OPIS
Zimzelena, višegodišnja biljka, sa moćnim, zadebljalim korenom. Raste u grupama u vlažnim šumama Kapske oblasti JužnoAfričke republike. Veoma je popularna vrsta i gaji se u staklenicima od 1773. godine. Najraširenija je vrsta koja se uzgaja u staklenicima i u kućnim uslovima, a postala je i zaštitni znak grada Los Anđelesa. Ima tamne, plavičasto zelene listove izduženo eliptičnog oblika liske, do 45 cm dužine i do 20 cm širine, sa dugim lisnim drškama 60-90 cm i nevelikim lisnim rukavcima koji obrazuju neveliko, pljosnato lažno stablo. Liske su kožaste, cele po obodu i slabo talasaste. Visina biljaka je do 150 cm, a širina do 1 metra. Cvetovi su kljunasti, sa narandžastim laticama koje se uzdižu iznad horizontalnih pricvetnika i tamno plavim unutar pricvetnika koji je u obliku čamca, zelenkaste boje, sa crvenim rubom. Cvetovi su promera oko 15 cm. Cvetanje traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci (od proleća do leta), jer se cvetovi postepeno otvaraju. Uz odgovarajući toplotni režim može cvetati u bilo koje doba godine. Plod je višesemena čaura.
GAJENJE
Optimalna temperatura leti je 20-25, zimi 10-16 stepeni. (Po nekim uzgajivačima 24 danju i 16 noću). Zalivanje obilno od proleća do jeseni, zimi umereno, sa mekom vodom sobne temperature. Podnose temperature od 5-10 stepeni u kraćem periodu, uz minimalno zalivanje). U novembru i decembru odraslim biljkama treba niža temperatura (14-16 stepeni) i smanjiti zalivanje kako bi biljke cvetale u proleće. Ako se obezbedi mirovanje leti, biljke će cvetati u toku zime. Nakon perioda mirovanja postepeno se povećava temperatura do 22 stepena i zalivanje. Tada intenzivno rastu začeci cvetova.
Preporučuje se tuširanje biljaka mlakom vodom kako bi se odstranila prašina i kao preventiva pojave grinja. Svetla mesta sa jutarnjim ili popodnevnim direktnim suncem i zaštitom od podnevnog sunca. Biljke zasađene u bašti (tropski i suptropski predeli) podnose i direktno sunce. Zimi im nije potrebno dodatno osvetlenje, dovoljno ih je smestiti blizu prozora.
Presađuje se u proleće svake godine, odrasle biljke svake 2-3 godine uz zamenu površinskog sloja. Leti se saksije iznose na svež vazduh u polusenci.
Zahtevaju duboke i prostrane saksije, plodno i rastresito zemljište sa dobrom drenažom, pH 5,5-6,5. Preporučuje se supstrat od baštenske zemlje, humusa, treseta i peska, sa dodatkom komposta ili pregorelog stajnjaka.
Prihranjuju se od proleća do jeseni svakih desetak dana kompleksnim mineralnim đubrivom za cvetnice, a pozitivno reaguju i na primenu organskih đubriva.
Nakon zalivanja odstraniti vodu iz podmetača da ne bi došlo do trulenja korena.
Ne dozvoliti da se supstrat potpuno osuši.
Ukoliko se pri presađivanju povredi mesnati koren, obavezno se povređeno mesto tretira prašinom drvenog uglja. Voditi računa pri presađivanju da korenov vrat bude u nivou površinskog dela supstrata u saksiji.
Biljke starosti 5 godina zahtevaju prostrane saksije, hranjivi supstrat, dovoljno svetlosti i period mirovanja na nižim temperaturama kako bi se formirali začeci cvetova i nastupilo cvetanje. Količina cvetova zavisi od starosti biljke i pravilnog temperaturnog režima.
Nakon precvetavanja cvetna stabla se odstranjuju kako ne bi došlo do njihovog trulenja.
Kao rezan cvet traje oko 3 nedelje uz redovno menjanje vode.
Strelicije na vetru i bez dovoljne svetlosti prestaju rasti.
Listovi kod strelicije se orijentišu ka stranama sveta i veoma je bitno da se saksije ne okreću jer se tada gubi dekorativan izgled biljaka.
Strelicije su veoma prilagodljive biljke, ali ih treba postepeno privikavati na nove uslove (hladnije stanište, manje svetlosti, direktno sunce...).
Puni razvoj strelicije dostižu za 8-10 godina posle nicanja, nakon čega cvetaju narednih 10-12 godina, a tada se savetuje zamena biljaka mlađim, jer veoma stare biljke gube na dekorativnosti.
Nakon pojave pupoljaka biljku ne treba premeštati jer može izostati otvaranje cvetova.
RAZMNOŽAVANJE
Delenjem sekundarnih stabala u proleće ili setvom semena.
Seme dosta brzo gubi klijavost. Pre setve odstranjuje se narandžasti paperjasti izraštaj sa vrha semenki, a seme se potapa u mlaku vodu u trajanju od 24-48 časova. U koliko se vrši skarifikacija semneke se potapaju u mlaku vodu na 12 časova i zatim tretiraju fungicidom ili prašinom drvenog uglja. Setva se obavlja plitko, u rastresit supstrat pomešan sa peskom. Saksija se pokriva folijom ili staklom i drži se na svetlom i toplom mestu. Za nicanje je neophodna temperatura od 20-25 stepeni, a nicanje je neujednačeno i traje od jednog meseca do 6 meseci ili više. Mladi ponici se drže na svetlom mestu uz obilno zalivanje i u prvoj godini se nekoliko puta presađuju u veće saksije, pošto im koren veoma brzo raste. Optimalna temperatura za mlade ponike je 18-25 stepeni. Prve godine im se preporučuje zimi obezbediti dodatno osvetlenje.
Biljke S. Reginae dobijene iz semena cvetaju tek nakon 5-6 godina, a ukoliko je toplotni režim neadekvatan i nedovoljna obezbeđenost svetlom, cvetanje može nastupiti i kasnije. Biljke su spremne za cvetanje kada imaju minimum 8 razvijenih listova.
Biljka Strelicije obrazuje sekundarne izdanke nakon cvetanja. Delenje biljaka se obično vrši u maju ili junu.
BOLESTI I ŠTETOČINE
Strelicije su biljke koje retko napadaju insekti i bolesti.
Problem mogu izazvati grinje, štitaste vaši, trips i bela leptirasta vaš, kao i napad gljivičnih bolesti iz roda Fuzarijum, koje izazivaju trulež korena u slučaju prevlaživanja supstrata i zastoja vode u saksiji. U slučaju pojave truleži korena treba odstraniti truli deo, a mesto odsecanja tretirati prašinom drvenog uglja. U narednom periodu smanjiti zalivanje.
