Maslina (Olea europaea)

[trava]

prebacujem se na stranicu-navrtanje cijepljenje maslina

[Inka]

Na nekim facebook grupama o maslinarstvu raspravlja se o tome je li pametno obrađivati tlo oko maslina ili ne, zbog plitkih zila.
Kakvo je stanje kod Vas? Obrađujete li ili prepustate prirodi? Frezate ili kosite?

[dani]

Samo kosim. Dok san freza, između ostalog, paunovo oko mi je jače napadalo masline.
Možda sasvim slučajno, ali eto to je moje zapažanje.

[trava]

U to sam se i ja odavno uvjerio kako su masline, koje oko sebe imaju prirodno tlo,sa zelenim pokrovom ,u puno boljoj kondiciji,manje paunovog oka,jako rijetko vidim i napad nekih nametnika,nažalost ne i maslinine muhe.Uz biljni pokrov ide i mikoriza i njoj pripadajući bakterijski sojevi koji maslini podižu imunitet,omogućavaju maslini da dobija hranu iz organskih tvari bilo iz stajnjaka i iz pokošene trave bilo iz insekata koji također pomažu u preradi tih biljnih tvari.Biljni pokrov na zemlji je život koji stvara i osigurava život,gola zemlja je mrtva zemlja koju stalno moramo umjetno "oplemenjivati" da bi smo neku kulturu održavali na životu,fungicidima,insekticidima,umjetnim gnojivima.
Puno je ljudi prestalo frezati ,kopati ili orati oko maslina i ti ljudi stalno osvajaju zlatne medalje i pehare po maslinarskim  manifestacijama,kvaliteta ulja iz tih maslinika je neupitna.
Zapitajte se da li frezate sebi ili maslini?

[trava]

Jučer sam pomagao susjedu porizati maslinu,Leccini,povisoki,prijašnja rezidba obavljana po sistemu poriži što možeš dohvatiti,naravno sa onim dugim škarama ,stupi po 3-4m,tek na kraju nešto krošnje.Ono što mi najviše smeta kod takve rezidbe dugim škarama jest to što takvim alatom vrlo često nije moguće odsjeći granu do kraja,ostanu batrljci po cca 5cm.Kod rada takvim škarama u puno slučajeva se ne može grana pravilno odsjeći,smeta neka druga grana da pravilno položimo škare,ili grana koju režemo raste pod oštrim kutom.a često je i zbog žurbe,nema se vremena položiti oštricu onako kako triba.Nikad nam dosta uštede vremena.
Sad su sve više u upotrebi i razne električne škare,koje nam prave ogromnu uštedu u vremenu potrebnom za rezidbu.Pa se opet i s njima opet loše riže,isto ostaju batrljci,rade se kosi rezovi,čak bih rekao da se reže i puno više,i to onih debljih grana,gušta se u lakoći reza valjda?
Dobili smo tresače koji isto tako stvaraju ogromne uštede u vremenu potrebnom za berbu plodova,pa se masline opet škaraju do besvijesti,rade se neke ćelave polikonične vaze,da je lakše tresačima raditi??Da se onih desetak kila koliko takva krošnja rodi može tresačem pobrati za par minuta??
Umjesto da nam tahnika služi da olakšamo i poboljšamo rad na maslinama i da ostvarujemo dobre prinose,samo se gleda kako ostvariti uštede vremena.Zašto, da moremo više sidit isprid televizora ?

[dani]

Zašto, da moremo više sidit isprid televizora ?

U sridu! 
Nego, i sam san razmišlja o tom ovih dana.
Uzea san neki maslinik od 60 stabala za porezati kao uslugu i ne moš ti to s velikim škarama napraviti kako triba.
Ne možeš požuriti kvalitetan posa. Moraš prihvatiti da ćeš provesti tu koji dan i to je to.
moran priznati doduše da mi je to najgora vrsta posla vezana za masline.

[trava]

Evo jedan link o xylelli,kako tretirati stablo,tlo...
https://xylellacodiro.blogspot.com/2015/04/care-of-olive-tree-by-ivano-gioffreda.html

[lampara]

Sto rade spanjolci
https://www.facebook.com/BusinessInsiderToday/videos/498065637761010/UzpfSTM1NDgxOTE4MzcwMToxMDE1NzQ4NTI2OTg0MzcwMg/

[bili]

„PODIZANJE NOVIH NASADA MASLINA (TEHNOLOŠKO-EKONOMSKE SMJERNICE)“
HRVATSKI ZAVOD ZA POLJOPRIVREDNU SAVJETODAVNU SLUŽBU
Višnja Šimunović, dipl. inž. agr. i suradnici:
Naklada: 1000 kom. Zagreb, prosinac 2004.

Sorte maslina i njihova svojstva
r.br. Naziv sorte          Početak berbe        Oplodnja   Oprašivač        Upotreba ploda     Rodnost       Područje uzgoja
[b]1            2                     3                     4                    5                  6                        7                   8[/b]
 1.  Oblica                   25.10.-30.11.        b, c           4, 5, 7               s, u-20                    2                 sr, jž
2.   Bjelica                   10. 12.                 a, b, c         1                       u-24                     3                     jž
3.   Lastovka                 1. 12.                  a, b, c          4                      u-20                     4                   sr, jr
4.   Drobnica              10. 11.                   b, c             -                           -                       3                 sj, sr, jž,
5.   Uljarica                 15. 12.                    a,              -                       u-25                     3                      jž.
6.   Mezanica              20.11.                      a               -                       u-25                     4                      jž.
7.   Levantinka            10.11.                 a, b, c            -                       u-20                     5                   jž, sr
8    Leccino                  25.10.                     c            9, 10,11               u-20                     3                   sj,sr
9.   Pendolino                1.11.                   a, b               8                     u-22                     3                sj, sr, jž
10.  Frantoio                30.10.                   a, b            8, 9                   u-21                      3                   sj, sr
11.  Moraiolo               30.10                      c              9, 10                  u-23                      3                      sj
12.  Coratina                15.11.                   c,        8, 9, 10, 11           s, u-23                      3                 sj, sr, jž
13.  Istarska bjelica     30.11.                  b, c               -                       u-20                      4                      sj
14.  Buža                       25.10.-7.11.      b, c              -                        u-18                      3                      sj
 
Legenda:
Oplodnja (4): a = samooplodna sorta, b = djelomično samooplodna, c = stranooplodna sorta.
Upotreba ploda (6): s = stolna sorta, u = sorta za ulje, u-20 = sadržaj ulja 20 %.
Rodnost (7): 1 = slaba, 2 = dobra, ali oscilira, 3 = dobra i redovita, 4 = vrlo dobra i redovita, 5 = obilna i redovita.
Područje uzgoja (8): jž = južni Jadran, sr = srednji Jadran, sj = sjeverni Jadran.

[lampara]

30% svjetskog maslinovog ulja se dobiva od sorte Picual.
https://www.oliveoiltimes.com/production/nearly-one-third-of-worlds-olive-oil-made-from-picual/71468

Lanjska dva cjepa picuala mi se dobro primila, jos jednom hvala sjor Travi na preporuki za ove plemke.

[dani]

Ima li još tko da ne može do svojih maslina usred ovih zabrana?
Što se rezalo, rezalo se. Isto moguče i za navrtanje.

[trava]

Moje su na teritoriju grada,čim stane bura odoh završiti rizanje.Zar nisu rekli da će se davati propusnice za poljoprivrednike?

[sarago]

Mislim za poljoprivrednike ako imaš OPG, inače ne daju. Sva srića da sam ja porezao sve osim oblica. Za njih slijedi rezanje čim zatopli, ali sa motornom pilom 

[bili]

Daleko sam od svojih maslina 250 km, nema rezidbe ni kalemljenja, šta im bog da. Biti će boljih vremena. LP

[trava]

Neće im se ništa zlo dogoditi ako se preskoči jedna rezidba.
Maslina ima svoju pamet,puno sam maslina vidio koje savršeno izgledaju iako ih nitko decenijama nije poriza.Narvno ako je zadovoljen osnovni preduvjet da ima svoje mjesto pod suncem,da je ne guši šikara ili pregusta sadnja.Zavisno od sorte,svaka oblikuje krošnju na svoj način,kad malo bolje pogledamo,sve je na svom mjestu,ni pregusto ni prerijetko,nema vodopija,možda koja grana koja je otišla preko neke druge,puna rodnih grančica,izrođene su zamotane prema unutra i polako odumiru.Maslina se zna i sam o sebi brinuti.
Problem nastaje kad čovjek uzme stvar u svoje ruke.Već sam nešto pisao kako postoji više načina oblikovanja krošnje,koji su namijenjeni da bi se maslina uklopila u neke naše potrebe,u zavisnosti od sklopa sadnje,položaja terena,vodnog režima,načina branja i što je najvažnije prema načinu izrasta grana i prirodnog oblika krošnje neke sorte.
Jedan od najčešćih oblika koji mnogi prakticiraju jest kotlasta krošnja,koju nažalost uglavnom vidimo na Orkulama,koje,kao što već znamo,nikako ne vole taj način rezidbe.O tome sam već pisao pa se ne bih ponavljao.Kotlasta krošnja je ok za neke druge sorte,ali još jedan problem s njom jest taj da se pogrešno izvodi.
Čitajući knjige raznih autora,naišao sam na to gdje se savjetuje da krošnja mora maximalno propuštati svjetlost Sunca kroz krošnju do tla,daju se slike koje prikazuju količinu luxa, koji dio krošnje koliko prima,savjetuje se one dijelove krošnje koji primaju malo svjetla drastično orezivati da bi krošnja u svim svojim djelovima dobijala jednaku količinu svjetla.Potpuno pogrešna postavka!Polazi od toga da je maslina budala i da ona ne zna što njoj treba.Zar bi maslina imala gustu krošnju, koja pravi sjenu na tlu i time osigurava dobre uslove za život svom korijenu,da joj to nije neophodno za život?Dio grana i grančica koje su unutar krošnje i one koje su izrođene,koje više ne pridonose fotosintezi i proizvodnom ciklusu stablo i samo odbacuje.
Nikako se ne slažem sa onim prekomjernim rezidbama koje skinu 50 i više postotaka krošnje.To se radi uglavnom zbog nestručnosti rezača,preguste sadnje,nepovoljnog položaja,krivog odabira sorte za način berbe koji prakticiramo itd.
Jedan od takvih načina je onaj famozni "kišobran"način koji u biti struka ne poznaje,kome je takav način rezidbe uopće pao na pamet??On se u bit temlji na onoj teoriji propuštanja svjetla do tla.Grozno!
Vidim u zadnje vrijeme kako se polako prelazi na polikoničnu vazu.Nije to loš način,za tamo di je poželjan,ali..
Polikonična vaza je dosta zastupljena u Italiji,vjerujem da je dobra za terene koji su dobro vlažni i gdje je potrebna dobra ozračenost krošnje-Nekad su te polikonične vaze u Italiji bile i po desetak metara visoke,i zahtijevale su golemu umješnost i veliki trud rezača a i berača.Ovaj način se dosta prakticira u Istri,pretpostavljam isto tako,zato što je tamo više vlage,sezona osunčanosti je kraća nego u Dalmaciji.To je unačin rezidbe koji se preporuča za strojnu berbu,pa vjerujem da je zaživila i zbog toga što su sad više u upotrebi tresači koji su podni za visoke krošnje.Jedna od grašaka kod izvođenja te krošnje jest u tome što se previše ogoljuju kosturne grane u sredini krošnje,i što se previše shematski, orezuje rane.
Režite po onoj -dvaput miri a jedanput riži ,a ne po onoj -ja stalno rižem a ono uvik kratko!