Šta je babi milo, to joj se i snilo

[gringo]

Sedum sigurno ima bolje uvide podataka ali ovako: 8a(Sićevačka Kilsura), , , zašticena od hladnih vjetrova, podzemne tople vode i izloženost južnim vjetrovima utiče na to da je to jedina kontinentalna oaza gdje raste mediteranska zimzelena Žalfija/Kadulja, Medunac, Jasen i sl.
2) 8a Đerdapska klisura ,,Veliko bogatstvo flore u  vidu  1100 biljnih vrsta i preko 50 biljnih zajednica od kojih su 35 reliktnog karaktera. U biljnom svetu zastupljeno je mnogo retkih vrsta kao što su mačija leska (Corylus colurna), pančićev maklen (Acer intermediuм), pitomi orah (Juglans regia) kavkaska lipa, koprivić (Celtis australis), zelenika (Ilex aquifolium), tisa (Taxus baccata),zlatna paprat (Ceterach officinarum)...ovdje žive još i medunac, maklen, srebrna lipa, i jorgovan.,, s najtoplijim Donjim Milanovcem., na osnovu prirode ova mijesta su sigurno zona 8a i Trachiji bi trebali tu biti bez problema.
3)Naravno i Beograd, u zoni od 7b do 8a zavisno od lokacije, a u zadnjih 20 god je stabilna 8a zona,,Beli dvor dva savršena mediteranska čempresa, Senjak i Dedinje ostalo.

[gringo]

I da Pčinjska kotlina, po submediteranskoj vegetaciji sudeći je vjerovatno 7b-8a.
Potez od Beograda do Smederva. Đerdap, Donji Milanovac je dugoročno najtiopliji to govore i neki podatci iz šumarskog lista ,,U Smederevskoj Palanci je zabilježen bor pinjol (Pinus pinea L.), čime je alohtona dendroflora Srbije obogaćena za još jednu vrstu. obzirom da je ova vrsta na svojim prirodnim nalazištima višestruko korisna jer, osim kvalitetnog drveta, ima jestivo sjeme i veliku estetsku vrijednost, može se preporučiti za šire uzgoj u Srbiji, u jednom privatnom dvorištu su zabilježena tri stabla bora pinjola. Determinacija je izvršena na osnovu Flore Srbije I (J ova no vi ć 0,1992). U proljeće 2002. godine je sa njih prikupljen materijal koji se sastojao od grančica sa četinama, šišarica i sjemena. Nakon izvršene identifikacije stablima je izmjerena visina Blumelajsovim visinomjer i promjer na prsnoj visini. Busolom je određena ekspozicija, a visinomjer nagib terena. Podaci o geološkoj podlozi i tipu tla uzeti su sa pedološke karte Opštine Smederevska Palanka. Prikupljeni su i klimatski podaci. Ocjenjivana je vitalnost stabala, a prikupljeni materijal je herbarizovan i smješten u herbarijumu Šumarskog fakulteta.,,
Page 1
 1. U Smederevskoj Palanci su zabilježena tri stabla bora pinjola (Pinus pinea L.) koji predstavlja novu alohtone vrstu drva za dendrofloru Srbije. 2. Stabla su stara 22,30 i 30 godina, visine su 5.2, 7,2 i 7.5 m, a zabilježeni precnici su: 21,27 i 24 cm. 3. Nalazište pripada području sa umjereno- kontinentalnom klimom, čija je srednja godišnja temperatura 11.4 ° C, a srednja godišnja količina padavina 631 mm. 4. Geološka podlogaje les, a zemljište je eutrični kambisol (Gajnjaca). 5. Stabla su posađena na staništu klimazonalne zajednice sladuna i cera (Quercetum farnetto- cerris Rudski 1949). 6. Stabla pinjola u Smederevskoj Palanci su biološki vitalna, jer od tri stabla dva rađaju, a nisu zapažena oboljenja i sušenja.
   S obzirom da je pinjol u Smederevskoj Palanci izdržao višegodišnje niske temperature, može se preporučiti za šire uzgoj u Srbiji, prvenstveno u dekorativne svrhe.

[Xenon]

Donji Milanovac je izlozen ka severoistoku i zimi ga dobro produva kosava. Nezasticen Trcahycarpus bi brzo bio raskupusan. Sto se same klisure tice, tu zemlje prakticno i nema, stena sa obe strane.

Uzgred, od kad je Juglans regia retka vrsta? 

Sicevacka klisura ima neki potencijal, ali posto tamo nema stanice a samim tim ni preciznh klimatskih podataka, tesko je to ovako napamet tvrditi.

Pcinjska kotlina je relativno nepovoljna zbog velike nadmorske visine i verovatno temperaturne inverzije.

Beograd je takodje dosta nepovoljan ali na dobroj i zasticenoj lokaciji, uz povremenu zastitu,po neka palma moze da se provuce. Zbog relativno visokih letnjih temperatura i vlage, najbolja vrsta za Beograd je R. hystrix.

[gringo]

Eto to su podatci koje sam mogao da nadjem na brzinu, i mislim ne mora da bude tačno da ovo
mozemo vidjeti u Beogradu neki od vijetra zaštićen trg i definitivno uz rivu Donjeg Milanovca. dok Pinja dokazano može samo, mislim da grad nema novca, ni želje za eksperimentima glede drvoreda, a i svjest je problem, na kontinentu vecina ljudi misli da palme ne trpe minuse

[gringo]

Ok ovo su samo moja zapažanja, ne moraju biti tačna ali možemo se složiti da bi Pinus Pinea drastično poravio sliku nekog trga ili bulevara. a dokazano, moze na duze vrijeme.

[gringo]

Zapravo nije mi jasan toliki strah, pa onaj Trahij u vili Save Lešica ima bar 60tak god nije šticen i živ je, pričam ovo jer svaki grad koji ima sličnu klimu kao Beograd to maksimalno koristi,naime bio sam neko vrijeme u Frankfurtu(akademsko usavršavanje),,Goethe-Universität Frankfurt, Campus Riedberg,, zima -10 i nize  bilo je nocu-16 mislim plus hladan vijetar i snijeg tako 10tak dana ne izlazi u plus, a Trahiji svuda, neki i stradaju ali većina ne ovo je njihov ,,Jevremovac,,posle jake zime
znam o čemu govorim a Frankfurt ima i lošiju klimu od Beograda evo svima ugrubo podatci za zadnjih 30god.
Tako da zaista nije mi jasno čemu toliki strah i skepsa?

[Xenon]

Tako da zaista nije mi jasno čemu toliki strah i skepsa?

Nije to strah, to je skoro 15 godina iskustva u gajenju egzoticnih biljaka. U tih 15 godina mi je stradalo prakticno sve sto sam sadio (osim Sabala posadjenih 2012 koji su preziveli dve jako blage zime.). Trachycarpusi koji su se mucili po par zima bez zastite pre nego sto su otisli u vecna lovista, Phoenixi koji su i uz zastitu propadali, Sabali koji su propadali od zimske vlage i jos jako puno primera.

Naravno da je uz obilno zalivanje preko leta i zastitu preko zime moguce gajiti palme u Srbiji, ali treba biti realan. Trachycarpusi su mi na vikendici propadali od letnje suse. Neke palme nikako ne trpe zimsku vlagu. Nasa kontinentalna klima ima rezim padavina koji ubija palme vise nego same temperature, i ako su palme posadjene na lokaciji gde ne mozes svaki dan oko njih cupkati i po potrebi zalivati, stititi, tretirati fungicidom, prihranjivati NPK preparatima i slicno, tesko ce to ici, cak i sa najotpornijim vrstama.

[gringo]

Slažem se s svim navedenim, osim Trahija. sup.s Nanital ili Wgnerianus. Chusan forma, pa i kultivari iz baš grada Krasnodara, nemaju sanu u Srbiji, ali svakako da mislim i to ne na osnovu iskustva već metodom dedukcije, ako pogledamo, i istrživanja šumarskog fakulteta, uz Magnolie Gandiflore, grad bi mogli krasiti(uz odgovarajuću brigu, i znanje) i palmoredi Trachija, svakako Pinje,(spektakularan bor), zašto ne i mediteranskog čempresa.
ovi kod Hrama Svetog Save su se primili i izgledaju sjajno.
A na osnovu ovih podataka na 'netu koje su mi dostu pne u Sićevu (selu) osim Salvie(one mediteranske umire odrasla biljka na -20) imaš i dvije Ramonde, serbicu i officialis, što su čisti mediteranci, zona 8a bez sumnje(mijerenje ti nije potrebno ako imaš dokaze, u vijekovnom biljnom diverzitetu), za Milanovac si rekao tacno ipak je izložen vjetrovima, Wagi bi tu mogao i bez zaštite jer ima najveću insolaciju kombinovanu s termo efektom rijeke. Suma sumarum, mogu po prilično precizno izvesti validan zaključak da u Srbiji ima bar 4 submediteransko-stepska pojasa, (otud i Pinja, da je humidno nebi mogla) za uzgoj palmi i egzota, naravno uz brigu, u Njemačkoj ne stite Trahije, bar oko botanicke baste a bio sam na kampusu u kucama štite neki a neki ne, tad nisam bio zagrijan za bilje ali priupitao sam, zašto ih ne štite, odgovor je bio, ako i bude oštećenja do maja će izrasti novi listovi i da im se to dešavalo više puta te da je (praktični Nemci) zaštita skupa . Pozz Ksenon(stranac na starogrčkom) kao i Gringo virtuelni smo imenjaci.

[Vranjanac]

Veoma interesantni podaci o mikroklimama, Gringo
Zanimljiva je i oblast Aleksandrovcke zupe. Nisam upoznat sa vegetacijom tog kraja, ali mesto Aleksandrovac je po merenjima medju najtoplijim mestima, tj medju najmanje hladnim kada su udari najhladnijih talasa u zemlji.
Tipican primer pogodnije mikroklime je mozda i mesto Ratkovic kod Rekovca. Ta dva mesta su udaljena jedno od drugog veoma malo, a Ratkovic ima daleko blaze temperaturne vrednosti tokom zime.
Sve takve lokacije sa relativno blazom klimom bi mogle da probaju sa sadnjom nekih otpornijih egzoticnih vrsta, ali sta kaze Xenon, to nadgledanje, pasivna zastita zimi kada je to potrebno i zalivanje tokom leta (kad je trachy u pitanju) je neophodno.. Propada mi onda ideja da zasadim par trahija na selu koje ne posecujem redovno jer ce bez redovne nege da uginu.

[gringo]

  da naravno, ima mijesta, gdje uz pasivnu zaštitu mogu sigurno Trahiji (opet moja osnovana pretpostavka) ali kad sve zaokružim, ovo mjesto prosto plače za ,,egzotima,,. Zamislite , kombinaciju Trahiji, Pinje(ko na obalama Tibra ), i Med. Čempresi(mada njih ima, vidio sam 20tak).
 

[Vranjanac]

Da. Pogotovo trahiji
Da bi neko mesto sa koliko toliko dobrim uslovima bilo prosarano, recimo, trahijima, nije neophodno angazovati sluzbu gradskog zelenila (mada bi bilo najbolje kada bi se oni zainteresovala za tako nesto, pogotovo u Beogradu, gde su najbolji uslovi). Nista ne bi falilo i kada bi gradjani po svojim bastama sadili kao sto sam cuo za Zagreb gde uredjivaco grada ne misle da treba saditi trahije, ali ljudi sade po svojim posedima pa je cest slucaj videti ih po gradu. Tu je neophodan podsticaj i ohrabrenje. Treba samo da bude narod informisan o tome da postoje egzoticne vrste biljaka koje mogu da rastu i u ovim krajevima, a mozda je dobar nacin za sirenje takve ideje pravljenje neke fb stranice

[gringo]

Ključ je administracija grada , istina u Zagrebu su se ljudi sami izborili i u dvorištima ima sve više Trahija, a i dostupnost cijene i edukacija građana je niska. Ovdje u Banja Luci otkad su posadili u centru 6. Magnolija grandiflora, i primjećujem ih sve više po dvorištima. Evo npr. slika iz hotela u Centru Milana .

[Vranjanac]

Naravno, administracija grada ima najglavniju ulogu u tome kako ce da izgleda grad, a eto, kao plus je to sto i gradjani dobiju ideju pa i oni pocnu da sade kad vide da nije nemoguce. Za Milano me nista ne cudi

[dalmatiansoap]

Bilo bi dobro da ubuduće ne postate široke postove na čirilici jer su za većinu članova nerazumljivi.

[palmofan]

Ne bih baš rekao da su nerazumljivi za većinu, svi članovi iz Srbije je razumiju, a i članovi iz Hrvatske koji su išli u osnovnu školu u vrijeme bivše Juge su je morali učiti u školi. Ja sam je prilično lako naučio prije par godina a za one koji je stvarno ne znaju postoji online translator pa se lako pretvori u latinicu. Ipak mislim da bi bilo bolje pisati na latinici kad god je to moguće, pa bi bilo dobro kad se neki ćirilićni tekst kopira sa neke stranice da se taj tekst prvo pretvori u latinicu.