Ova palma potice iz jugoistocnog dela SAD, od Severne Karoline pa na jug ukljucujuci celu Floridu. Takodje ih ima i na Bahamima i na Kubi.
Sabal palmeto je velika (do cak 20-tak metara visine), sa krosnjom do 6 metara u precniku i stablom precnika oko 60cm. Njeni kostapalmatni listovi su dugi do oko 3 metra, ukljucujuci petiolu (do 1.8 metara duzine), srednje-zeleni, povremeno sa plavkastim ili zuckastim nijansama. Svaki list ima pedesetak segmenata dugackih oko 80cm. Ostaci listova dugo ostaju na stablu i kada se ispreplecu mogu da izgledaju prilicno zanimljivo. Ipak, vecina palmi u kulturi se "brije", tj. uklanjaju se ostaci listova jer vecini uzgajivaca je ova palma lepsa sa golim stablom.
Sredinom leta, S. Palmetto cveta i do kasne jeseni ili pocetka zime sazri crno voce precnika nesto manje od 1cm. Razne zivotinje se hrane ovim vocem, ali ono se ne koristi za ljudsku ishranu. Seme je malo, crno, i lici na seme ostalih Sabala.
Sabal palmetto je veoma otporan na susu, kao i na posolicu, tako da se veoma cesto vidja posadjen u drvoredima pored plaza kako u Karolinama i Dzordziji, tako i u drugim delovima sveta gde moze da raste. Prilagodljiv je vecini tipova zemljista, i dobro trpi presadjivanje. Trpi i visi nivo podzemnih voda i losiju drenazu zemljista, a ne skodi mu ni voda sa izvesnim procentom soli koja je uobicajena u priobalnim podrucjima. Prilicno je otporan na mraz, pa se preporucuje gajenje ove palme od zone 8a do zone 10, mada je uz odredjene mere zastite sasvim moguce uspesno gajiti S. palmetto u zoni 7. Ova palma nije zahtevna sto se tice odrzavanja, ne pravi mnogo smeca, i zato se u postojbini cesto sadi pored puteva. Rast ove vrste je dosta spor na pocetku, ali se drasticno ubrzava kada palma pocne da formira stablo.
Drvoredi u Orlandu, Florida
Reprezentativni primerak u Summervillu, Juzna Karolina
Ostrvo Cumberland, Dzordzija
