Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji

[Vranjanac]

Imam nezvanicne podatke da je u Vranju minimum za 2013. bio -12, a za 2014. -9,8.

[Vranjanac]

Hteo bih da pitam Vranjanca.Da li zna sta o maslini,koja je posadjena u crkvenom dvoristu u Vranju 2012
Da li je ta maslina smrzla zimus?
evo link
http://www.rtv-vranje.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=1491:zasadjena-maslina-u-porti-sabornog-hrama-svete-trojice&Itemid=239

Danas sam bio do crkve i nisam video maslinu na onom mestu gde je zasadjena, kako se vidi na snimku. Ima nekog tankog, polomljenog stabla koje viri oko 30 cm iz zemlje i nisam siguran da li je to ostatak od te masline. to je ipak bio previse ambiciozan poduhvat 

[Vranjanac]

Da li neko zna kako se moze doci do starijih meteoroloskih podataka za gradove u Srbiji, osim putem ovog sajta
http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php
Veliki nedostatak ovom sajtu je sto nema podataka za 1985, 1986, 1987, 1988 i 1989. sto sam vec pomenuo u ovoj temi. Veoma aljkavo i neorganizovano s njihove strane, ukoliko nema nekog opravdanog razloga za to.
Koji evropski ili svetski sajt o klimi bi mogao da ima istoriju meteoroloskih podataka, ukljucujuci i podatke za gradove iz Srbije?

[palmofan]

Probaj ovu stranicu: www.tutiempo.net/clima/Serbia_y_Montenegro/YU.html

[Vranjanac]

Sinoc sam nasao, upravo, ''tu tiempo'', ali bojim se da cu morati cak i njima da nadjem manu
Ne zbog toga sto za Vranje (realno, ne tako znacajan grad u Evropi zbog svoje velicine) nema bas svih podataka kada su u pitanju 80-te, vec i zbog toga sto sam primetio, pregledajuci na kratko, da se podaci ne podudaraju sa podacima iz RHMZ, odnosno, ''tu tiempo'' je u par slucajeva smanjio minus kada je ovaj grad u pitanju...
Ne znam da li bi vredelo da posaljem mail na adresu nekog vaznijeg sajta za klimu sa zahtevom za par podataka jer su mi ovi jednom poslali odgovor vrlo ljubazno (mada se ovde radi o matematickom odredjivanju prosecnih temperatura po selima i malim mestima) http://es.climate-data.org/location/838725/   

[Vranjanac]

U poslednjih 65 godina, na ovim prostorima je bilo zima u kojima su mnogi gradovi izmerili minimalne temperature vazduha koje su sada i njihovi aktuelni rekordi najnizih temperatura vazduha od kada se vrse takva merenja.
Medju godinama sa najhladnijim zimama u datom periodu spadaju 1950, 1954, 1956, 1963, 1985, 1987 i 2012. godina.
Na sajtu RHMZ Srbije, mogu se naci meteoroloski godisnjaci mnogih mesta u Srbiji, kao i mesta iz ostalih republika bivse Jugoslavije, a tu se radi o godisnjacima iz perioda od 1949. do 2012. godine (http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php).
Iz tog razdoblja nedostaju jedino podaci za period od 1985. do 1989. a bas tada su bile 2 od 7 (nezvanicno) najhladnijih zima u poslednih 65 godina.

Na ovom sajtu se moze doci do meteooloskih podataka i za godine ciji su podaci nedostupni na sajtu RHMZ Srbije http://www.ecad.eu/indicesextremes/customquerytimeseriesplots.php


1985

Sjenica   -35,6
Leskovac  -30,3
Negotin  -26,6
Krusevac  -26
Cuprija  -25,8
Smed. Palanka   -25,7
Vranje  -25
Valjevo  -25
Dimitrovgrad  -24,3
Vrsac  -24
Kragujevac  -23,8
Palic   -23,8
Vel.gradiste    -23,7
Kraljevo  -23,7
Zrenjanin  -23,5
Niš   -23,4
Kikinda  -22,9
Crni vrh   -22,2
Kopaonik  -21,9
Sombor  -21,8
Novi sad    -21,6
Loznica  -21
Sremska mitrovica   -20,8
Beograd –aerodrom   -20,4
Zlatibor   -19,4
Beograd opserv  -15,4



1987

Sjenica      -30
Smed. Palanka   -28,9
Novi sad       -27,6
Kragujevac    -27,4
Zrenjanin   -27,3
Cuprija     -27,1
Kikinda      -27
Sombor     -26,8
Valjevo        -26,4
Beograd –aerodrom   -26
Krusevac   -25,1
Kopaonik     -23,7
Palic        -23,4
Vel.gradiste    -23,4
Sremska mitrovica   -22,5
Vrsac       -22,4
Kraljevo      -22,1
Leskovac    -21,8
Crni vrh    -20,6
Loznica      -20,5
Dimitrovgrad     -20,4
Vranje       -20,4
Niš               -20,3
Zlatibor       -19,8
Beograd opserv    -18,2
Negotin     -18

[Vranjanac]

                                                  USDA zone Srbije

Na osnovu rezultata dobijenih racunanjem apsolutnih minimuma iz perioda od 1949 do 2014, u Srbiji su zastupljene USDA zone 5, 6, 7 i 8. Zona 5 zahvata Pestersku visoravan, a moguce je da u tom delu ima i zone 4, zona 6 zahvata veci deo Srbije nego zona 5, dok je zona 7 dominantna u nasoj zemlji, a posebno 7a. Zona 8 (8a) je zastupljena u nekim delovima Beograda, pa se moze reci da je njena zastupljenost u Srbiji minimalna.
Na listi su gradovi ciji su meteoroloski podaci lako dostupni na internet stranicama (http://www.ecad.eu/indicesextremes/customquerytimeseriesplots.php   http://www.hidmet.gov.rs/latin/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php) Na drugom od gore navedenih sajtova se mogu naci podaci i za gradove kojih nema na listi USDA zona Srbije, ali je potrebno vise vremena i truda za prikupljanje podataka svih preostalih mesta. Sve u svemu, lista USDA zona Srbije moze biti obogacena za jos neka mesta, a jedno od najzanimljivijih bi moglo da bude Aleksandrovac Zupni jer je poznato da je tamo blaza klima nego u vecini Srbije.
S obzirom na to da nekim gradovima nedostaju podaci za neke godine, prilikom izracunavanja proseka, minimalne vrednosti nekih godina su rekonstruisane na osnovu okolnih mesta i karakteristika date godine (zime). Brojevi u zagradi kod nekih gradova oznacavaju broj rekonstruisanih godisnjih minimalaca koji su upotrebljeni za izracunavanje proseka.
Rekonstruisanje godisnjih minimalaca se na osnovu nekoliko proba pokazalo kao veoma pouzdano, a evo nekih primera gde je rekonstruisan veliki broj godina: Cuprija -17,3 (sa rekonstruisanih 12 godina), -17,3 (realno);  Leskovac -17,8 (rek. 14 god.), -18,01 (realno);  Zrenjanin -16,73 (rek. 17 god.), -16,86 (realno).
Na ovaj nacin bi se mogli odrediti prosecni minimalci i nekih drugih gradova u Srbiji kojima fale podaci za neke godine.

Racunanje podataka iz ovako dugog niza godina je verovatno najmerodavniji nacin za dobijanje rezultata, ali je ipak pomalo diskutabilno kada se uzme u obzir da poslednjih decenija nema zima sa ekstremno niskim temperaturama kao sto ih je bilo 50-ih i 60-ih godina proslog veka.

ZONA 5b (od -23,3 do -26,1)
Sjenica  -25,7 (2)

ZONA 6b (od -17,8 do -20,6)
-Leskovac   -18,01 (2)
-Vrsac   -17,93

ZONA 7a (od -15 do -17,8)
-Krusevac  -17,73 (1)
-Negotin  -17,54
-Cuprija -17,3
-Crni vrh -17,21 (19)
-Novi sad  -17,15
-Sombor -17,09 (1)
-Dimitrovgrad  -16,89
-Zrenjanin -16,86
-Zlatibor -16,82 (-2)
-Valjevo  -16,7
-Kragujevac -16,31
-Kikinda -16,26
-Smed. Palanka -16,24
-Beograd (aero.)  -16,19 (17)
-Kraljevo  -16,05
-Sremska mitrovica -15,73
-Palic  -15,66
-Vel.gradiste  -15,59
-Uzice  -15,12 (6)
-Vranje  -15,01

ZONA 7b  (od -12,2 do -15)
Loznica -14,71 (3)  
Niš  -14,04

ZONA 8a (od -9,4 do -12,2)
Beograd opserv  -11,8

Dokaz da USDA zone ne opisuju u dovoljnoj meri klimatske odlike nekog mesta je i taj sto su zime u mestima na vecoj nadmorskoj visini ujednacenije po pitanju niskih temperatura, dok, zime u nizijskim mestima mogu imati vrlo razlicite odlike od godine do godine. Dobar primer je uporedjivanje vrednosti Zrenjanina i Zlatibora cije su prosecne minimalne temperature vrlo slicne. Prosek za Zrenjanin je -16,86, a prosek za Zlatibor je -16,82. Medjutim, za vreme blazih zima, u Zrenjaninu su temperature bile „vrlo visoke“ (oko -7, -8, -10), a za vreme ostrih zima bile vrlo niske (oko -30, -28, -27), dok su za vreme blazih zima, na Zlatiboru temperature bile „umereno visoke“ (oko -12, -13, -14), a za vreme ostrih zima bile umereno niske (oko -23, -22, -21).

Neki dodatak ovoj listi o USDA zonama bi mogli biti i prikazi o najhladnijim zimama kako bi se stekla sira slika o klimatskim uslovima. Prikupljeni su podaci iz po 10 najhladnijih zima za svaki grad ponaosob. Pored imena svakog grada stoji prosek dobijen racunanjem tih 10 temperaturnih vrednosti, a ispod imena gradova se nalaze nizovi sa godinama i temperaturama.
Rezultati ovih proracuna ukazuju na to da su neki gradovi hladniji od drugih iako su prema USDA zone sistemu topliji.

Sjenica   -33,15
1954    -38
1985     -35,6
2000     -34,8
1956     -33
1967     -32,8
1969     -32,4
1963     -31,6
1950    -31,5
2006     -31,2
1976     -30,6

Leskovac  -26,86
1963   -30,5
1985   -30,3
1954    -29,5
1969   -28,6
1950    -27
1956    -26,4
1953    -25
2006   -24
1993   -23,7
2005   -23,6

Vrsac  -26,36
1963    -32,6  
1956    -31,3    
2012    -27,6
1954    -27,1    
2000    -25
2005    -25
2003    -24,4
1985    -24
1967   -23,9
1950    -22,7    

Smederevska palanka -26,2
1963    -29,9
1956    -28,9
1987    -28,9
2012    -28,3
1967    -25,8
1985    -25,7
1950    -24,8
1962    -23,6
2009    -23,6
2000    -22,5

Novi sad -25,97
1963    -30,7
2012     -28,6
1956    -28,1
1987    -27,6
2003    -25
1966    -24,4
2005     -24,2
1954    -24
1996    -24
1950    -23,1

Negotin  -25,94
1950    -28,5
1963    -28,5
2012    -27,5
1993    -26,7
1985    -26,6
1976    -25,6
1956    -25
2005    -24,6
1954    -23,6
1986    -22,8

Zrenjanin  -25,68
1963     -30,4
1956     -28,7
2012     -27,5
1987    -27,3
1954     -26,4
2003     -24,6
1985     -23,5
1996     -23,1
1950     -23
1980     -22,3

Cuprija  -25,49
1956    -28,4
1987     -27,1
1963     -27
1950     -26,8
1985     -25,8
1954     -25
1967     -24,4
2012     -24,3
2000     -23,2
2005     -22,9

Krusevac   -25,37
1956    -28,5
1963    -28,1
1954    -26
1985    -26
1987    -25,1
1969    -24,6
2012    -24,5
2009    -23,9
1950     -23,6 (rekonstruisana vrednost)
1966    -23,4


Sombor   -25,22
1963     -27,2
1987     -26,8
2012     -26,8
2003     -26,5
1978     -26,3
1954     -25
1956     -24,8
1996     -23,7
1980     -22,6
1950     -22,5

Kikinda -25,2
1963     -29,8
1954     -27,4
1987     -27
1956     -26,9
2012     -25,6
2005     -24,5
1985     -22,9
1964     -22,8
2003     -22,7
1996     -22,4

Valjevo  -24,12
1963     -28,4
1987     -26,4
1956     -26
1985    -25
1950     -24,4
2012    -23,1
1954     -22,8
1967    -22,6
1966    -21,4
1993    -21,1

Dimitrovgrad  -23,96
1963     -29,3
1954     -25,6
1950      -24,9
1985     -24,3
1956     -24
1991     -23,5
2006     -23,3
2005     -21,8
2003     -21,7
1993    -21,2

Palic -23,53
1954    -2670
1963    -25,2
1960    -24,6
1956     -24
1985    -23,8
2003     -23,5
1987    -23,4
1964     -21,6
2012    -21,5
1996     -21

Kragujevac -23,52
1963     -27,6
1987     -27,4
1956     -26,1
2012     -24,3
1985     -23,8
1954     -22,9
2006     -21,2
1962     -20,7
1993     -20,6
2009     -20,6

Kraljevo -23,24
1956     -27,1
1967     -24
1969     -23,8
1985    -23,7
1954     -23,5
1963     -23
1987    -22,1
2006    -21,9
1966     -21,5
2012    -21,8

Sremska mitrovica -23,14
2012     -26.5
1956     -25,6
1963     -25,5
1987     -23,8
1986     -22,5
2000     -22,1
2003     -22,1
1996     -21,3
2009     -21,1
1966     -20,9

Veliko gradiste -22,69
1956     -27,1
1963     -26,4
2012     -23,8
1985     -23,7
1987     -23,4
2000     -22,2
1967     -21,4
2005     -20
1980     -19,8
1973     -19,1

Loznica  -21
1963     -25,4
1956    -24
1954     -21,6
1985     -21
1987     -20,5
2012    -20,5
1950      -20,4 (rekonstruisana vrednost)
1964     -19,4
2000     -19
2003     -18,5

Zlatibor   -20,95
1954    -23,1
1963    -22,8
2006    -22,7
1956    -21,5
1961    -20,5
1965    -19,8
1968    -19,8
1987    -19,8
2012    -19,8
2000    -19,7

Vranje    -20,73
1985    -25
1969    -21,5
1954     -21,4
1987     -20,4
1963    -20,1
1991     -20
1956     -19,9
2006    -19,8
1950     -19,8
1990    -19,4

Nis       -20,51
1963    -23,7
1985    -23,4
1950     -21,6
1969    -20,9
1987    -20,3
1954    -20,2
1956    -19,4
1990    -18,9
1979    -18,5
2005    -18,2

Bg- opservatorija  -17,22
1963    -21
1956    -20,5
1954    -18,2
1987    -18,2
1950     -16,3
1964    -16,2
1980    -15,6
1969    -15,4
1985    -15,4
2012    -15,4

[F I N K O]

Uh koliko slova i brojeva,zamantalo mi se !

[Xenon]

Vranjanac, ovo su minimumi koji su naravno važni, ali ja mislim da su bitnije prosečne temperature nego sami minimumi. Npr. ako je u nekom mestu mesec dana neprestano -12, a u drugom je mesec dana u plusu osim par dana kada ode do -15, po minimumu je prvo mesto toplije, ali u stvarnosti je drugo mesto neuporedivo povoljnije.

Većina gradova poput Kruševca, Negotina, Ćuprije, Kraljeva, Užica i sl. se nalaze u kotlinama gde tokom najhladnijih prodora bude zarobljen hladan vazduh (temperaturna inverzija), ali zbog svog svoje niže nadmorske visine i efekta toplotnog ostrva imaju više prosečne dnevne i mesečne temperature nego obronci okolnih planina gde se zvanično beleže blaži minimumi.

[Vranjanac]

Slazem se, Xenon. Ja sam uporedio Zlatibor sa Zrenjaninom i naglasio da je Zlatibor stabilniji po pitanju tih minimalaca, odnosno, kada god bude ekstremno jakih zima, u Zrenjaninu ce se izmeriti niza temperatura, ali naravno da Zrenjanin kao nizijsko mesto ima znacajno povoljniju klimu nego planinsko mesto Zlatibor, ukupno gledano jer je prosecna temperatura visa.
Ipak, ako se USDA zona odredjuje na osnovu apsolutnih minimuma, ti minimumi imaju svoju vaznost, udruzeno sa ostalim parametrima.

[veljoking]

Usda zone Srbija.Ne znam koliko je ovo tacno..
http://www.plantmaps.com/interactive-serbia-plant-hardiness-zone-map.php




Vojvodina


Centralna Srbija

[akaranus]

gleda sam malo hrvatsku pa ima netočnih stvari koliko hoćeš, granice zone su postavljene nerealno tipa sinj koji ide i do -15 stavljaju u istu zonu 10a sa splitom i komižom, split je realno 9a recimo a komiža 9b na 10a....znači utrpali su svašta u istu zonu...

[trava]

Ma totalno bez veze

[Vranjanac]

Ne, ne. Ta mapa nije validna 100 posto.

[veljoking]

Siguran sam da su ovi delovi Srbije najtopliji

1. To je deo Beograda ka Grockoj sliv niz Dunav kao i Djerdapska klisura..
2. Grad Nis sa Okolinom
3. Donji deo podrinja (Loznica,ljubovija)

Beograd https://en.climate-data.org/location/1046/  12.3 c srednja godisnja

Nis https://en.climate-data.org/location/1268/   11.8 c  srednja godisnja

Loznica https://en.climate-data.org/location/25937/ 11.7 c srednja godisnja