Tražio sam neke informacije o lovoru i primetio da nemamo temu o njemu na forumu.
(tekst sa Wikipedije)
Lovor (lat. Laurus nobilis), je zimzeleno drvo iz istoimene familije (Lauraceae), visoko 10-18 metara. Prirodno stanište lovora je region Mediterana. Lovor (Laurus nobilis) kao začin, kao lek, ili kao venac, od davnina je nezaobilazan u životu ljudi. Grančice ovog mediteranskog drveta karakterističnih listova bile su znak najveće časti i slave još u antičkim vremenima. Lovorov venac koji je ukrašavao glave pobednika olimpijada potekao je od Pitijskih igara u staroj Grčkoj, koje datiraju još iz 568. godine pre Hrista, a posvećene su bogu Apolonu.
Legenda kaže i da su u proročištu u Delfima žvakali lovorov list, ili ga palili pa udisali njegov mirisni dim, da bi bolje „videli“ budućnost. Zanimljivo je da se imperator Tiberije sa lovorovim vencem krio ispod kreveta za vreme grmljavine, a imperatori Klaudije i Neron za vreme epidemije kuge sklonili su se u lovorovu šumu verujući da njegovo isparavanje sprečava širenje zaraze. A rimski gurman Apiciusa lovor je smatrao nezamenljivim začinom ...
Prenoseći priče od davnina o lekovitosti ove biljke, listovi i bobice lovora zauzeli su veoma važno mesto među začinima u većini savremenih svetskih kuhinja. Danas su najpoznatiji mediteranski, kao i kalifornijski lovorov list koji ima jači ukus. Prijatan miris listova koji se stavljaju u supe, variva, marinade, tamne sosove, paštete, salate, jela od mesa, divljači, ribe, potiče iz eteričnog ulja koje sadrži 50 odsto cineola. Iz lovorovog lista u hranu ulaze brojni minerali i vitamini, među kojima su posebno značajni vitamini A i C, a od minerala gvožđe i mangan, kao i kalcijum, kalijum, magnezijum. Lovorov list pomaže kod varenja, a isceđeno ulje iz svežih plodova koristi se za lečenje kožnih osipa, bolnih mišića, a takođe pospešuje bolju prokrvljenost. Plod lovora sadrži oko 30 odsto masnog i blizu tri procenta eteričnog ulja, šećera i skroba, dok se u listu nalaze gorke materije i tanin. Količinski dominantan sastojak etarskog ulja je navedeni cineol, mada u zavidnim količinama ima i metileugenola i terpinacetata.
U lekovitosti lovor deluje kao antireumatik, antiseptik, baktericid, diuretik, sedativ, antitoksik. Pozitivno utiče na dobro raspoloženje. Istovremeno, lišće i plod delotvorni su iu lečenju histerije, kolika, neurastenije želuca, prehlada. Lovorovo ulje koristi se za lečenje bolova u ušima, modrica, istegnuća. Snažno analgetsko delovanje eterično ulje lovora čini gotovo nezamenljivim sastojkom u terapiji bolova. Isti efekat postiže se i kod lečenja težih gljivičnih oboljenja, kao što su gljivične infekcije noktiju, jer ovo ulje poseduje i jako protivgljivično dejstvo.
