Potraga za najmanje hladnim mestima u Srbiji

[Vranjanac]

Slozio bih se sa tobom, Mare Tu je negde na granici 7a - 7b sto je sasvim ok za mesto koje je na visini od 805 m, ali dolina Pcinje je na prosecnoj visini od oko 520 m i mislim da je uz reku verovatno toplije nego u Trgovistu, sto zbog daleko manje nadmorske visine, sto zbog kakvog takvog uticaja reke. Mozda bi se moglo reci da ako je Trgoviste na granici zona 7a i 7b, onda je reka Pcinja zasigurno u zoni 7b, a mozda cak i blizu zoni 8a, mada, ne moze se nista pouzdano tvrditi, to je samo pretpostavka... (licno bih iskljucio mogucnost da je u zoni 8a)

[markotb]

Mogao bi sam kupiti malu met. stanicu, i vrsiti mjerenja. Tako bi mogao da znas koliki su tacno minimumi zimi.

[Vranjanac]

hehe. i to sto kazes

[markotb]

Ozbiljno, ne mora biti nista specijalna stanica. Samo da ima memorisanje istorije mjerenja, najvise/najnize temperature. Sa tim bi tacno znao u kojoj ti je zoni selo, a samim tim koje palme mozes gajiti uspjesno.  

[Vranjanac]

Da, da. To je korisna stvar, ali nadam se da nije nesto preskupo. nije los predlog

[markotb]

Mislim da se za 10 evra moze solidan digitalni termometar sa memorijem max/min vrijednosti, ne treba ti skupa stanica, Npr ima ova sto moze da mjeri in/out temperaturu i vlagu.

http://www.pik.ba/artikal/10846931/digitalni-termometar-higrometar/

Ovo je oko 900 dinara.

[Vranjanac]

jako pristupacna stvar... uzecu tako nesto, obavezno.. 

[Xenon]

Prva stvar, ta amaterska merenja u fazonu "ima sve, samo fali 8 godina od poslednjih 10" mi bas i ne ulivaju veliku nadu u njihovu pouzdanost.

Drugo, i mnogo vaznije: veoma je moguce da ako Trgoviste i jeste relativno toplo, takve temperature ima kao rezultat temperaturne inverzije, tj. slivanja ledenog vazduha u mraziste na manjoj nadmorskoj visini. To bi znacilo da je dolina znatno hladnija od samog mesta.

Naravno, sve je ovo samo nagadjanje jer ne raspolazemo konkretnim podacima, tj. nema pouzdanih meteo stanica ni u samom Trgovistu, ni u dolini prema Vranju.

Osim toga, postoji jos jedan negativni faktor kod mesta sa vecom nadmorskom visinom: nocne temperature tokom sezone rasta. U Beogradu, npr, preko leta i nocu bude po 25 stepeni, dok u mestima na vecoj visini temperatura obicno pada ispod 15. Ako je tako tokom leta, to znaci da tokom jeseni i proleca jutarnja temperatura cesto bude blizu nule. Za Trachycarpuse bi to mozda i moglo da prodje, ali za sve toploljubive vrste (R. hystrix, svi Sabali, Phoenixi) bi ta klima bila potpuno neodgovarajuca.

[Vranjanac]

Da, slozio bih se da postoji mogucnost da je na nizim mestima pcinjskog kraja cak i hladnije nego u Trgovistu usled temperaturne inverzije, ali kao sto si rekao, mozda nema tog efekta i mozda je uz reku konstantno toplije. Barem je uvek bilo toplije kada god bih se nasao tamo, mada, zimi sam retko na selu.
Jos jedna stvar koja bi mogla to mesto oko reke da ucini toplijim je ta sto je taj teren dosta kamenit i stenovit. Obale ove male reke izgledaju potpuno belo od belih kamenja kojih ima posvuda, ali ne znam da li to moze da ima nekog znacajnijeg efekta kada je period sa manje sunca u toku najvecih mrazeva.

Sto se tice letnjih temperatura u toku noci, naravno da nema grada u Srbiji koji moze da se poredi sa Beogradom, ali u dolini Pcinje definitivno ne vlada planinska klima jer je temperatura nocu visoka kao i po gradovima jer se radi o visini od oko 540 m nadmorske visine (konkretno u mom selu).

I naravno, ne bih da ignorisem cinjenicu da se u nekim clancima pominje delovanje sa mora u minimalnoj meri

Sve u svemu, ne zastupam teoriju da je tamo neko posebno toplo mesto (sigurno jeste toplije od vecine mesta u Srbiji). Samo su me zaintrigirale neke cinjenice...

[Xenon]

Pa nista, postavi stanicu pa javi rezultate.

Drugi (manje precizan ali brzi i jeftiniji) nacin da se utvrdi kakva je klima je na osnovu vegetacije. Da li ljudi imaju po dvoristima vece smokve koje ne mrznu? Ima li cempresa (Cupressus sempervirens)? Ima li ruzmarina? Ima li kivija (deliciosa)? Imaju li ljudi po dvoristima breskve i kajsije (indikatore perioda poslednjeg mraza)? Kakva je situacija sa vinogradima u selu (koje sorte, koji procenat secera)?

[markotb]

Po vegetaciji se moze dosta toga utvrditi kakva klima vlada (kao sto je rekao Xenon) . Ali po meni je dosta bolje da se mjeri temleratura. Jeste da je mukotrpnije i duze, ali i preciznije.

[Vranjanac]

Dobar predlog sto kazete da pogledam vegetaciju. Bas cu da obratim paznju kada budem isao naredni put.
To bi stvarno bio brz nacin da eventualno saznam nesto, mada, imam u planu da kupim stanicu sto mi je Mare predlozio.

[Vranjanac]

Jos malo cu da vas gnjavim sa Pcinjom zato sto sam dosao do nekih zanimljivih podataka o toj klisuri.

Trgoviste je jedino mesto u tom kraju gde se mere temperaturne vrednosti i svakako je vazan parametar u ogledavanju klimatskih uslova toga kraja.
Racunanjem svih minimalnih temperatura od 1990 do 2012 dolazi se do prosecne brojke od -14,8°C pa se zbog toga moze reci da je na granici USDA zona 7a i 7b kao sto sam vec napisao na pocetku ove teme.
Ipak, uveren sam da nije pravi predstavnik doline Pcinje kada je u pitanju klima i postoje tri razloga zbog cega ova varosica ne moze imati neku vazniju ulogu u odredjivanju tipa klime ovog podrucja.

Od svih mesta koja su smestena uz reku Pcinju, Trgoviste je najudaljenije moguce od Vardara jer se nalazi na samom zacelju ove reke pa zbog toga dobija najmanji intenzitet tople vazdusne mase koja plovi uz kanjon. To takodje znaci da je i na najvecoj nadmorskoj visini (sto, doduse, moze nekad biti prednost usled temperaturne inverzije), a to je drugi razlog.
Vikipedija kaze da se Trgoviste nalazi na nadmorskoj visini u rasponu od 805 do preko 1000 m sto mi je od pocetka jako nelogicno s obzirom na to da sam posetilac tog kraja i da je moje selo, koje je na visini od oko 540 m udaljeno od Trgovista samo nekih 12 km. Pretpostavio sam da je ili u pitanju neka prosecna visina dobijena racunanjem i nekih naselja po brdima (mada je gro varosice i njen najveci deo smesten odmah pored reke) ili jednostavno, greska ljudi koji su to napisali.
Resio sam da otkrijem u cemu je stvar i nasao googlovu mapu (www.mapcoordinates.net/en) uz pomoc koje se moze videti nadmorska visina bilo koje tacke na planeti samo jednim klikom i dosao do saznanja da se Trgoviste nalazi na visini od oko 630 m n.v. a to je znatno manje nego sto pise na vikipediji. S druge strane, Manastir Prohor Pcinjski koji je blizu prelaska reke u makedonsku teritoriju se nalazi na visini od oko 440 m (dalje pored same granice sa Makedonijom je visina od 420 m). Inace se na googlu upravo pored manastira moze videti da pise da je to „predeo izuzetnih odlika doline Pcinje“
Dakle, razlika u nadmorskoj visini izmedju mesta nastanka ove reke (u Trgovistu) i mesta prelaska reke iz Srbije u Makedoniju je oko 200 m nadmorske visine.
Treci razlog, mozda i kljucni, zbog cega bi Trgoviste moglo biti hladnije nego neka druga mesta niz dolinu reke je taj sto se ono nalazi na otvorenijem mestu. Iako je u kotlini, nije dovoljno zasticeno kao vecina mesta nizvodno i nema naglih uzvisenja blizu naselja vec su sva brda udaljena i njihova visina se povecava ublazeno, tako da je na brisanom prostoru koji je izlozeniji vetru i hladnom talasu sa severa nego na primer, moje selo koje se nalazi u znatno tesnijem useku koji sa severne strane ima brdo vislje za oko 100 metara od reke i veoma joj je blizu, pa je u poredjenju sa Trgovistem daleko ususkanije i zasticenije od vetrova.

Sva ova tri razloga mozda pojedinacno gledano nemaju neki veliki znacaj jer se radi o malenom prostoru koji bi trebao da ima identicnu klimu po citavoj svojoj povrsini, ali udruzeno, sigurno prave neku prevagu na stetu Trgovista u smislu toga da je sa svojih prosecnih minus petnaestak stepeni medju najhladnijim mestima u kanjonu tokom zime (vrlo verovatno i najhladnije).

Uostalom, to pominjanje prisustva submediteranske klime, po mom misljenju, ne bi imalo smisla kada bismo uzimali u obzir zimske temperaturne vrednosti Trgovista koje nemaju karakteristike submediteranske klime, pa je moguce da na nekim drugim mestima nizvodno ovaj tip klime ima nekog prisustva.

Ipak, ovo je samo moje laicko misljenje potkrepljeno nekim zvanicnim podacima, govorkanjem naroda i mojim solidnim iskustvenim znanjem o tom kraju. S obzirom na to da nisam isao tamo za vreme najhladnijih talasa tokom zime, ne mogu na osnovu neke licne procene pouzdano da govorim o tome da li je za vreme ledenih dana ta submediteranska klima prisutna u blizini recnog korita do te mere da neki delovi klisure budu stabilno u zoni 7b (sto, doduse, i nije neka odlika pojma „submediteranski“) ili eventualno u zoni 8a (barem kada su u pitanju neke mikroklime).
Na kraju, ne bi bilo nemoguce da sva mesta duz ove reke imaju identicne temperaturne vrednosti kao i Trgoviste bez obzira na ona „tri faktora“ koja sam naveo, a da to sto se pominje submediteranska klima u zvanicnim tekstovima mozda ima veze sa nekom drugom odlikom vezanom za klimu, a ne sa temperaturnim minimumima.

Evo tekstova koji govore o klimi ovog kraja na jugu Srbije:

Tekst:

Dolina reke Pčinje zaštićena je 1996. godine na površini 2485 ha.
Epitet predela izuzetnih prirodnih odlika
Pčinja zaslužuje iz više razloga zbog: veoma
zanimljive konfiguracije terena kroz koje protiče,
položaja i prisustva retke flore koja joj daje značaj i
osobinu predela izuzetnih oblika, kao i reliktnih
polidominantnih šumskih zajednica koje naseljavju
ovoj prostor.
Pčinja je granična reka čiji se izvori nalaze u
Srbiji a ušće u Vardar (Makedonija). Gornji tok
reke se nalazi na teritoriji Srbije, dok srednji i donji
tok su na teritoriji Makedonije. Dok se u Srbiji
probija kroz silikatne mase Đermana, Patarice,
Široke planine, Kozjaka i Starca, dotle drugi prolazi
kroz krečnjačke masive pobrđa ispod Kumanova,
gradeći izuzetne oblike sa veoma interesantnom
florom tercijarnog porekla.
Vode I kategorije, tesnaci, brzaci, strme obale
gornjeg toka reke Pčinje kao i bogata i specifična
flora i vegetacija daju ovom predelu izuzetnu
vrednost.
 
Flora doline reke Pčinje, predstavlja mešavinu
flornih elemenata kontinentalne Srbije i
mediteranske Makedonije. Ovde se sreću mnoge
vrste kojima je ovo najjužnija ili najsevernija
granica rasprostranjenja na Balkanskom poluostvu,
kao što su:
Fritillaria graeca Boiss.&Spr- vedričica,
Linaria simplex (Willd.) D.C.- sitni lanilist,
Loranthus europaeus Jacq.- žuta imela,
Stachys plumosa Grsb.- dlakavi ranjenik,
Teesdalea coronopifolia (Berg.) Thell.-
kamenika,
Ranunculus psylostachys Grsb.- niški ljutić,
Leontodon fasciculatus (Biv.) Nym.- lavlja šapa,
Clypeola jonthlaspi L. subsp. microcarpa
(Mor.) Fior.- podlanik,
Armeria rumelica Boiss.- babine vlasi,
Selaginella helvetica (L.) Spreng.- prečica i dr.
Vegetacija doline Pčinje predstavljena je
klimazonalnom zajednicom Quercetom farnetto-
cerris carpinetosum orientalis pubescentosum Jov.-
šuma sladuna i cera sa grabićem i meduncem po
Mišiću (1981.) „indicira odlično posebne klimatske
uslove” koje vladaju u dolini reke Pčinje.

Klima
ovog regiona po Milosavljeviću (1948.) je umereno
kontinentalna sa znatnim uticajem mediteranske
klime koja prodire dolinom Pčinje. Temperature
vazduha su za nekoliko stepeni više od onih u
severnijim delovima Srbije, kao i da su padavine
manje, pa je pluovimetrijski koeficijent najmanji
kao i indeks suše za juli i avgust.
Na severnim padinama Kozjaka u klisuri
Pčinje razvijaju se brojne polidominantne reliktne
zajednice i to:
Carpinio orientalis-Quercetum mixtum
calcicolum Mišić- zajendica grbića i hrasta na
krečnjaku, 8th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions Proceeding
 
 226
Fago-Aceri intermediae colurnetum Jov.-
zajendica bukve, pančićevog maklena, mečje leske
i drugih vrsta.
Osim njih tu su i osiromašene reliktne
šumske zajednice:
Fagetum submontanum colurnetosum Jov.-
zajednica predplaninske bukve sa mečjom leskom,
Quercetum cerris carpinetosum orientalis
pubescentosum Jov.- zajednica cera i grabića sa
meduncem,
Orno-Quercetum pubencentis carpinetosum
orientalis Gaj.- zajednica crnog jasena sa grabićem
i meduncem,
Quercetum petreae carpinetosum orientalis
Gaj.- zajednica kitnjaka sa grabićem i
Quercetum montanum juniperetosum excelse
Mišić.- zajednica kitnjaka sa crvenom klekom.
Dolina reke Pčinje nalazi se u prelaznom
području, u klimatskom i vegetacijskom smislu, te
je ona labilnija i sklona degradaciji (M i š i ć , 1981)
zbog čega je osetljivija na antropogene uticaje.
Nakon degradacije i erozije zemljišta, a s obzirom
na konfiguraciju terena opasnost od pustošenja
čitavog kraja je moguća. Zbog toga je zaštita ovog
predela nužna kako bi se sačuvalo svo blago koje su
priroda i čovek ovde vekovima stvarali: reliktna
flora i vegetacija, manastir Prohor Pčinjski i drugi
objekti. Zbog toga je veliki naučni i praktični
značaj doline reke Pčinje za Jugoistočnu Srbiju, a
zaštita ovog reliktnog staništa u isto vreme i
refugijuma od velike važnosti.
Na osnovu konfiguracije terena (planina Kozjak
1284 m), doline Pčinje (uklješteni meandri),
složenosti polidominantnih biljnih zajednica
(listopadne submediteranske šume, mediteranske
šume i šume na kamenjarima, kao i specifična
reliktna zajednica bukve i mečje leske), ali i
atraktivnog prirodnog kompleksa sa manastirskim
(sv. Prohor Pčinjski) dolina Pčinje je zaštićena kao
prirodno dobro velikog značaja (II kategorija,
odnosno V kategorija po IUCN kategorizaciji).
Dolina Pčinje je prvi put obuhvaćena sistemom
zaštite prirodnih dobara na ovaj način, čemu je
prethodilo proglašenje manastira Prohor Pčinjski za
spomenik kulture, i na taj način je i njegovo prirodno
okruženje dobilo odgovarajući status zaštite.
Specifičnost ovog prirodnog dobra je
očuvanost njegovih prirodnih vrednosti (kvalitet
rečne vode I kategorije, očuvana izvorišta pitke i
mineralne vode, kvalitetan pedološki sloj u
šumskom kompleksu i dr.) (Elaborat, 1993.).
Erozija je problem obešumljenih susednih
planinskih padina. Prirodnim bogatstvima treba
dodati i sadržaje koje nudi manastirski kompleks.
Samim tim čitav predeo bi trebalo prilagoditi
turističkim potrebama koje su potencijalni izvor
finansiranja zaštićenog prirodnog dobra i manastira.  

[Vranjanac]

nekako nadjoh dobar konverter za preslovavanje
Pa, drugari iz Hrvatske, sada ce tekst biti svima jasan

tekst 1 (latinica)

Flora i vegetacija PIO
,,Dolina Pčinje,,

Opšte karakteristike flore i vegetacije velika raznovrsnost i specifičnost biljnog sveta klisure Pčinje uslovljena je njenim geološkim, geomorfološkim, pedološkim, hidrološkim i ostalim prirodnim karakteristikama. Klisure i kanjoni centralnog dela Balkanskog poluostrva i Srbije su u tom smislu izvanredno heterogeni i složeni. U poređenju sa područjima koja ih okružuju razlikuju se po kompleksu osobina koje su omogućile očuvanje i razvoj veoma značajnog biljnog sveta.
Klisura predstavlja složenu sredinu koja se satoji od velikog broja staništa na kojima se razvija složena i raznovrsna vegetacija.

Klisura reke Pčinje, gornji tok


Šumska vegetacija doline Pčinje, predstavljena mozaikom fitocenoza, pokazuje i reliktni karakter. šumske zajednice sa izraženim reliktnim karakterom razvijaju se na zaklonjenim staništima, a karaktrišu se prisustvom izvesnih tercijarnih reliktnih vrsta koje ponekad i imaju ulogu edifikatora.
U opštem smislu, šumsku vegetaciju klisure Pčinje možemo grupisati u tri vegetacijska visinska područja / zone : a)Termofilno brdsko područje kserotermnih hrastovih šuma b)Prelazno područje termomezofilnih ( kitnjakovih) šuma i v) Mezofilno područje bukovih šuma. Na staništima sa nešto ekstremnijim uslovima razvijeni su šibljaci grabića i ruja i često predstavljaju trajne stadijume.
Vegetacija stena, kamenjara i sipara, takođe zastupljena u klisuri, odlikuje se zajednicama sa izraženim endemičnim karakterom. Vegetacija pukotina stena je naročito interesantna. Ona je floristički veoma raznovrsna, sa upadljivim prisustvom endemičnih vrsta. i pored relativne izolacije i nepristupačnosti određenih delova klisure, vegetacija pomenutog područja trpi mestimično veoma izražene negativne uticaje.

Posebne vrednosti i specifičnosti vegetacije
Zaštićeno područje klisure ,,Doline Pčinje” smešteno je pretežno u brdsko-planinskom regionu, gde se nalazi pod dominantnim uticajem zonalnog umereno- kontinentalnog tipa klime. Najniže predle klisura gde to uslovi dozvoljavaju, obrastaju kserotermofilne šumske zajednice. Zajednica (Orno-Quecetum pubescentis) predstavlja klimatogenu zajednicu celog područja, ali se javljaju i subasocijacije sa grabićem (subass. Carpinetosum orientalis ). U klisyri Pčinje karakteristična je klimatogena šumska zajednica sladuna i cera sa grabićem i meduncem (Quercetum farnetto-cerris carpinetosum orientalis pubescentosum Jov.) koja je najbolje prilagođena uslovima kontitnentalnog klimata ovog dela Srbije. Dok je za samu klisuru najvažnija polidominantna zajednica (Carpino orientalis-Quercetum mixtum Mis.)
Međutim, makroklima je u samoj klisuri izraženo modifikovana specifičnim položajem, pravcem pružanja doline i geomorfološkim planskim sklopom koji je okružuje. Izuzetan značaj na sastav I rasprostranjenje flore i vegetacije u ovom slučaju igra otvorenost klisure toplim klimatskim uticajima, koji prodiru kroz dolinu Vardara. Tako se u flori i vegetaciji doline Pčinje , mada ona ima prelazni karakter , mogu naći mnogobrojni mediteransko-submediteranski elementi. Takvi elementi su u unutrašnjosti Srbije veoma retki ili se uopšte ne pojavljuju. Gledano kroz rasprostranjenje vrsta, flornih elemenata i vegetacije klisure Pčinje, obuhvaćene granicama zaštiđenog dobra, uglavnom ima odlike evropsko-submediteranskog podregiona, odnosno makedonsko-trakijske provincije. Severne granice ove florističko-vegetacijske provincije nalaze se upravo u južnom Pomoravlju ( Pčinja i Preševo) i na Kosovu. Ovde je pomenuta provincija predstavljena ekstrazonalnim osiromašenim submediteranskim šumama i šikarama najbolje izraženim u nižem regionu klisuralnog dela doline. Na većim nadmorskim visinama submediteranski elementi su potisnuti elementima mezijske provincije balkanskih hrastovih šuma.

Sa aspekta očuvanja i zaštite biodiverziteta najznačajniji su sledeći elementi vegetacije:
1.šume i šikare uz submediteranske sveze Ostrio-Carpinion aegicum čije se osiromašene varijante javljaju u vidu enklava u južnom delu Srbije. U fitogeografskom smislu, ove fitocenoze su veoma interesantne i sadrže najveću koncentraciju elemenata egejskog mediterana. Prisustvo submediteranskih elemenata je izraženo i u termofilnim hrastovim šumama.
2.Vegetacija termofilnih kamenjara i suvih stepolikih pašnjaka, u kojima se takođe ispoljava prisustvo submediteranskih elemenata, često u kombinaciji sa izvesnim stepskim vrstama. Tu su naročito interesantne zajednice brdskih pašnjaka sveze Vulpio-Lotion, koje su sastavljene uglavnom od terofitskih vrsta od kojih su neke veoma retke u Srbiji.
3.Vegetacija stena i kamenjara, koju odlikuje visoko prisustvo balkanskih i mezijskih endemičnih biljnih vrsta.Tu se, pre svega, misli na endemičnu balkansku svezu Silenion-lerchenfeldianae, koja se u klisuri Pčinje razvija na stenama vrha planine Kozjak i strmim padinama Goleša (Starca).
4.Reliktne šumske fitocenoze, karakteristične strukture I florističkog sastava, indukuju staništa refugijalnog karaktera, a odikuju ih prisustvo tercijarnih reliktnih vrsta, kao što su pančićev maklen (Acer intermedium Panc.), mečja leska (Corylus colurna), klokoč (Staphilea pinnata L. ).Takve zajednice su najbolje razvijene na severnoj strani I uvalama na Kozjaku. Ovde se, pre svega misli na reliktnu polidominantnu zajednicu (Fago-Aceri intermedie-colurnetum )koja se razvija na nadmorskim visinama od 700 m pa prema vrhu planine.
Dominantna prirodna vrednost u zaštićenom prirodnom dobru PIO ,,Dolina Pčinje”, pored same reke Pčinje, je šumski kompleks planine Kozjak. Ovo područje pod šumom (preko 50% zaštićenog prostora) obuhvaćeno je Posebnom osnovom gazdovanja šumama u okviru Gazdinske jedinice ,,Kozjak “ (koju je uradilo J.P.,,Srbijašume”, Beograd), za period 2002-2011. godine.
Radi unapređenja svih funkcija šuma, Pravoslavna eparhija vranjska kao Upravljač ZPD PIO ,,Dolina Pčinje” je potpisala Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji na gazdovanju šumskim kompleksom sa firmom Fornet d.o.o.-konsalting i usluge u šumarstvu iz Beograda.Ugovor je sklopljen na period od dvanaest godina počev od 01.01.2010. do 31.12.2021. godine, što podrazumeva i donošenje nove Posebne osnove gazdovanja šumama za G.J. Kozjak. Gore pomenuta firma se ugovorom obavezala na poštovanje Zakona o šumama (Službeni glasnik”, br.30/10), poštovanje Zakona o zaštiti prirode (Službeni glasnik”,br.36/2009 I 88/2010) kao i ostalih pozitivnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine.

Međutim, sa stanovišta očuvanja prirodnih vrednosti, šuma ima višestruku funkciju. Pre svega je stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta bogatog biodiverziteta, koji je poznat i čije očuvanje kao resursa predstavlja prioritetan zadatak. Brojne polidominantne šumske zajednice su veoma specifične i retke, te je neophodno očuvati ih u autentičnom stanju. Njihovim očuvanjem posredno se štite staništa brojnih drugih vrsta. Istraživanjima je utvrđeno da zbog specifičnosti uslova staništa i uticaja mediteranske i kontinentalne klime za brojne vrste ovaj predeo predstavlja severnu/južnu granicu rasprostranjenja.
Specifičnost reljefa doprinela je da se smanji eksploatacija, a samim tim i obim infrastrukturne opremljenosti terena (saobraćajnice, elektro postrojenja itd.). Isti razlozi su doprineli da mere uzgoja i unapređenja šume smanje ili potpuno izostanu. Iz tog razloga stanje u šumskom kompleksu je alarmantno.
Zahvaljujući ovoj činjenici, stepen očuvanosti sekundarnih odlika i sadržaja je zadovoljavajući, a realizacijom programskih aktivnosti neophodno je sprovesti uvid u reviziju stanja šuma i njihov sadržaj, te preduzeti mere gajenja i uređenja u svemu prema posebnoj osnovi gazdovanja šumama za G.J.,,Kozjak”. šume u zaštićenim prirodnim dobrima imaju priroritetnu funkciju šume sa posebnom namenom, Zakon o šumama
( Službeni glasnik RS”, br.30/10).
S obzirom da je stanje šuma na planini Kozjak alarmantno posebnom osnovom gazdovanja šumama G.J.,,Kozjak” predviđene su mere planiranja i unapređenja stanja i optimalno korišćenje šuma, kao i smernice za sprovođenje planova gazdovanja. Naročito je loše stanje u hrastovim (kitnjakovim) šumama čije se zdravstveno stanje bitno razlikuje od bukovih šuma, što za posledicu ima pojavu sušenja stabala, najpre od vršnih grana pa naniže, a sekundarna posledica su oboljenja fitopatološke i entomološke prirode. U smrčevoj kulturi u manjoj meri primećena je pojava hermesa, koja je uobičajena za ovu starost, te ne utiče značajnije na dalji razvoj i kvalitet. Nepovoljnu sliku stvara i veliko učešće devastiranih sastojina, kao i mala zastupljenost šibljaka, što je posledica antropogenog delovanja i orografskog tipa predela.
Programskim aktivnostima predviđa se permanentno praćenje zdravstvenog stanja i adekvatno preduzimanje preventivnih mera u cilju borbe protiv štetnih uticaja (uklanjanja obolelih i suvih stabala).

Vrh planine Kozjak:
Vegetacija kamenjara,pašnjaka i bukovih šuma

Posebne vrednosti i specifičnost flore –U flori svakog područja , pa i u flori PIO ,, Dolina Pčinje”, najveću vrednost predstavljaju endemične i reliktne vrste. Takve vrste bi trebalo da budu predmet posebnog interesa sa aspekta zaštite biodiverziteta i geofonda. Postojanje takvih vrsta prvenstveno indukuje originalnost, autohtonost i izvornost flore područja. U grupu vrsta na koje bi trebalo obratiti posebnu pažnju svakako spadaju i vrste koje se nalaze pod određenim antropogenim pritiskom. Tu se, pre svega misli na prekomerno sakupljanje, branje pojedinih biljnih vrsta u komercijalne svrhe ili na različite načine narušavanja i uništavanja njihovih staništa i populacija. Najznačajniji faktor ugrožavanja diverziteta flore i vegetacije doline Pčinje predstavlja uništavanje šumske vegetacije.
Značajne biljne vrste i zadaci na očuvanju i upravljanju njihovim populacijama
Pojava nestajanja biljnih vrsta i uništavanja njihovih staništa danas je sve izraženija. Iz raličitih razloga, već 50 taksona je zauvek iščezlo, dok je 121 predstavnik flore Srbije krajnje ugrožen na svojim prirodnim staništima u prirodi ( Stevanović ed. 1999 ). Upravljač ZPD, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, treba da planira određene aktivnosti na upravljanju populacijama najugroženijih biljnih vrsta. Mnoge od njih imaju ne samo lokalni, već i nacionalni značaj. Sa aspekta zaštite specijskog diverziteta, neophodno je preduzeti mere zaštite sledećih biljnih vrsta:
Sedum stefco Stef.(stefkov žednjak)-vrsta je nedavno zabeležena na teritoriji Srbije, ali se jedna od njenih najvećih populacija nalazi u klisuri Pčinje. NajvećI broj lokaliteta ove retke vrste zabeležen je upravo na teritoriji Srbije. To je balkanski endemit, opisan na teritoriji Bugarske, a javlja se osim u Srbiji, i u Grčkoj i Makedoniji. Nastanjuje stenovita mesta i kamenjare na dacito-andezitskoj geološkoj podlozi. Vrsta je u zaštićenom dobru konstantovana na Kozjaku, iznad manastira Sv.Prohor Pčinjski, i oko sela Vogance.
Delovanje negativnih faktora : Radovi na izgradnji puteva, formiranje kamenoloma i pozajmišta i pošumljavanje su faktori koji bi mogli da ugroze staništa ove vrste. Kao potencijalna opasnost stoji sakupljanje od strane kolekcionara.
Aktivnosti zaštite: Kamenjare koje nastanjuje ova vrsta isključiti iz planova pošumljavanja područja.Umanjiti uticaj ispaše, gaženja i kretanja ljudi i životinja.
Sedum aetnense Tineo (etnenski žednjak)-Vrsta je u Srbiji prvi put otkrivena 1996. godine, na lokalitetu Vražji kamen (Trgovište) u klisuri Pčinje. Naučnoj javnosti je predstavljena sa padina planine Etna na Siciliji, ali je kasnije zabeležena i u španiji, južnoj Rusiji, Anatoliji, Siriji, Iranu, Avganistanu i Tjen-šanu. Na Balkanskom poluostrvu je veoma retka, zabeležena je na svega nekoliko lokaliteta u Albaniji, Makedoniji i
Bugarskoj. Javlja se u pionirskoj vegetaciji na kamenitim i peskovitim mestima na Kozjaku, planini Starac, u okolini sela Jablanica i Vogance.
Delovanje negativnih faktora: Formiranje kamenolomai pozajmišta, urušavanje obala i uzimanje šljunka kamenitog materijala sa obala Pčinje.U ostale faktore ugrožavanja spada ekstezivna ispaša i gaženje. Pošto su lokaliteti u klisuri jedini na teritoriji Srbije postoji potencijalna opsnost ugrožavanja vrste od strane kolekcionara.
Aktivnosti zaštite: U okviru zaštićenog dobra sprovoditi mere zaštite od požara, naročito početkom leta.
Juniperus oxycedrus L. ( crvena kleka)-Vrsta se unutar dobra javlja u kserotermnim šumama, na kamenjarima I stenama do 800 m nadmorske visine ( na Kozjaku ).Rasprostranjenje je oko Sredozemnog mora , u Siriji , Persiji i Maloj Aziji. U Srbiji je retka i pojavom vezana za prodore tropskog klimata. Najveće populacije crvene kleke , kod nas, nalaze se u klisuri reke Ibar. Međutim, njena populacija u klisuri reke Pčinje nije ni približno tako bogata, a njena pojava na tom području podudara se sa granicama zaštićenog dobra. Najlepše i najočuvanije sastojine sa crvenom klekom u Pčinji nalaze se na lokalitetu Ramni rid. Vrsta ima privredni značaj, sadrži etrska ulja i koristi se kao lekovita. Takođe ima veliku ulogu u sprečavanju erozije.
Delovanje negativnih faktora: Stabla crvene kleke se često seku i uništavaju, šumska vegetacija u kojoj se optimalno javlja crvena kleka je pod stalnim udarom antropogenog faktora (seča šuma i proređivanje ). Takođe je primećeno sakupljanje epimacijuma ( plodova) i drugih delova biljke u komercijalne svrhe.
Aktivnost Zaštite: Neophodna je posebna zaštita lokaliteta na kojima se javlja pomenuta vrsta. U izvesnim slučajevima potrebno je preduzeti specijalne mere zaštite starih, naročito pojedinačnih primeraka. Potrebno je strogo zabraniti seču stabala Crvene kleke na području celog zaštićenog područja . Pored ove vrste kleke, u klisuri se javlja i obična kleka, koja ima plave epimacijume.
Plumbago europaea Ten. (blitvina, vranemil )-Ova vrsta je u flori Srbije veoma retka. Zabeležena je u okolini Vranja, Preševa i Gnjilana, a najveći broj lokaliteta utvrđen je istraživanjem teritorije zaštićenog prirodnog dobra. Nastanjuje termofilne šumske fragmente, šibljake i kamenjare, ali se javlja i kao element ruderalne flore. Svojim arealom zahvata područje Sredozemlja, Male Azije, Armenije i Irana.
Delovanje negativnih faktora: Vrsta je ruderalnog karaktera, ali izgradnja naselja savremenog tipa, formiranje betonskih površina upotreba herbicida i formiranje većih deponija bi mogli da ugroze staništa ove vrste.
Silene frivalskyana Hampe.(frivaldskijev pucavac)-Endemična vrsta Balkanskog poluostrva, konstantovana uglavnom u njegovim južnim delovima. U klisuri Pčinje je zabeležena mala populacija pomenute vrste koja nastanjuje kamenjare u okolini sela Vogance. Javlja se na malom broju lokaliteta u jugoistočnoj i južnoj Srbiji na planini Rujan i u okolini Vranja ( Zlatokop, Pljačkovica).
Delovanje negativnih faktora: gaženjem, košenjem, i naročito ispašom stoke uništavaju se mlade biljke pa se jedinke ove vrste javljaju uglavnom na zaštićenim i nepristupačnim mestima.
Aktivnost zaštite : Zaštiti populaciju od gaženja, kosidbe i ispaše.Pratiti promene brojnosti u populaciji, a ukoliko ona drastično opadne prduzeti mere In situ zaštite.
Hypericum olimpicum L. (olimpski kantarion)-Ova vrsta u flori Srbije je izuzetno retka. Konstantovana je u maloj brojnosti na planini Rujan. Njena pojava u dolini Pčinje vezana je za suve kamenite pašnjake i osuline. Predstavljena je s nekoliko desetina primeraka na loklitetu Gradište iznad manastira Sv. Prohor Pčinjski i na sličnim staništima u neposrednoj blizini sela Gornji Starac. Vrsta je arealom vezana za Balkansko poluostrvo ( Grčka, Turska, Makedonija, Bosna i Hercegovina ) i Jugozapadnu Aziju.
Delovanje negativnih faktora: Uništavanjm staništa ispašom , gaženje , košenje i paljenje površina pod prirodnom vegetacijom u kojoj se javlja ova vrsta kantariona. Sakupljanje vrste od strane kolekcionara bi moglo da ugrozi populaciju koj je inače veoma mala.
Aktivnosti zaštite: Potrebno je preduzimanje mera aktivne zaštite, koje se ogledaju kroz prostornu zaštitu populacija i zabranu košenja i kretanja stoke na lokalitetima gde se vrsta javlja. Prduzimanje Edž situ mera zaštite , pre svega proizvodnje jedinki u kulturi ( na probnim površinama ), a potom organizovanje njihovog vraćanja u prirodu.Potrebno je da se sprovodi monitoring populacije ove retke i ugrožene vrste.
Fritilaria graeca Boiss. et Sprun (vedričica) – Endemična vrsta Balkanskog poluostrva. U Srbiji je zabeležena u okolini Peći , Vranja i manastira Sv. Prohor Pčinjski. U zaštićenom prirodnom dobru nastanjuje termofilne hrastove šume na planini Starac i Kozjak.
Delovanje negativnih faktora: Uništavnje , seča i krčenje šuma u kojima se ova vrsta javlja. Snažnom degradacijom šuma vrsta se već nalazi u regresiji. Biljka ima veoma dekorativne cvetove pa je izletnici i tiristi beru ili prenose u bašte.
Aktivnosti zaštite: Sprečiti uništavnje šumskih fitocenoza u kojima je konstantovana vedričica.
Na teritoriji zaštićenog prirodnog dobra zastupljene su sledeće prirodne retkosti:
Pirus elaeagrifolia Palas ( dafinolisna kruška,)Acer intermedium Panč (maklen, prelazni maklen), Plumbago europaea L. (blitvina, vraneml), Doronicum hungaricum Rchb (mađarski veprovac), Lilum martagon L. (šumski ljiljan), Orchis purpurea Huds (kaćunak purpurni), Orchis simia Lam (kaćunak mali), Himantoglosum hircinum (L.)Spreng (smičak), Ophrys comuta Steven (mačkovo uvo). Pomenute vrste uživaju status prirodnih retkosti u Srbiji a njihovo branje, sakupljanje, ugrožvanje njihovih populacija i uništavnje njihovih staništa nije dozvoljeno (Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva ,,Službeni glasnik RS”,br.5/2010).
Pored pomenutih vrsta u flori predela izuzetnih odlika konstantovano je prisustvo čitavog niza biljnih vrsta koje su veoma značajne sa aspekta zaštite. Većina predstavlja retke, endemične vrste ili elemente koji se nalaze na severnoj granici rasprostranjenja. Za neke od njih, klisura Pčinje je do danas jedini poznati lokalitet u Srbiji.
Očuvanje vrsta koje se na ovom području javljajau u disjunkciji ili na granici ovog areala ima veliki značaj sa aspekta floristike, fitocenologije, fitogeografije i zaštite prirode .U grupu takvih vrsta spadaju:Leontodon cichoriaceaus (Ten.) Sanguin.,Verbscum diecikianum Borbas& Degen.,Cnicus bulgaricus P. Panov ,Silene lerchenfeldiana Baumg. ,Trifolium cherleri L., Dianthus pinifolius Sibth&Sm.,Ranunculus illyricus L., Saxifraga bulbifera L.,Linaria pelliseriana (L.)Mill.,Teesdalea coronopifolia (Berg.) Thell. i mnoge druge.



Stabla crvene kleke (Juniperus oxycedrus L.)



Vedričica (Fritillaria graeca Boiss et. Sprun )

Značaj biljnog fonda sa aspekta prirodnih resursa i načinima njegovog očuvanja
Na teritoriji ZPD živi približno 1000 vrsta iz grupe viših biljaka što predstavlja izvanredno prirodno bogastvo. Važna karakteristika flore i vegetacije pomenutog prostora je izraženo prisustvo endemičnih i reliktnih predstavnika. Međutim važna činjenica je da veliki deo tog biljnog bogastva predstavlja specifičan i značajan prirodni resurs.
U flori doline Pčinje ( u širem smislu ) konstantovano je preko 140 biljnih vrsta koje se smatraju lekovitim. Ako se tom broju dodaju i samonikle jestive biljke, kao i biljne vrste koje se koriste u hemijskoj, kozmetičkoj i drugim industrijama, taj broj može biti mnogo veći. Svakako treba pomenuti da uvek postoji mogućnost otkrivanja i ispitivanja novih biljnih vrsta sa lekovitim ili na drugi način značajnim svojstvima. Lekovite biljke sa šumskim plodovima, samoniklim jestivim biljkama i drugim biljnim vrstama koje se iz različitih razloga sakupljaju iz prirode, između ostalog, predstavljaju značajan prirodni resurs.

Važno je reći da biljni resursi, kao i ostali prirodni resursi imaju svoje prostorno i vremenski određene granice. To znači da na određenom prostoru, pa tako i na području PIO ,, Dolina Pčinje “,upravljanje prirodnim resursima podrazumeva ne samo sagledavanje potencijala i aspekte upotrebe, već kao prioritet treba da postavi načine njihovog očuvanja.

[Vranjanac]

Zasto je izbrisan veci deo postova sa ove teme? Ne razumem...