Butia odorata (ex capitata)

[Xenon]

Butia capitata je palma koja potice iz travnatih ravnica severne Argentine, Urugvaja, Paragvaja i juznog Brazila. Palma perastih listova, visine do oko 6 metara, sa precnikom stabla nesto vecim od 1m. Listovi mogu da budu zeleni do srebrnasti, kraci nego kod P. canariensisa i povijaju se na dole cak i kod veoma mladih palmi. Petiole su "naoruzane" kao kod Phoenixa.

Ova palma je prilicno varijabilna u formi, u zavisnosti od toga iz koje populacije je seme poteklo, a verovatno objasnjenje ovog fenomena je prirodna hibridizacija sa srodnim vrstama, B. yatay, B. eriospatha i B. paraguayensis.

Raste na direktnom suncu kao i u delimicnom hladu, a od kolicine direktne sunceve svetlosti zavisi duzina listova - sto je vise sunca, listovi su kraci a forma kompaktnija. Ova palma preferira peskovito zemljiste sa dobrom drenazom ali se dobro prilagodjava i drugacijim uslovima i dosta je otporna na susu. Redovno zalivanje i prihranjivanje ce ipak biti od koristi ako hocete lepu palmu koja relativno brzo raste. Dobro podnosi vetar i otvorene pozicije. Ostaci listova relativno dugo ostaju na stablu. Nije bas najbrze-rastuca palma, ali u pravim uslovima nije ni spora.

Butia capitata najbolje uspeva u zonama 8b i 9, ali sa izvesnim merama zastite ili u jako povoljnim mikroklimama, moguce ju je gajiti i u zoni 8a pa mozda i u hladnijim zonama. Butia capitata se cesto navodi kao najotpornija palma perastih listova na niske temperature, mada ima i jos kandidata za tu titulu. Ova palma ne podnosi dobro tropske uslove.

Butia capitata je takodje poznata po svojim jestivim i ukusnim plodovima, a jedna palma moze da proizvede i do 30 kiligrama plodova svake sezone. Narandzasti plodovi sadrze veliko seme koje lici na mali kokosov orah.

Ova palma stvara hibride sa Jubaeom chilensis i sa Syagrusima, najcesce sa Syagrus romanzoffiana.

Velika je steta sto se na Jadranu skoro uopste ne vidja ova, kako lepa, tako i korisna palma.


Najuobicajenija forma ove palme


Zelenija forma


Plodovi i dzem koji se od njih moze praviti  

[Palmark]

Ova palma mi deluje zanimljivo! Xenon,mislis da treba pokusati sa njom u nasoj zoni,naravno uz zastitu? Mozda to ne bi bio problem s obzirom na njenu konacnu visinu a verujem da nije tesko uvezati joj listove uz stablo ili u snop! Sta ti kazes?
Jedino me brine sta raditi leti-kazes ne podnosi dobro tropske uslove,a ti znas da je ovde dobar deo leta takav-temperature oko 35C i velika vlaznost vazduha! Ili bi ipak izdrzala ta 2-3 meseca?

[Xenon]

Ma nase leto joj ne bi bilo nikakav problem, ona slabo podnosi kad je tako cele godine zato sto pocne da joj truli ili koren ili srce... kod nas bi joj mnogo problematicnija bila zima, ali ja mislim da bi uz zastitu ona mogla da raste kod nas... u svakom slucaju, rasla bi bolje nego P. canariensis a i imala bi plodove kada odraste. Ako joj se nadje neka jako dobra mikro-klima mozda bi cak i zastita morala da bude minimalna, tj. kisobran + lampice. 

[Palmark]

E odlicno,onda je treba nabaviti pa pokusati! Samo,kojom brzinom raste? Je l' i za nju treba da osedim da bi se smilovala da oformi stablo?

[Xenon]

Raste otprilike brzo koliko i P. canariensis. Za neke je to sporo, za neke prebrzo, a ja taj rast ocenjujem kao "osrednji", posto ne moze da se poredi sa Washingtonijama ili Syagrus romanzoffianom, ali ni sa Sabalima i R. hystrixom.

[palmofan]

Kakvog su okusa ovi plodovi, pretpostavljam da su slatki ako se može pekmez od njih raditi. Pretpostavljam da bi se i sokovi mogli praviti od njezinih plodova. Ma fučkaš plantažu datulja, ovo je puno bolje za Dalmaciju.  Stvarno je žalosno da ih nema u primorju, jedina koju sam uživo vidio je ona posađena u botaničkom vrtu u Kaštel lukšiću ali je ta još mala i nema plodova.

[toto]

Ima dvije vrlo stare na Lokrumu a i ja imam vise primjeraka koje vec imaju plodove....toto

[Pivi]

Xenon, ja bi reko da je rast canariensisa spor...   

[Xenon]

Pa ako ga uporedjujes sa Washingtonijama, Syagrusom i Archontophoenixima, onda i jeste spor.

[Pivi]

Ne, nego sam uzeo u obzir rast canariensisa na visu.
Sad ću napamet reć (neznam točno) ali preko 50 godina da bi palma naraska 10ak metara mislim da je puno.
Probat ću nekako iskombinirat podatak kolika im je brzina na visu. Sliku kad je bila posađena i kolika je danas.

[Veruda]

Butia capitata ,apsolutno predobra palma, neizostavna za prave palmoljupce Da ne govorim o potencijalu palme za sadnju u hladnijim krajevima.

Butia capitata, Macon, Georgia - zone 8a

[Palmark]

Ja cu sigurno pokusati sa ovom palmom-evo ovde vidimo da moze da opstane(i da super izgleda) u zoni 8a! Naravno,ja bih malo i zastitio cisto da ne rizikujem! Odlicna je!

[Xenon]

Nemoj da te zavara ta "njihova" zona 8a... klima u tom podrucju se veoma razlikuje od nase, najvise po tome sto tamo mraz ne traje dugo, tj. naidje iz Kanade hladan vazduh, ali vec za par sati ili eventualno dan-dva, temperatura se vraca iznad nule. Za nasu klimu, B. capitati treba bar zona 8b za rast bez zastite, ali, uz neku ne bas ekstremnu zastitu, ja mislim da ova palma kod nas u Beogradu moze sasvim fino da raste. Listovi ce, naravno, dosta stradati svake zime, ali oni ce se ionako obnavljati sledece sezone. Bitno je da sama palma prezivi. 

[porat]

Još jedna lijepa palma. Da li netko zna gdje bi se u Hrvatskoj mogla kupiti? Ja u vrtnim centrima nisam naišao na nju

[Veruda]

Butia capitata nije tako rijetka kao neke palme za nabaviti po vrtnim centrima. Ja sam je viđao tu u centrima po Puli, ali uglavnom kao veće palme sa najmanje metrom debla tako da su i cijene bile paprene.