograd  -18,2
Užice  -17,6
Knjaževac  -17,5
Beograd –opservatorija  -16,3

Podgorica  -9,4
Sarajevo  -22
Zagreb  -13,8
Skoplje  -21,3
Ljubljana  -17,9


     1950

Sjenica  -31,5
Vlasina  -31,2
Leskovac  -29,5
Negotin  -28,5
Vlasotince  -28
Zaječar  -27,7
Ćuprija  -26,8
Kosovska mitrovica  -26
Čačak  -25,5
Priština  -25,2
Jagodina  -25
Dimitrovgrad  -24,9
Smederevska palanka  -24,8
Gornji milanovac  -24.7
Prokuplje  -24,5
Pirot  -24,5
Valjevo  -24,4
Vrnjačka banja  -24
Novi sad  -23,1
Zrenjanin -23
Vrbas  -22,7
Sombor  -22,5
Prizren  -22,4
Šabac  -22,2
Niš  -21,6
Surčin  -21,5
Vršac  -21,5
Smederevo  -21
Kikinda  -20,4
Sremski karlovci  -20,2
Kopaonik  -20
Vranje  -19,8
Užice  -19,6
Becej  -19,5
Aleksandrovac  -19,5
Kovin  -19,2
Banja koviljaca  -18,9
Predejane  -18,8
Sremska mitrovica  -18,8
Kragujevac  -18,6
Palic  -18,5
Senta  -17,5
Topola  -16,7
Beograd  -16,3
Bela crkva  -15,2
Veliko gradište  -14,2
Beograd –opservatorija  -14,1

Podgorica  -4,5
Skoplje  -17,4
Ljubljana  -16,1
Zagreb  -17,3
Sarajevo  -14,5







Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: markotb - Travanj 27, 2014, 14:19:42 poslijepodne
Vrlo zanimljivi podaci :thumb_up:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Travanj 27, 2014, 17:31:35 poslijepodne
Hvala :icon_mrhappy:

Evo i podataka koje sam nasao na jednom sajtu o klimi Srbije, a ticu se rekordnih minimalaca nekih gradova:

Sjenica                     -38.0 (26.01.1954)
Negotin                    -33.2 (08.01.1947)
Smederevska Palan. -32.6 (07.01.1947)
Kragujevac               -30.7  (11.02.1929)
Požega                     -30.7 (13.01.1985)
Veliko Gradište         -30.6 (11.02.1929)
Zrenjanin                 -30.4 (24.01.1963)
Leskovac                -30.3 (13.01.1985)
Kruševac                  -30.0  (07.01.1947)
Kikinda                    -29.8 (23-24.01.1963)
Valjevo                    -29.6 (08.01.1947)
Sremska Mitrovica   -29.5 (31.01.1987)
Dimitrovgrad          -29.3  (25.01.1963)
Novi Sad-Rimski Š.  -28.7  (2012)
Ćuprija                    -28.4 (09.02.1956)
Banatski Karlovac    -28.1 (2012)
Sombor                   -27.2  (24.01.1963)
Kraljevo                   -27.1 (17.02.1956)
Palić                        -26.7  (16.02.1954)
Kopaonik                  -26.6  (25.01.1954)
Beograd-Vračar       -26.2  (10.01.1893)
Loznica                    -25.4 (24.01.1963)
Vranje                    -25.0  (13.01.1985)
Niš                           -23.7  (25.01.1963)
Zlatibor                    -23.1  (26.01.1954)
Crni vrh                    -22.2 (13.02.1985)

Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: veljoking - Svibanj 01, 2014, 12:29:51 poslijepodne
Ako moze neko da mi pomogne , koja je Užice Usda zona???Unapred hvlala.Mislim da je 7b kada je topla zima a kada je ostra zima 7a.Ovo su podaci zadnje tri godine koje sam ja merio apsulutni minumumi.
   2011/12 ostra zima prvi put mi smrzla smokva koju sam posadio 2007 godine najniza temperatura -23c
   2012/13 prosecna zima najniza temperatura -15c par noci samo u decembru posle je sve bilo toplo nije spustalo ispod -10 c(januar i februar)
   2013/14 topla blaga zima najniza temperatura -9c  (te 2013 godine sam na prolece posadio dva amarilisa napolje.Zimu 2013/14 su docekali bez zastite testiro sam ih i lukovice nisu smrzle,krenule su iz zemlje sredinom marta ove godine.


klima Uzica 1954-1974 opsirno
http://postimg.org/image/qblsovh71/ (http://postimg.org/image/qblsovh71/)
(http://postimg.org/image/qblsovh71/)

Inace sad je 2014god.Mislim da je je srednja godisnja temperatura sa 0,5 ili 1 stepen toplija nego tada 1954-1974 kada je srednja temperatura bila 9,9 c
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: markotb - Svibanj 01, 2014, 12:57:59 poslijepodne
Uzice su sigurno za pola zone hladnije od Beograda, ako ne i vise...Mislim da je ipak zona 7a prije nego 7b... :misli:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Svibanj 01, 2014, 13:39:03 poslijepodne
Ako moze neko da mi pomogne , koja je Užice Usda zona???Unapred hvlala.Mislim da je 7b kada je topla zima a kada je ostra zima 7a.Ovo su podaci zadnje tri godine koje sam ja merio apsulutni minumumi.
   2011/12 ostra zima prvi put mi smrzla smokva koju sam posadio 2007 godine najniza temperatura -23c
   2012/13 prosecna zima najniza temperatura -15c par noci samo u decembru posle je sve bilo toplo nije spustalo ispod -10 c(januar i februar)
   2013/14 topla blaga zima najniza temperatura -9c  (te 2013 godine sam na prolece posadio dva amarilisa napolje.Zimu 2013/14 su docekali bez zastite testiro sam ih i lukovice nisu smrzle,krenule su iz zemlje sredinom marta ove godine.


klima Uzica 1954-1974 opsirno
http://postimg.org/image/qblsovh71/ (http://postimg.org/image/qblsovh71/)
(http://postimg.org/image/qblsovh71/)

Inace sad je 2014god.Mislim da je je srednja godisnja temperatura sa 0,5 ili 1 stepen toplija nego tada 1954-1974 kada je srednja temperatura bila 9,9 c
Sto veci broj podataka o godisnjim rekordima za minimum, to precizniji rezultat za odredjivanje USDA zone.
Ako se ne varam, Uzice ima glavnu meteorolosku stanicu pa tako ima i veliki broj podataka jer se tamo odavno meri temperatura. Ovde mozes videti skoro sve meteoroloske godisnjake od 1949 do 2012 http://www.hidmet.gov.rs/latin/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php (http://www.hidmet.gov.rs/latin/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php)  :wink:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: veljoking - Svibanj 01, 2014, 19:14:21 poslijepodne
Izracunao sam od 1991 do 2014 sabrao sve minimalne temperature dobio sam -353,4 i podelio sa 24 godine i dobio -14,725 Sto znaci Usda zona 7b jedva   :thumb_up:
S'tim treba naglasiti da ta merenja koja se mere za uzice,rc uzice mere se na brdu jelova gora 833 m nadmorske visine a uzice je 440m centar grada i okolna brda oko 500m.Znaci da je jos toplije sigurno-14.5 c ako ne i jos toplije.Inace Uzice je u rupi okruzeno brdima zimi smog ne moze da izadje pa je drugi grad u Srbiji posle Panceva zagadjen.
Uzice je okruzeno Zapad planina Tara preko 1200m
jugo-zapad Zlatibor 1480m
Istok Ovcar i kablar
Sever Povljen i Divcibare

To sam hteo na pocetku da kazem skoro isto je kao i Sarajevo u rupi izgradjeno,okruzeno velikim brdima i planinama a  i klima i padavine su iste.Za Sarajevo pise Usda zona 7 nije ni a ni b tako je i za Uzice sto se i pokazalo racunanjem.

Sad me interesuje da li je dovoljno od 1991-2014 opseg racunanja ili mora jos da se racuna od prilike koliko godina???

Hvala svima.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Svibanj 01, 2014, 19:45:08 poslijepodne
Ako te ne mrzi, bolje saberi sve moguce podatke pa onda podeli jer ces tako dobiti precizniji rezultat, ali pretpostavljam da ce i tada rezultat biti identican tom rezultatu koji je dobiven iz perioda 1991-2014. Moguce da je Uzice u zoni 7b ako je toliko zasticeno mesto, sto da ne :thumb_up:

Nisam siguran koje je pravilo kod racunanja USDA zone kada je u pitanju razdoblje...
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Xenon - Svibanj 01, 2014, 23:26:52 poslijepodne
Uzice je okruzeno visokim planinama i sigurno dolazi do temperaturne inverzije, tako da cisto sumnjam da je u zoni 7b. Ako je neka lokacija na nizoj nadmorskoj visini od merne stanice, ne mora da znaci da su minimumi tu blazi.

To opet ne znaci da u gradu nema lokacija sa odlicnom mikroklimom na kojima bi uz zastitu dobro rasle palme.

Uzgred, u poslednjih 10 godina, prosecna temperatura u Beogradu je bila cak 13.6 C, tako da me ne bi cudilo da je i u Uzicu preko 10, ali to nije bas neka uteha ako se na svake 3-4 godine ponovi februar 2012.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: veljoking - Svibanj 02, 2014, 00:14:47 prijepodne
Izracunao sam od 1949-1984 kad se saberu minimumi dobija se -553,9 podeli se sa 36 godina dobija se -15,38
Podaci od 1985 do 1990 nema na sajtu.

od 1991-2014 je -353,4/24 = -14,725

Kad dodamo podatke od 1949-1984 + 1991-2014  (-553,9-353,4)= -907,3 podeljeno sa 60 godina
Dobija se rezultat -15,123
Sto znaci da je Uzice na prelazu 7a/7b

Najhladnija zima 1956 -23,8 c   
                      1963 -22,4
                      1966 -20 c
                      1967 -20 c
                      2006 -20 c

Najtoplije zime 1951 -8,4 c
                    1974 -8,7 c
                    2014 -9 c

Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Svibanj 02, 2014, 08:39:50 prijepodne
Bas marljivo od tebe sto si izracunao sve te podatke :thumb_up:
Nije cudo sto je ukupan rezultat taj koji jeste jer, koliko vidim, Uzice nije imalo prejake minuse manje od -20 kao sto su imali neki gradovi pogotovu sredinom proslog veka (sem onih -22,4 i -23,8).

Dobro je da se nadju podaci i za period 1985-1989 jer su 1985. i 1987 bile dosta hladne, pa bi tako rezultat bio merodavniji. Ja sam bas pokusavao da nadjem te podatke sto se tice Vranja, ne bi li izracunao prosecan minimum ali nema ih nigde. Moracu da posaljem pismo RHMZ Srbije jer su mi putem mejla rekli da je to jedini nacin da dobijem te informacije, ali prvo ce mi poslati predracun za tu uslugu.

Xenon, da li je prostor kod opservatorije u Beogradu u zoni 8? Podaci mi nekako govore da jeste.. :misli:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Xenon - Svibanj 02, 2014, 10:47:09 prijepodne
Ima po Beogradu puno dzepova zone 8, a to su uglavnom dvorista kuca ili zgrada, okruzena objektima koji se greju, mesta zasticena od vetra, u blizini kojih su postavljene toplovodne cevi, itd. Sama opservatorija nije na takvom mestu, ona je na vrhu brda okruzena zvezdarskom sumom.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: veljoking - Svibanj 02, 2014, 11:43:26 prijepodne
Evo nasao sam podatak da su na Kosovu i Metohiji u Kacaniku posadili u septemru 2011 godine 23 palme od po 2 metra visine ,mislim da se radi o T.fortunei.Kacanik je na nadmorskoj visini 550 m,moje misljenje da ako moze u Kacaniku da prezivi zimu 90% moci ce i u Presevu i Trgovistu.Mesta su blizu i neverujem da imaju razlicite klime. :thumb_up:


Evo clanka link

http://runjeva.wordpress.com/2011/10/08/kacanik-palms/ (http://runjeva.wordpress.com/2011/10/08/kacanik-palms/)

Ovde je link kad su sadili,https://kk.rks-gov.net/kacanik/News/Mbeltohen-palma-ne-Kacanik.aspx (https://kk.rks-gov.net/kacanik/News/Mbeltohen-palma-ne-Kacanik.aspx)
medjutim oni kazu da je palma Bismarckia nobilis

prevod google prevodilac
Na šetalištu duž " Ismail Raka " u Kačanik dlanovima zasađeno 23 komada tipa " nobilis Bizmark " . Da pažljivo pratiti napredak radova , danas su posetili mesto gradonačelnika , g . Džabir Žarku . Predsednik , gospodin . Žarku mbeltimin pažljivo sledite dlanove Društva ugovorene radnike i njihova mbeltimi je deo regulacije zelenila u " Ismail Raka " .

(http://koha.net/arkiva/?page=1,31,70640)
http://koha.net/arkiva/?page=1,31,70640 (http://koha.net/arkiva/?page=1,31,70640)
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: veljoking - Svibanj 02, 2014, 11:55:42 prijepodne
Evo jos jedne slike iz Kacanika vide se palme....
Eto rastu palme u Srbiji  :icon_mrhappy:


(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/87/Ka%C3%A7anik%2C_Kosov%C3%AB.JPG)
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/87/Ka%C3%A7anik%2C_Kosov%C3%AB.JPG (http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/87/Ka%C3%A7anik%2C_Kosov%C3%AB.JPG)

(http://runjeva.files.wordpress.com/2011/10/palm-trees1.jpg)
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: veljoking - Svibanj 02, 2014, 13:39:22 poslijepodne
Kacanik 2011

(http://static.panoramio.com/photos/original/64929609.jpg)
http://static.panoramio.com/photos/original/64929609.jpg (http://static.panoramio.com/photos/original/64929609.jpg)
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: markotb - Svibanj 02, 2014, 13:42:09 poslijepodne
Bas su dosta Trachyja posadili. Stite li ih zimi? :thumb_up:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: veljoking - Svibanj 02, 2014, 13:49:01 poslijepodne
Stvarno ne znam mislim da ne stite?? Inace trazio sam za Prizren da nadjem jer je on najtopliji grad,ali izgleda da nema.Pre sam video jednu sliku u Pristini T.fortunei posadjen isto preko 2 metra.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Svibanj 02, 2014, 13:55:17 poslijepodne
Svaka cast toj omladini koja je to realizovala.
Drvoredi sa palmama itekako daju na atraktivnosti. Da ne potcenjujemo kontinentalnu vegetaciju koja sigurno ima svoju lepotu, ali uvek je zanimljivo i atraktivno kada nesto nesvakidasnjeg izgleda odudara od okoline u pozitivnom smislu. Takav efekat bi davao trahikarpus u mestima sa umereno kontinentalnom klimom kao sto su nasa.

Sto se tice Trgovista (cesto pomenutog u ovoj temi), sumnjam da ima odgovarajucih uslova za neki poduhvat sa trahijima jer je na visini od oko 630 m i ima neke elemente "poluplaninske" klime, ali, kao sto smo vec diskutovali, Prohor pcinjski, koji je u toj opstini bi vrlo moguce bio pogodno mesto za neki "trahikarpus" projekat jer je nizi od Trgovista za skoro 200 m i ima neku specificnu klimu kao i cela dolina Pcinje. E sad, ne znam koji bi nivo zastite i nege bio potreban oko palmi koje bi se tamo zasadile.

Meni deluje kao dobra ideja kada bi se malo pozabavili stvaranjem superotpornih trahija putem neke selekcije i takve jedinke sadili po dobrim mikrolokacijama. Mogla bi se napraviti neka internet mreza koja bi udruzeno radila na tome :sun:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Svibanj 02, 2014, 14:03:44 poslijepodne
Stvarno ne znam mislim da ne stite?? Inace trazio sam za Prizren da nadjem jer je on najtopliji grad,ali izgleda da nema.Pre sam video jednu sliku u Pristini T.fortunei posadjen isto preko 2 metra.
Kada je u pitanju period 2003-2012, Prizren je grad sa izuzetno blagim zimama za kontinentalno podrucje, ali u podacima od 1949 do 1984, stvari deluju drugacije jer su tada belezeni minimumi identicni minimumima drugih gradova po Srbiji. Ne znam sta je u pitanju, ali, mislim da su podaci iz poslednjeg perioda nemerodavni, tako da je Prizren verovatno zona 7a/7b
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: veljoking - Svibanj 02, 2014, 18:20:34 poslijepodne
Nadam se da nece Admin obrisati sliku,ubacujem sliku Makedonije da pokazem da se vidi uticaj egeja na Srbiju. Vidi se da Kumanovo i severno od njega do granice sa Srbijom,pise klima mediteransko kontinetalna.Sto je pricao vranjanac istina je.Zatim na slici vidimo da uticaj ide i na Kosovo i Metohiju tacnije Kacanicku klisura gde su posadjene palme Kacanicke 23.Koliko sam procitao,Skoplje se vodi da je Usda zona 7b.Mislim da bi mogle opstati zimi palme T.fortunei u Presevu i Trgovistu oko Pcinje (Prohor Pcinski)90% sam ubedjen da bi prezivele samo da su vece od 2 metra. Mada treba sacekati i videti kakva je situacija u Kacaniku da li su opstale palme posle one surove zime 2011/12 i da li ih stite ,po tome ce se znati mozeli bez zastite palme opstati u Presevu i Trgovistu(dolina pcinje,Prohor pcinski).

(http://www.whereismacedonia.org/images/about_macedonia/maps_macedonia/1600/11-climate-regionalization-map-macedonia_-1600.jpg)
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Svibanj 02, 2014, 19:04:11 poslijepodne
Da, verovatno taj blagi efekat sa mediterana seze u tim delovima Srbije pored granice sa Makedonijom.
Naravno, na izgled ove mape utice i to sto su leta u Makedoniji dosta topla, mediteranska.
Zato je i Skoplje koje ponekad meri -21,-22 u kontinentalno-mediteranskoj zoni, dok je Ohrid ciji minus ide retko ispod -15 pod kontinentalnom zonom.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: gringo - Svibanj 02, 2014, 19:55:22 poslijepodne
Ne nisu ih štitili,ali većina ih se osušila link: http://birn.eu.com/en/news-and-events/kacanik-s-palm-trees-have-dried-out-flowers-promised-as-substitute, (http://birn.eu.com/en/news-and-events/kacanik-s-palm-trees-have-dried-out-flowers-promised-as-substitute,) a bez značajnih oštećenja su prošli februar '12. Evo slike 2013 lokalni izbori,,03 Nëntor 2013,,
(http://www.indeksonline.net/foto.php?foto=/lajmet/166760_359759494133936_1672511047_n.jpg&pozita=foto_lajm).
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: gringo - Svibanj 02, 2014, 20:13:24 poslijepodne
Uticaj mediterana se najbolje očituje u praksi kad neko uloži 1.5mil eura, taj misli ozbiljno :cool:
,,Ljiljana Petrović, bivša estradna menadžerka, koja je pre tri godine osnovala najveću plantažu lavande u Srbiji. Nalazi se u ataru sela Crvena Reka, nedaleko od Bele Palanke u podnožju Suve planine na levoj obali Nišave. Na preko trideset hektara zasadila je 600.000 biljaka originalne francuske lavande "Lavandula spicata vera" koja se koristi kao podloga svih parfema i u medicini. Plantažu je proširila smiljem i melisom na po pet hektara, pa tako sada pod lekovitim biljem ima preko četrdeset hektara. Poznavaoci kažu da je to najveća plantaža u Srbiji, jedna od tri najveće u Evropi i da tako velikih zasada nema mnogo u svetu.Plantaža se nalazi na području koje zbog specifične ruže vetrova ima mediteransku klimu, a tu je i inače prirodno stanište žalfije, takođe mediteranske biljke.

– Rukovodila sam se idejom da treba da izaberem nešto što ima prirodno stanište. Dvoumila sam se između žalfije i lavande koje su iz iste porodice i odlučila sam se za lavandu, ističe najveća plantažerka te biljke u Srbiji.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Svibanj 02, 2014, 21:30:37 poslijepodne
Ta zena je za razliku od nas entuzijasta za palme iskoristila tu povoljnu klimu za nesto konkretno  :icon_mrhappy:

Zalfija je u mom kraju dosta prisutna. Svaka baka ima u kujni kesu sa osusenom zalfijom :icon_mrhappy:

Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: markotb - Svibanj 02, 2014, 22:04:26 poslijepodne
Da, verovatno taj blagi efekat sa mediterana seze u tim delovima Srbije pored granice sa Makedonijom.
Naravno, na izgled ove mape utice i to sto su leta u Makedoniji dosta topla, mediteranska.
Zato je i Skoplje koje ponekad meri -21,-22 u kontinentalno-mediteranskoj zoni, dok je Ohrid ciji minus ide retko ispod -15 pod kontinentalnom zonom.

Ohrid ima vrlo blagu klimu (s' obzirom da se nalazi na 700mnv), a uza zona oko obale je na prelazu 8a/8b (vec je Sedum po minjao u svojim postovima). Tako da je to najtopliji deo Makedonije, ako iskljucimo Gevgeliju, koja je nesto toplija.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Svibanj 02, 2014, 22:31:35 poslijepodne
Da, znam da je Ohrid topao. Zato sam i napomenuo to da se tamo ziva retko spusta ispod -15.
Ova mapa nema mnogo veze sa USDA zonama jer su uzete u obzir klimatske odlike na nivou cele godine, a tu imamo vrela leta koja su toplija u Skoplju nego na Ohridu koji je mnogo visi.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: veljoking - Svibanj 07, 2014, 19:30:36 poslijepodne
Hteo bih da pitam Vranjanca.Da li zna sta o maslini,koja je posadjena u crkvenom dvoristu u Vranju 2012
Da li je ta maslina smrzla zimus?
evo link
http://www.rtv-vranje.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=1491:zasadjena-maslina-u-porti-sabornog-hrama-svete-trojice&Itemid=239 (http://www.rtv-vranje.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=1491:zasadjena-maslina-u-porti-sabornog-hrama-svete-trojice&Itemid=239)
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: markotb - Svibanj 07, 2014, 19:49:22 poslijepodne
Mislim da ako nije sticena, sansa da je prezivila je ravna 0...
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Xenon - Svibanj 07, 2014, 19:51:47 poslijepodne
Ne mora da znači da je stradala ako nije imala zaštitu, prethodne dve zime su bile jako blage.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: markotb - Svibanj 07, 2014, 20:00:36 poslijepodne
Ne znam, ako je zima bila kao u ostatku Srbije, mozda je i prezivila. :wink:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Svibanj 07, 2014, 20:26:30 poslijepodne
Nisam znao nista o ovome u vezi sa maslinom. Ovo sto je objavio Veljoking mi je prvo saznanje o tome.
Nista, sada ostaje da sutra ili prekosutra obidjem crkvu i vidim sta je bilo sa njom :wink:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Svibanj 07, 2014, 20:32:20 poslijepodne
Imam nezvanicne podatke da je u Vranju minimum za 2013. bio -12, a za 2014. -9,8.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Svibanj 08, 2014, 17:05:16 poslijepodne
Hteo bih da pitam Vranjanca.Da li zna sta o maslini,koja je posadjena u crkvenom dvoristu u Vranju 2012
Da li je ta maslina smrzla zimus?
evo link
http://www.rtv-vranje.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=1491:zasadjena-maslina-u-porti-sabornog-hrama-svete-trojice&Itemid=239 (http://www.rtv-vranje.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=1491:zasadjena-maslina-u-porti-sabornog-hrama-svete-trojice&Itemid=239)

Danas sam bio do crkve i nisam video maslinu na onom mestu gde je zasadjena, kako se vidi na snimku. Ima nekog tankog, polomljenog stabla koje viri oko 30 cm iz zemlje i nisam siguran da li je to ostatak od te masline. to je ipak bio previse ambiciozan poduhvat  :icon_mrhappy:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Svibanj 11, 2014, 15:01:09 poslijepodne
Da li neko zna kako se moze doci do starijih meteoroloskih podataka za gradove u Srbiji, osim putem ovog sajta
http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php (http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php)
Veliki nedostatak ovom sajtu je sto nema podataka za 1985, 1986, 1987, 1988 i 1989. sto sam vec pomenuo u ovoj temi. Veoma aljkavo i neorganizovano s njihove strane, ukoliko nema nekog opravdanog razloga za to.
Koji evropski ili svetski sajt o klimi bi mogao da ima istoriju meteoroloskih podataka, ukljucujuci i podatke za gradove iz Srbije?
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: palmofan - Svibanj 11, 2014, 20:07:36 poslijepodne
Probaj ovu stranicu: www.tutiempo.net/clima/Serbia_y_Montenegro/YU.html (http://www.tutiempo.net/clima/Serbia_y_Montenegro/YU.html)
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Svibanj 11, 2014, 20:35:36 poslijepodne
Sinoc sam nasao, upravo, ''tu tiempo'', ali bojim se da cu morati cak i njima da nadjem manu :mrgreen:
Ne zbog toga sto za Vranje (realno, ne tako znacajan grad u Evropi zbog svoje velicine) nema bas svih podataka kada su u pitanju 80-te, vec i zbog toga sto sam primetio, pregledajuci na kratko, da se podaci ne podudaraju sa podacima iz RHMZ, odnosno, ''tu tiempo'' je u par slucajeva smanjio minus kada je ovaj grad u pitanju...
Ne znam da li bi vredelo da posaljem mail na adresu nekog vaznijeg sajta za klimu sa zahtevom za par podataka jer su mi ovi jednom poslali odgovor vrlo ljubazno (mada se ovde radi o matematickom odredjivanju prosecnih temperatura po selima i malim mestima) http://es.climate-data.org/location/838725/ (http://es.climate-data.org/location/838725/)   :misli:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Prosinac 25, 2014, 13:04:08 poslijepodne
U poslednjih 65 godina, na ovim prostorima je bilo zima u kojima su mnogi gradovi izmerili minimalne temperature vazduha koje su sada i njihovi aktuelni rekordi najnizih temperatura vazduha od kada se vrse takva merenja.
Medju godinama sa najhladnijim zimama u datom periodu spadaju 1950, 1954, 1956, 1963, 1985, 1987 i 2012. godina.
Na sajtu RHMZ Srbije, mogu se naci meteoroloski godisnjaci mnogih mesta u Srbiji, kao i mesta iz ostalih republika bivse Jugoslavije, a tu se radi o godisnjacima iz perioda od 1949. do 2012. godine (http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php (http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php)).
Iz tog razdoblja nedostaju jedino podaci za period od 1985. do 1989. a bas tada su bile 2 od 7 (nezvanicno) najhladnijih zima u poslednih 65 godina.

Na ovom sajtu se moze doci do meteooloskih podataka i za godine ciji su podaci nedostupni na sajtu RHMZ Srbije http://www.ecad.eu/indicesextremes/customquerytimeseriesplots.php (http://www.ecad.eu/indicesextremes/customquerytimeseriesplots.php)


1985

Sjenica   -35,6
Leskovac  -30,3
Negotin  -26,6
Krusevac  -26
Cuprija  -25,8
Smed. Palanka   -25,7
Vranje  -25
Valjevo  -25
Dimitrovgrad  -24,3
Vrsac  -24
Kragujevac  -23,8
Palic   -23,8
Vel.gradiste    -23,7
Kraljevo  -23,7
Zrenjanin  -23,5
Niš   -23,4
Kikinda  -22,9
Crni vrh   -22,2
Kopaonik  -21,9
Sombor  -21,8
Novi sad    -21,6
Loznica  -21
Sremska mitrovica   -20,8
Beograd –aerodrom   -20,4
Zlatibor   -19,4
Beograd opserv  -15,4



1987

Sjenica      -30
Smed. Palanka   -28,9
Novi sad       -27,6
Kragujevac    -27,4
Zrenjanin   -27,3
Cuprija     -27,1
Kikinda      -27
Sombor     -26,8
Valjevo        -26,4
Beograd –aerodrom   -26
Krusevac   -25,1
Kopaonik     -23,7
Palic        -23,4
Vel.gradiste    -23,4
Sremska mitrovica   -22,5
Vrsac       -22,4
Kraljevo      -22,1
Leskovac    -21,8
Crni vrh    -20,6
Loznica      -20,5
Dimitrovgrad     -20,4
Vranje       -20,4
Niš               -20,3
Zlatibor       -19,8
Beograd opserv    -18,2
Negotin     -18

Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Siječanj 23, 2015, 22:59:11 poslijepodne
                                                  USDA zone Srbije

Na osnovu rezultata dobijenih racunanjem apsolutnih minimuma iz perioda od 1949 do 2014, u Srbiji su zastupljene USDA zone 5, 6, 7 i 8. Zona 5 zahvata Pestersku visoravan, a moguce je da u tom delu ima i zone 4, zona 6 zahvata veci deo Srbije nego zona 5, dok je zona 7 dominantna u nasoj zemlji, a posebno 7a. Zona 8 (8a) je zastupljena u nekim delovima Beograda, pa se moze reci da je njena zastupljenost u Srbiji minimalna.
Na listi su gradovi ciji su meteoroloski podaci lako dostupni na internet stranicama (http://www.ecad.eu/indicesextremes/customquerytimeseriesplots.php (http://www.ecad.eu/indicesextremes/customquerytimeseriesplots.php)   http://www.hidmet.gov.rs/latin/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php (http://www.hidmet.gov.rs/latin/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php)) Na drugom od gore navedenih sajtova se mogu naci podaci i za gradove kojih nema na listi USDA zona Srbije, ali je potrebno vise vremena i truda za prikupljanje podataka svih preostalih mesta. Sve u svemu, lista USDA zona Srbije moze biti obogacena za jos neka mesta, a jedno od najzanimljivijih bi moglo da bude Aleksandrovac Zupni jer je poznato da je tamo blaza klima nego u vecini Srbije.
S obzirom na to da nekim gradovima nedostaju podaci za neke godine, prilikom izracunavanja proseka, minimalne vrednosti nekih godina su rekonstruisane na osnovu okolnih mesta i karakteristika date godine (zime). Brojevi u zagradi kod nekih gradova oznacavaju broj rekonstruisanih godisnjih minimalaca koji su upotrebljeni za izracunavanje proseka.
Rekonstruisanje godisnjih minimalaca se na osnovu nekoliko proba pokazalo kao veoma pouzdano, a evo nekih primera gde je rekonstruisan veliki broj godina: Cuprija -17,3 (sa rekonstruisanih 12 godina), -17,3 (realno);  Leskovac -17,8 (rek. 14 god.), -18,01 (realno);  Zrenjanin -16,73 (rek. 17 god.), -16,86 (realno).
Na ovaj nacin bi se mogli odrediti prosecni minimalci i nekih drugih gradova u Srbiji kojima fale podaci za neke godine.

Racunanje podataka iz ovako dugog niza godina je verovatno najmerodavniji nacin za dobijanje rezultata, ali je ipak pomalo diskutabilno kada se uzme u obzir da poslednjih decenija nema zima sa ekstremno niskim temperaturama kao sto ih je bilo 50-ih i 60-ih godina proslog veka.

ZONA 5b (od -23,3 do -26,1)
Sjenica  -25,7 (2)

ZONA 6b (od -17,8 do -20,6)
-Leskovac   -18,01 (2)
-Vrsac   -17,93

ZONA 7a (od -15 do -17,8)
-Krusevac  -17,73 (1)
-Negotin  -17,54
-Cuprija -17,3
-Crni vrh -17,21 (19)
-Novi sad  -17,15
-Sombor -17,09 (1)
-Dimitrovgrad  -16,89
-Zrenjanin -16,86
-Zlatibor -16,82 (-2)
-Valjevo  -16,7
-Kragujevac -16,31
-Kikinda -16,26
-Smed. Palanka -16,24
-Beograd (aero.)  -16,19 (17)
-Kraljevo  -16,05
-Sremska mitrovica -15,73
-Palic  -15,66
-Vel.gradiste  -15,59
-Uzice  -15,12 (6)
-Vranje  -15,01

ZONA 7b  (od -12,2 do -15)
Loznica -14,71 (3)  
Niš  -14,04

ZONA 8a (od -9,4 do -12,2)
Beograd opserv  -11,8

Dokaz da USDA zone ne opisuju u dovoljnoj meri klimatske odlike nekog mesta je i taj sto su zime u mestima na vecoj nadmorskoj visini ujednacenije po pitanju niskih temperatura, dok, zime u nizijskim mestima mogu imati vrlo razlicite odlike od godine do godine. Dobar primer je uporedjivanje vrednosti Zrenjanina i Zlatibora cije su prosecne minimalne temperature vrlo slicne. Prosek za Zrenjanin je -16,86, a prosek za Zlatibor je -16,82. Medjutim, za vreme blazih zima, u Zrenjaninu su temperature bile „vrlo visoke“ (oko -7, -8, -10), a za vreme ostrih zima bile vrlo niske (oko -30, -28, -27), dok su za vreme blazih zima, na Zlatiboru temperature bile „umereno visoke“ (oko -12, -13, -14), a za vreme ostrih zima bile umereno niske (oko -23, -22, -21).

Neki dodatak ovoj listi o USDA zonama bi mogli biti i prikazi o najhladnijim zimama kako bi se stekla sira slika o klimatskim uslovima. Prikupljeni su podaci iz po 10 najhladnijih zima za svaki grad ponaosob. Pored imena svakog grada stoji prosek dobijen racunanjem tih 10 temperaturnih vrednosti, a ispod imena gradova se nalaze nizovi sa godinama i temperaturama.
Rezultati ovih proracuna ukazuju na to da su neki gradovi hladniji od drugih iako su prema USDA zone sistemu topliji.

Sjenica   -33,15
1954    -38
1985     -35,6
2000     -34,8
1956     -33
1967     -32,8
1969     -32,4
1963     -31,6
1950    -31,5
2006     -31,2
1976     -30,6

Leskovac  -26,86
1963   -30,5
1985   -30,3
1954    -29,5
1969   -28,6
1950    -27
1956    -26,4
1953    -25
2006   -24
1993   -23,7
2005   -23,6

Vrsac  -26,36
1963    -32,6  
1956    -31,3    
2012    -27,6
1954    -27,1    
2000    -25
2005    -25
2003    -24,4
1985    -24
1967   -23,9
1950    -22,7    

Smederevska palanka -26,2
1963    -29,9
1956    -28,9
1987    -28,9
2012    -28,3
1967    -25,8
1985    -25,7
1950    -24,8
1962    -23,6
2009    -23,6
2000    -22,5

Novi sad -25,97
1963    -30,7
2012     -28,6
1956    -28,1
1987    -27,6
2003    -25
1966    -24,4
2005     -24,2
1954    -24
1996    -24
1950    -23,1

Negotin  -25,94
1950    -28,5
1963    -28,5
2012    -27,5
1993    -26,7
1985    -26,6
1976    -25,6
1956    -25
2005    -24,6
1954    -23,6
1986    -22,8

Zrenjanin  -25,68
1963     -30,4
1956     -28,7
2012     -27,5
1987    -27,3
1954     -26,4
2003     -24,6
1985     -23,5
1996     -23,1
1950     -23
1980     -22,3

Cuprija  -25,49
1956    -28,4
1987     -27,1
1963     -27
1950     -26,8
1985     -25,8
1954     -25
1967     -24,4
2012     -24,3
2000     -23,2
2005     -22,9

Krusevac   -25,37
1956    -28,5
1963    -28,1
1954    -26
1985    -26
1987    -25,1
1969    -24,6
2012    -24,5
2009    -23,9
1950     -23,6 (rekonstruisana vrednost)
1966    -23,4


Sombor   -25,22
1963     -27,2
1987     -26,8
2012     -26,8
2003     -26,5
1978     -26,3
1954     -25
1956     -24,8
1996     -23,7
1980     -22,6
1950     -22,5

Kikinda -25,2
1963     -29,8
1954     -27,4
1987     -27
1956     -26,9
2012     -25,6
2005     -24,5
1985     -22,9
1964     -22,8
2003     -22,7
1996     -22,4

Valjevo  -24,12
1963     -28,4
1987     -26,4
1956     -26
1985    -25
1950     -24,4
2012    -23,1
1954     -22,8
1967    -22,6
1966    -21,4
1993    -21,1

Dimitrovgrad  -23,96
1963     -29,3
1954     -25,6
1950      -24,9
1985     -24,3
1956     -24
1991     -23,5
2006     -23,3
2005     -21,8
2003     -21,7
1993    -21,2

Palic -23,53
1954    -2670
1963    -25,2
1960    -24,6
1956     -24
1985    -23,8
2003     -23,5
1987    -23,4
1964     -21,6
2012    -21,5
1996     -21

Kragujevac -23,52
1963     -27,6
1987     -27,4
1956     -26,1
2012     -24,3
1985     -23,8
1954     -22,9
2006     -21,2
1962     -20,7
1993     -20,6
2009     -20,6

Kraljevo -23,24
1956     -27,1
1967     -24
1969     -23,8
1985    -23,7
1954     -23,5
1963     -23
1987    -22,1
2006    -21,9
1966     -21,5
2012    -21,8

Sremska mitrovica -23,14
2012     -26.5
1956     -25,6
1963     -25,5
1987     -23,8
1986     -22,5
2000     -22,1
2003     -22,1
1996     -21,3
2009     -21,1
1966     -20,9

Veliko gradiste -22,69
1956     -27,1
1963     -26,4
2012     -23,8
1985     -23,7
1987     -23,4
2000     -22,2
1967     -21,4
2005     -20
1980     -19,8
1973     -19,1

Loznica  -21
1963     -25,4
1956    -24
1954     -21,6
1985     -21
1987     -20,5
2012    -20,5
1950      -20,4 (rekonstruisana vrednost)
1964     -19,4
2000     -19
2003     -18,5

Zlatibor   -20,95
1954    -23,1
1963    -22,8
2006    -22,7
1956    -21,5
1961    -20,5
1965    -19,8
1968    -19,8
1987    -19,8
2012    -19,8
2000    -19,7

Vranje    -20,73
1985    -25
1969    -21,5
1954     -21,4
1987     -20,4
1963    -20,1
1991     -20
1956     -19,9
2006    -19,8
1950     -19,8
1990    -19,4

Nis       -20,51
1963    -23,7
1985    -23,4
1950     -21,6
1969    -20,9
1987    -20,3
1954    -20,2
1956    -19,4
1990    -18,9
1979    -18,5
2005    -18,2

Bg- opservatorija  -17,22
1963    -21
1956    -20,5
1954    -18,2
1987    -18,2
1950     -16,3
1964    -16,2
1980    -15,6
1969    -15,4
1985    -15,4
2012    -15,4
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: F I N K O - Siječanj 23, 2015, 23:20:57 poslijepodne
Uh koliko slova i brojeva,zamantalo mi se !
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Xenon - Siječanj 24, 2015, 00:41:06 prijepodne
Vranjanac, ovo su minimumi koji su naravno važni, ali ja mislim da su bitnije prosečne temperature nego sami minimumi. Npr. ako je u nekom mestu mesec dana neprestano -12, a u drugom je mesec dana u plusu osim par dana kada ode do -15, po minimumu je prvo mesto toplije, ali u stvarnosti je drugo mesto neuporedivo povoljnije.

Većina gradova poput Kruševca, Negotina, Ćuprije, Kraljeva, Užica i sl. se nalaze u kotlinama gde tokom najhladnijih prodora bude zarobljen hladan vazduh (temperaturna inverzija), ali zbog svog svoje niže nadmorske visine i efekta toplotnog ostrva imaju više prosečne dnevne i mesečne temperature nego obronci okolnih planina gde se zvanično beleže blaži minimumi.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Siječanj 24, 2015, 08:57:02 prijepodne
Slazem se, Xenon. Ja sam uporedio Zlatibor sa Zrenjaninom i naglasio da je Zlatibor stabilniji po pitanju tih minimalaca, odnosno, kada god bude ekstremno jakih zima, u Zrenjaninu ce se izmeriti niza temperatura, ali naravno da Zrenjanin kao nizijsko mesto ima znacajno povoljniju klimu nego planinsko mesto Zlatibor, ukupno gledano jer je prosecna temperatura visa.
Ipak, ako se USDA zona odredjuje na osnovu apsolutnih minimuma, ti minimumi imaju svoju vaznost, udruzeno sa ostalim parametrima.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: veljoking - Rujan 16, 2015, 19:37:35 poslijepodne
Usda zone Srbija.Ne znam koliko je ovo tacno..
http://www.plantmaps.com/interactive-serbia-plant-hardiness-zone-map.php (http://www.plantmaps.com/interactive-serbia-plant-hardiness-zone-map.php)

(http://s2.postimg.org/6ra9abzs9/google_usda.png)


Vojvodina
(http://s17.postimg.org/j6817pra7/vojvodina.png)

Centralna Srbija

(http://s12.postimg.org/dwhq0wm99/centralna_srbija_usda_zone.png)
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: akaranus - Rujan 16, 2015, 20:58:16 poslijepodne
gleda sam malo hrvatsku pa ima netočnih stvari koliko hoćeš, granice zone su postavljene nerealno tipa sinj koji ide i do -15 stavljaju u istu zonu 10a sa splitom i komižom, split je realno 9a recimo a komiža 9b na 10a....znači utrpali su svašta u istu zonu...
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: trava - Rujan 16, 2015, 21:12:24 poslijepodne
Ma totalno bez veze :thumb_down:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Vranjanac - Rujan 26, 2015, 21:49:44 poslijepodne
Ne, ne. Ta mapa nije validna 100 posto.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: veljoking - Siječanj 10, 2018, 21:20:57 poslijepodne
Siguran sam da su ovi delovi Srbije najtopliji :thumb_up:

1. To je deo Beograda ka Grockoj sliv niz Dunav kao i Djerdapska klisura..
2. Grad Nis sa Okolinom
3. Donji deo podrinja (Loznica,ljubovija)

Beograd https://en.climate-data.org/location/1046/ (https://en.climate-data.org/location/1046/)  12.3 c srednja godisnja

Nis https://en.climate-data.org/location/1268/ (https://en.climate-data.org/location/1268/)   11.8 c  srednja godisnja

Loznica https://en.climate-data.org/location/25937/ (https://en.climate-data.org/location/25937/) 11.7 c srednja godisnja
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: veljoking - Siječanj 10, 2018, 21:49:33 poslijepodne
Srednje godisnje temperature vecih gradova u Srbiji

Novi Sad https://en.climate-data.org/location/1020/ (https://en.climate-data.org/location/1020/)  11.3 c

Cacak https://en.climate-data.org/location/25938/ (https://en.climate-data.org/location/25938/)  11.2 c

Pozarevac https://en.climate-data.org/location/25938/ (https://en.climate-data.org/location/25938/) 11.5c

Kragujevac https://en.climate-data.org/location/3853/ (https://en.climate-data.org/location/3853/) 11.1c

Negotin https://en.climate-data.org/location/31694/ (https://en.climate-data.org/location/31694/) 11.4c

Subotica https://en.climate-data.org/location/6174/ (https://en.climate-data.org/location/6174/) 10.9c

Vranje https://en.climate-data.org/location/19512/ (https://en.climate-data.org/location/19512/) 10.8c

Uzice  https://en.climate-data.org/location/5636/ (https://en.climate-data.org/location/5636/) 10.6c
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: veljoking - Siječanj 22, 2019, 13:54:29 poslijepodne
I meni se cini kao dobra ideja da poklonim par trahija Prohoru  :thumb_up: :wink:
Nadmorska visina oko 440 m. nije bas mala, ali mozda akcija bude uspesna  :cool:

letos sam prolazio,i svratio do tog manastira Prohor Pcinski takodje i u Vranju sam bio,

-Sto se tice manastira od Mediteranskog bilja video sam lavandu i ruzmarin u basti ,takodje video sam dve smokve ispred manastira na kojima se vide izmrzline smrzavanja nesto preko pola metra su visine sto se da zakljuciti da su zime ostre.To mesto je u kotlini okruzeno velikim brdima i sumom ,jeste da protice reka Pricnja koja je topla ali to ne utice na klimu toliko jer je mala. Ne mislim da bi Trachy mogao opstati...

U Vranju sam bio par dana,takodje par smokvi sam video koje su visinski vece nego kod manastira, takodje zapazio sam yucca gloriosa i yucca recurvifolia..Sigurno je Vranje toplije od manastira nema sumnje smokve su dobar indikator..Pre ce trachy opstati u Vranju nego u manastiru..

Sto se tice Vranja i smokve bas nisu visinski velike nisam zapazio kao da su na granicnoj zoni za opstanak vidi se da nekako prezivljavaju ..U Uzicu kod mene ima vecih i razvijenijih stabala smokve i sigurno im je bolje za opstanak nego u Vranju ..Zime su jace na jugu ali leta isto toplija nego kod mene u Uzicu..

 da na pomenem Beograd koji se nalazi na severu i  cak po obodima grada (Kumozdraz,Veliki Mokri Lug itd) sasvim lepo vise sorti smokvi raste i sazreva i ima bolje uslove nego u Vranju i Uzicu..

U Velikom mokrom Lugu sam video cetri Trachy u basti bez zastite,i na desetine ukrasnih narova i razlicite sorte smokvi,pampas travu,lovor visnju,magnoliju grandifloru, video sam jedan mediterasnki cempres u Kumodrazu.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: veljoking - Siječanj 22, 2019, 14:03:24 poslijepodne
-Sta sam sve zapazio u Beogradu

od Banjice kad se krene ka pinkovoj zgradi sa leve strane bulevara u basti ima yucca aloifolia visine preko metar ipo  u basti.
-u Borci sam zapazio 3 trachycarpusa dva su visine oko 2metra jedan je manji
mediteranske cemprese
lovor visnje ima mnogo
ukrasni nar
-smokvi zaista ima mnogo vise sotri neke su bile visine kao na moru...
lavande ruzmarine,magnolije
na Zvezdari gde stajaliste Batutova desno niz ulicu ima jedan veliki trachycarpus fortunei zaklonjen za zgradom..
na kalemegdanu isto sam zapazio trrachycarpus,
video sam bambuse po gradu ne znam koje su vrste..dosta mediteranskih vrsta ima  :thumb_up: :sun:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Henoh - Siječanj 22, 2019, 15:28:24 poslijepodne
Veljo, slike bi nam puno pomogle u uvid njihova stanja i je li samo preživljavaju ili im je dobro na tim lokacijama. Što se tiče Beograda teško je govoriti o nekoj generalnoj klimi jer je ogromno područje. Vidio sam da je u botaničkom vrtu dosta stradala nešpola zimi 2017. Vjerojatno su najtopliji uži dijelovi grada, na povišenim terenima koji imaju mogućnost drenaže hladnog zraka. Svaki veliki grad ima vlastitu mikroklimu, a Beograd je sigurno topliji, ako ne i najtopliji u Srbiji. Negativna strana su hladni vjetrovi zimi poput košave. U istočnoj Srbiji me iznenadilo Kladovo po broju smokvi, koja nisu samo mala stabla ili žbunovi.
Ovo si vjerojatno vidio, ima dosta podataka na tom forumu o klimi
http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?PHPSESSID=a4944472c99c499c9712a65937b4ea53&topic=3109.0 (http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?PHPSESSID=a4944472c99c499c9712a65937b4ea53&topic=3109.0)
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Xenon - Siječanj 22, 2019, 23:10:15 poslijepodne
Svi "uspesni" Trachycarpusi po Beogradu, tj. oni koji prezivljavaju duze od recimo 10 godina, se ili stite ili su na fantasticnim lokacijama, zaklonjenim od vetra, okrenutim ka jugu, blizu zgrada i sl. Znam bar 5 Trachycarpusa po privatnim vrtovima u Zarkovu, na Banovom Brdu, na Senjaku i na Dorcolu koji su propali tokom Januara 2017. posle nekoliko relativno blazih zima provedenih napolju (dok su recimo moji Sabali van grada gde je hladnije preziveli bez problema). Cak i par C. humilis cerifera sam video koji su doziveli istu sudbinu.

Nedaleko od zgrade Pinka su svojevremeno bila dva velika Trachycarpusa, visine cca. 4 metra, ali sad tuda retko idem a iz kola i iz autobusa/trole se ne vidi da li su jos tu. Ipak, s obzirom da su u dvoristu neke vile, mislim da se i sve to stiti.

Smokve i cempresi idu, lavanda i ruzmarin isto, ali to su ipak mnogo manje zahtevne biljke. Cempresa ima i na izlozenim lokacijama gde ima vetra, ali obicno im se od snega poremeti oblik krosnje.
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: veljoking - Siječanj 23, 2019, 09:27:37 prijepodne
(https://i.postimg.cc/WzJrdpfD/palma-bg.png)

Ovo je Trachy fortunei na Zvezdari od stajalista Batutove silazi se desno,prolazio sam prosle godine i pre dva meseca sam isto prolazio, duplo je veci u visinu u odnosu na ovu sliku nisam video da necim stite  skroz je zaklonjen od vetra okruzen zgradama. ova slika je sa google maps 2013 kad budem prolazio tamo slikacu.. :thumb_up:
Naslov: Odg: Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji
Autor: Henoh - Siječanj 23, 2019, 14:24:50 poslijepodne
Lijep je i čempres do njega, daje južniji ugodjaj.