Autor Tema: :: Nas region & Efekat staklene baste & globalno zagrevanje ::  (Posjeta: 307 vremena)

0 Članova i 1 Gost pregledava ovu temu.

Offline Zexland

  • Jubaea
  • *
  • Postova: 1422
  • Karma: +0/-0
  • Spol: Muški
    • Z&Z Design Studio
:: Nas region & Efekat staklene baste & globalno zagrevanje ::
« u: Rujan 17, 2008, 19:42:28 poslijepodne »
Efekat staklene bašte

Еfekat staklene bašte je izraz za zagrevanje planete Zemlje nastalo poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje od Sunca prima i u svemir zrači Zemljina površina. Ovaj efekat predstavlja rezultat povećanja količine zračenja koje ne može od površine Zemlje da bude emitovano u svemir, već ga atmosfera upije i postane toplija. Atmosfera Zemlje upija deo (oko 30%) energije koju Sunce direktno emituje, dok ostatak (zračenje manjih talasnih dužina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake (manjih talasnih dužina) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Međutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zračenje, doći će do povećanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku.

Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih dužina, dobar deo toga stigne do Zemljine površine, doprinosi stvaranju i održavanju svog života na Zemlji, a deo tog zračenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnoteži. Ako nešto zadrži deo tog zračenja, ravnoteža se kvari i nastaju problemi. Ono što zadrži zračenje je poznato pod nazivom gasovi staklene bašte, a problemi koji nastaju su poznati pod nazivom globalno zagrevanje.

Globalno zagrevanje

Globalno zagrevanje je naziv za povećanje prosečne temperature zemljine atmosfere i okeana naročito u 20. veku.

O uzrocima i krajnjim posledicama globalnog zagrevanja ne postoji naučni konsenzus.

Najzastupljenija je teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica ugljen-dioksida i metana poreklom od industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. Prema toj teoriji povećana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta staklene bašte u atmosferi. Pod pritiskom pokreta za zaštitu okoline mnoge su vlade prihvatile tu teoriju i potpisale Protokol iz Kjota, čiji je cilj smanjivanje emisije tih gasova.
S druge strane, u poslednje vreme javio se određen broj naučnika koji osporavaju teoriju globalnog zagrevanja kao posledicom emisija industrijskih postrojenja i nude alternativna objašnjenja, bilo u obliku promena sunčeve aktivnosti - za šta se kao dokaz koriste nedavno otkrivene klimatske promene na Marsu (otapanje ledene polarne kape) - bilo u obliku ciklične izmene hladnih i toplih perioda u Zemljinoj istoriji, za šta postoje geološke, paleontološke i istorijske dokaze.


Korisni tekstovi

Priroda i zagrevanje

Mnogima nije poznato koliko globalno zagrevanje naše planete dramatično utiče na životinjski i biljni svet. Krajem devedesetih godina prošlog veka umnožili su se događaji koji alarmantno upozoravaju da je poslednji trenutak spasavanja prirode već nastupio.

Kada su se na plažu severne Kalifornije nasukali više od stotinu od gladi umirućih mladunaca foka, naučnici su napravili istragu da bi rešili zagonetku. Ispostavilo se da su se sitne ribe kojima se mlade foke hrane sklonile u prevelike dubine, nedostupne fokama-sisarima, a sve zbog pregrejanosti površinskog sloja okeana. Slučaj »gladnih foka« nije jedini koji ukazuje na poremećenost ekološkog sistema, ima ih bezbroj.

U proleće 1998. godine desila se još jedna tragedija o kojoj naši mediji nisu ništa rekli, jer se kod nas ekološke vesti skoro i ne prenose. Rode, koje su se vraćale na sever Evrope posle zimovanja u toploj Africi, naišle su na izuzetno hladan talas koji je okovao snegom i ledom Nemačku i Poljsku. Njihovi instinkti su ih vodili što dalje odatle, tako da su se one vrtele u krug iznad Turske i Balkanskog poluostrva. Na hiljade ih je nađeno mrtvih. Ljudi su takođe počeli osećati vrelinu koja donosi sve više sušnih perioda bez kapi kiše.

Topli talas koji je pre neko leto zahvatio severoistok Amerike izazvao je lančane nestanke struje, a sve zbog preopterećenosti mreže masovnom upotrebom klima uređaja. Nestanak struje usred leta u državi Njujork bio je uzrokovan pregrejavanjem jezera Ontario odakle je lokalna nuklearna centrala uzimala vodu za hlađenje u procesu proizvodnje energije. Ono što je do juče bilo »dosadno« zvocanje ekologa i udruženja za zaštitu životinja, danas se već uveliko ostvaruje: neće samo životinje imati problema sa globalnim zagrevanjem.

Neka ostrva u Tihom okeanu su nestala usled podizanja nivoa mora, a stanovništvo raseljeno na bezbednija mesta. Otopljavanje ledenih površina na polovima se »uspešno« nastavlja. Na prelasku milenijuma smo bili svedoci opasnosti koja se nadvila nad Novim Zelandom. Kao u nekom filmu katastrofe, ogromna santa leda, veća od te ostrvske zemlje, odlomila se od Južnog pola i krenula da se sudari sa celom državom. Srećom, vojska je uspela da uništi ledenog monstruma pre nego što je stigao do cilja.

Ali, problem globalnog zagrevanja neće moći rešiti naoružana vojna sila, već vojska osvešćenih pojedinaca. Toplotni udari svakoga leta odnose sve više ljudskih života. U leto 2003. godine u Parizu nije bilo dovoljno mesta u mrtvačnicama za ovakve slučajeve. U šumama sve češće haraju požari. Požari zahvataju sve veće površine te tako doprinose daljem zagrevanju. Požar u blizini Holywood-a, novembra 2003. godine, desio se na površini većoj od površine Beograda, a pri tome su životinje bile najveće žrtve. Zapažene su zaista velike promene u prirodi. Zagrevanjem mora se broj zooplanktona, glavnog izvora hrane za mnoge riblje vrste, smanjuje u ogromnim procentima. Na površini zemlje se zapažaju migracije vrsta uzrokovane globalnim zagrevanjem: čak se i leptiri sele u hladnije, severnije krajeve ili na višlje planine da bi se sklonili od toplote. Svaka godina nam donosi obaranje apsolutnog rekorda do sad najhladnije zime i najtoplijeg leta.

Zima 2004. je u Nemačkoj i severnim evropskim zemljama zabeležila neverovatnih četrdeset stepeni ispod nule. Kako li je tek životinjama pri ovakvim vremenskim uslovima, možemo tek nagađati...Ali, šta ljudi čine da se ovaj negativan trend spreči ili bar umanji na duži rok? Zaista malo toga, ali se ogromna sredstva troše na sve preciznija merenja veličine opšte katastrofe koja se posle sa ponosom objavljuju. Definitivno je dokazano, i u tome se najzad slažu i do sad najskeptičniji naučnici, da je poslednja decenija prošlog milenijuma bila najtoplija ikad u istoriji.
Posle svega, pitamo se da li je u pitanju globalno zagrevanje ili tek globalno zagrejavanje pred predstojeće događaje?

Temperatura

Uporedo s nemilosrdnim rušenjem kišnih šuma, jedinog prirodnog regulatora ugljen-dioksida, njegovo prisustvo u atmosferi uvećalo se za 25 odsto sadržaja tokom industrijske ere, mahom usled sagorevanja fosilnih goriva (ugalj, nafta i prirodni gas) i proizvodnje cementa. Na osnovu kontinuiranih merenja koncentracije ugljen-dioksida, zabeleženo je povećanje od 280 ppm u preindustrijskoj eri (1850) do 364 ppm u 1997. godini. Sličan rast doživeli su i drugi gasovi staklene bašte, kao što su metan, nitrat oksid i hlorofluorokarbonati. Svi ovi gasovi, dospeli u atmosferu delovanjem ljudskog faktora doprinose povećanju globalne temperature. Većina naučnika slaže se da je tokom poslednjih 150 godina došlo do podizanja srednje godišnje temperature za 0,45±0,15°c, uz određenu varijabilnost tokom godina. Rekonstrukcija pokazuje da je ovaj na prvi pogled mali rast uslovio neuobičajeno zagrevanje, neviđeno u istoriji – za toliki rast temperature, koji se desio samo tokom xx veka, potrebno je 1200–1500 godina u normalnim uslovima, a taj rast se nastavlja. Kada, oko 2040. godine, nivo ugljen-dioksida bude udvostručen, temperatura će dostići povećanje od 2,8±1,2°c. ovako projektovana temperatura neće biti ravnomerno raspoređena na celoj planeti – na polovima će biti dva ili tri puta viša nego na ekvatoru i viša na Arktiku nego na Antarktiku. Ako bi se porast ugljen-dioksida nastavio i u drugoj polovinu XXI veka, rast globalne temperature mogao bi da pređe 50c, sa svim posledicama koje proishode iz toga.

Nivo mora

Drastična promena temperature izazvaće više sekundarnih klimatskih efekata – povećanje srednje globalne brzine isparavanja, izmene frekventnosti padavina, oblačnosti i maglovitosti, preraspodelu sušnih i kišnih područja, velike promene u biosferi i nestanak prelaznih godišnjih doba na srednjim geografskim širinama. Svetsku ekološku javnost posebno zabrinjava podizanje nivoa mora, što već danas pokazuje štetne efekte. Zbog zagrevanja planete dolazi do širenja tople okeanske vode, otapanja lednika i polarnih kapa, usled čega se nivo mora podiže. za poslednjih 100 godina taj se nivo u proseku podigao za 12,5 cm, što je daleko iznad očekivanog i nastavlja da raste brzinom od 1,2 do 5,5 mm godišnje. Tokom ovog veka nivo mora će se podići za 70 cm, da bi u sledećem došlo do konačnog otapanja leda u zapadnom Atlantiku i podizanja nivoa za pet-šest metara. U međuvremenu, ledeni pokrivač 5-6 metara je sve tanji – istraživanja pokazuju da se na grenlandu debljina ledenog sloja smanjuje brzinom od 0,6 cm godišnje iznad visine od 2000 metara, dok na nižim visinama ta brzina iznosi i do metra godišnje
« Zadnja izmjena: Rujan 17, 2008, 19:44:44 poslijepodne od Zexland »
http://www.zizstudio.com

USDA zone for Zexland: 7b/8a
---------------------------------
Aps. minimum in last 25 years: -18c
Aps. maximum in last 25 years: +47c

Offline Zexland

  • Jubaea
  • *
  • Postova: 1422
  • Karma: +0/-0
  • Spol: Muški
    • Z&Z Design Studio
Odg: :: Nas region & Efekat staklene baste & globalno zagrevanje ::
« Odgovori #1 u: Prosinac 26, 2009, 11:25:36 prijepodne »
Fin tekst Ministarstva za zastitu zivotne sredine i razno-razne prognoze o uticaju globalnog otopljavanja u Srbiji na ceo sistem i biljke...ima svasta u PDF-u je :)

http://www.sepa.sr.gov.yu/download/2_T_Popovic_V_DJurdjevic_i%20dr_Prom_klime_i_uticaji.pdf
http://www.zizstudio.com

USDA zone for Zexland: 7b/8a
---------------------------------
Aps. minimum in last 25 years: -18c
Aps. maximum in last 25 years: +47c