Zar je moguće da na forumu nema teme o ekonomski najznačajnijoj palmi?
Elaeis guineensis je poreklom iz oblasti gvinejskog zaliva ali se vremenom proširila na sva tropska područja. Perasta palma sa petiolama dugim do 2,5 m i širine 30 cm; vrlo varijabilna u visini koja varira od 8 do 20 metara sa trupom širine do 50 cm. Vrsta je jednodomna, muški i ženski cvetovi prisutni na istoj biljci. Plodovi organizovani u klastere po 200-300 komada vezanih zajdeno i lociranih blizu stabla. Sam plod je po veličini sličan plodu šljive i kad je potpuno zreo crne je boje da crvenom osnovom. Unutar ploda se u fibroznom omotaču nalazi jedna semenka.
Elaeis guineensis izuzetno voli vodu i u svom prirodnom staništu najčešće raste uz rečne obale kako bi se biljka mogla korenjem napajati iz vodotokova. Takođe raste i uz stajaću vodu i u močvarama. Odlično podnosi povremeno plavljenje. Ne trpi peskovito, krečnjačko i kamenito tlo kao ni suve lokacije. Što se zimootpornosti tiče, otpornija je od kokosove palme i dobro trpi suv vazduh.
Jedna je od najraširenijih palmi sa plantažama širom tropskog pojasa. Iz ploda se dobija kvalitetno ulje zagasito narandžaste do crvene boje specifičnog sastava. Za razliku od drugih ulja biljnog porekla palmino ulje se u znatnom procentu sastoji od zasićenih lipida. Ovo mu daje veliku oksidacionu stabilnost i visoku tačku pušljivosti što ga čini idealnim za primenu na visokim temperaturama. Stabilno je tokom vremena i teško se kvari pa se najčešće upotrebljava u fritezama.
Iz semenke se takođe izdvaja ulje, tačnije gusta materija svetle boje poput putera koja se koristi kao dodatak u konditorskoj industriji.
Prvi urod je već tri godine nakon sadnje ali je kod mladih palmi kvalitet ulja loš. Ovo se popravlja tokom godina i smatra se da se u optimalnim uslovima, kod zrelog nasada može dobiti 7 tona kvalitetnog ulja po hektaru palmi.
Da li bi se sa ovom vrstom moglo probati na Mediteranu kad već stoji da je otpornija na hladnoću i sušu od cocos nucifere? Ne zbog ulja već kao kuriozitet.
