Postoji izreka:nikad ne računajte da je neka biljka nežna,sem ako se niste lično uverili u to,i to barem dvaput.
Naravno,ne pokušavajte da naterate baš svaku biljku da živi u uslovima koji joj ne odgovaraju.Svaka biljka,koliko god jaka bila,ima svoje limite,kako u pogledu minimalnih temperatura,tako i u pogledu suše i vode koje može da podnese.Zbog toga treba,prvenstveno,poznavati klimatske i mikroklimatske uslove kraja u kome živite.Onda,odaberite biljku koju ćete posaditi prema sledećim kriterijumima(I say 'Thanx for this one' to OASIS GARDEN DESIGNS):
Biljke koje zasigurno mogu da izdrže vaše uslove.
Biljke za koje Vi,a i drugi ljudi pretpostavljaju da bi mogle izdržati.
Biljke koje nisu isprobane,ali bi mogle biti.
Biljke koje,definitivno nisu izdržljive,ali jednostavno ne možete da odolite, a da ih ne isprobate...
Prva zaštita se obavlja još pre sadnje.Sadite već oformljene starije biljke koje imaju dovoljno razvijene organe da mogu da izdrže niske temperature,ili da,ukoliko delom izmrznu,u proleće obnove te delove.Kupujte od proverenih prodavaca sadnog materijala i semena.Pri izboru biljke gledajte da bude zdrava(naročito ako se odlučite za uličnu prodaju).Ukoliko želite da presadite neku vašu biljku iz saksije,držite je,po mogućstvu,u što hladnijoj prostoriji (u kojoj nema mraza ili barem ne ide ispod temperature za 10 stepeni više od navedene minimalne za datu biljku) zimu pre sadnje.Većini ovih biljaka će biti potrebno dosta toplote,tako da ih sadite uz južni zid,na mestima gde će biti dosta sunca u toku zime(one koje leti vole zasenu ili poluzasenu sadite ispod listopadnog drveća) ili uopšte, zaštićene u startu od bilo kakvog hladnog vetra.Izbegavajte mesta za koje znate da se na njima sakuplja led.Pazite da vam se zemlja ne raspadne prilikom vađenja iz kontejnera ili saksije i na taj način ošteti koren,što može biti pogubno za svaku biljku,a naročito za mlade palme.Za sadnju,iskopajte nešto veću rupu od potrebne,da bi ste dodatno razmekšali zemlju.Zemlju sa dna vraćate na kraju.Umešajte malo nekog đubriva ili specijalizovanih mineralnih dodataka koji pospešuju primanje sadnica.Sa šumskim ili kompostiranim humusom nećete pogrešiti u pogledu količine,ali oprezno sa stajnjakom ili hemijskim đubrivima,dovoljne su male količine.Ukoliko vam je zemlja slabo vodopropustljiva,izmešajte je sa određenom količinom peska ili sitnog šljunka,jer će čak i biljke koje inače vole vodu,patiti od viška vlage tokom naših zima.Ovo pogotovu važi za sukulente za koje je,pored toga, najbolje da ih sadite na mestima blago izdignutim u odnosu na okolinu,što ćete postići ili nabacivanjem zemlje sa šljunkom(u ovom slučaju odgovara i krupniji) ili izgradnjom pravog alpinetuma ili rokarijuma.Stres koji biljke doživljavaju na niskim temperaturama je sličan onom koji doživljavaju prilikom suše.Zato je dobro da naviknete biljku već tokom prvog leta na takve uslove.To je najteže izvesti sa papratima,aroidima i aktinidijama,jer one inače traže dosta vode za uspešno ukorenjivanje i uopšte rast.Ali,uz pažljivo doziranje i to je moguće.Na kraju,sadite ih u proleće.Iako potoji mišljenje da toploljubive biljke treba saditi u jesen,što ima logike,jer je zemlja tada toplija,one se bolje priviknu na okolne uslove ako imaju više vremana da to postignu.Pogodno vreme bi moglo da se računa od sredine marta za otpornije vrste.Zadnje dve nedelje aprila su kod nas,verovatno najpogodnije,za sve ove biljke,jer je tada opasnost od kasnih mrazeva prošla ili je,barem,svedena na minimum.Prva polovina maja može biti prilično topla i sušna,naročito na jugu,ali ipak pogoduje uz jače zalivanje,po potrebi.
Stalno pratite vremensku prognozu na TV-u,radiju,u novinama ili na internetu,ali koristite izveštaje proverenih firmi i organizacija.
U toku leta zaštita koju ćete im pružati sastoji se u redovnom zalivanju,đubrenju i zaštiti od štetočina.Trudite se da zemlja uvek bude vlažna,ali nikad,prenavodnjena.Zalivanje će prijati čak i većini sukulenti,jer,suprotno mnogim verovanjima one vole vodu tokom velikih vrućina,iako će ih lakše istrpeti nego ostale biljke.Biljke sa velikim listovima i pojedine voćke orošavajte rano izjutra,pre direktnog sunca,ukoliko nema rose.Ovim biljkama je,leti,jedan od najvećih neprijatelja grad,ali njega je teško predvideti i samim tim ih zaštiti.Specijalizovana đubriva za određenu vrstu biljaka su sigurno dobar izbor,ali će dobro poslužiti i bilo koje od veštačkih ili prirodnih đubriva koja se nalaze na tržištu.Ove biljke u našim uslovima nemaju puno neprijatelja,ali se ponekad javljaju biljne vaši ili neke vrste paukova.Tretirajte ih insekticidima ili,paukove,specijalno,helicericidima(kod nas ih je teško nabaviti),ili možete sami spraviti takav preparat od izmaceriranih svežih listova koprive koje potopite u vodu, stavite jedan dan da fermentiraju na suncu i time prskajte.To je ujedno i odlično folijarno đubrivo jako bogato azotom.Vlada uvreženo mišljenje da đubrenje ne treba vršiti posle kraja maja.To je delimično ispravno,ali samo ako koristite đubriva jako bogata azotom i to vrlo često,pogotovu za voće.Bez dodatnog đubrenja će biljke stagnirati i biti podložnije bolestima.U toku leta đubrite povremeno,s tim da u jesen,na primer,negde,sredinom oktobra dodate sredstvo bogato kalijumom a siromašno azotom.
U toku zime vreba više opasnosti.Niske temperature,vetar,prevelika vlaga,led(od topljenja ili ledenih padavina) i sneg koji sam po sebi može da bude i koristan,jer kao pokrivač tla ili samih biljaka služi kao izolator,ali može da izlomi grane zimzelenih biljaka.U tom slučaju je dovoljno da otresete sneg sa grana,ali ga ne čistite kompletno sa lišća,jer nećete to uspeti u potpunosti,a čak i onako mali sloj koji ostane može da zaštiti biljku.Rani jesenji mrazevi(češći u severnim krajevima) mogu naškoditi plodovima voćaka koje još nisu obrane ili biljkama koje nisu još uvek ušle u fazu mirovanja..Kasni prolećni mrazevi(češći u južnim krajevima) mogu naškoditi voćkama u cvatu ili,uopšte svim biljkama koje rano teraju nove izdanke.Iznenadni dolazak mraza na nepripremljene biljke je poguban.Npr.čak i najotporniji citrusi,ukoliko nisu u stanju mirovanja,bivaju oštećeni već na -3-4stepena.Fini i tanak led koji se uhvati na listovima može biti koristan kao izolator ali samo na kratko vreme(npr.u toku jedne noći).Na duže vreme deluje vrlo loše čak i led na tlu jer sprečava protok hranljivih materija između tla i biljke.Vetar je opasan i zbog toga što može da izlomi grane,ali još je opasnije to što on isušuje.Naime,vetar sam po sebi ne snižava mnogo temperaturu vazduha,već suši vlagu iz tla.Time tlo gubi i dobar deo akumulirane toplotne energije.Takav efekat ima i na biljke,stvarjući uslove koji odgovaraju,po učinku,mnogo nižim temperaturama nego što je stvarna.To je tzv. vindčil faktor(eng. windchill factor),što je malo teže prevodljiv izraz,ali otprilike znači,faktor hlađenja vetrom.Na primer,na temperaturi od 0 stepeni,pri brzini vetra od 10 metara u sekundi(36km/h),efekat na biljku,što se tiče gubljenja vode,jednak je kao na temperaturi od -14,9C.Ispod se nalazi tabela sa vrednostima ovog faktora.(Thanx for this one to COOL TROPICS)
brzina vetra u m/s temperaturni efekat u stepenima C
bez vetra +10 +5 0 -5 -10 -15 -20
5(18km/h) +4 -2,3 -8,6 -14,9 -21,2 -27,5 -33,8
10(36km/h) -0,4 -7,7 -14,9 -22,2 -29.5 -36,7 -44
15(54km/h) -2,6 -10,3 -18 -25,8 -33,5 -41,2 -48,9
20(72km/h) -3,6 -11,5 -19,5 -27,4 -35,3 -43,3 -51,2
25(90km/h) -3,8 -11,8 -19,8 -27,8 -35,8 -43,8 -51,8
Ove brojke izgledaju zastašujuće,ali,na sreću,vetrovi mnogo ređe duvaju konstantno velikim brzinama,mada postoje povremeni jaki udari.
Zimi možete koristiti više tipova zaštite,već u zavisnosti od vrste biljke ili njene veličine.Zaštita može biti mehanička,hemijska ili toplotna.
Mehanički tipovi zaštite:
1)Mini staklenici ili plastenici.Ukoliko imate mogućnosti da jednu ili više biljaka stavite pod staklenik ili plastenik manjih dimenzija koji je potpuno rasklopiv,učinite to.Bez obzira da li koristite dodatno zagrevanje ili ne,biće to odlična zaštita.Uglavnom,biće dovoljan samo tanji sloj malča.Preporučljivo za veći broj nižih biljaka i srednje visokih, a teško primenjivo na visoke biljke.U toplijim danima obavezno provetravajte da biste izbacili višak vlage i sprečili truljenje.
2)Zaštitni okviri.Napravljeni od drvenih letvica ili metalnih šipki oko kojih se obmotava najlon ili,ukoliko je možete naći,najlonska folija sa vazdušnim mehurićima.Pogodno za pojedinačne manje ili srednje velike biljke,eventualno,izgradnjom adekvatnog okvira i za visoke.Ukoliko nema dodatnog zagrevanja, podiže temperaturu 2-3 stepena.Trudite se da folija ne dodiruje biljke,makar ne stablo.
3)Tronožac.Varijanta prethodnog tipa.Sa 3 letvice se pravi okvir i obmotava samo stablo biljke.Pogodno za slabije otporne palme kojima ne smeta povećana vlaga na terminalnom pupu i za paprati.
4)Malčiranje.Ovo je zaštita neophodna gotovo svim biljkama,budući da je koren najosetljiviji od svih delova.Može se koristiti opalo lišće,grančice četinara ili stiropor koji nije utisnut u zemlju.Grančice četinara su posebno dobre jer sprečavaju razvoj gljivica i bakterija zbog prisustva fitoncida.Uglavnom će 5cm malča(mulch) obaviti posao.Ukoliko očekujete dosta niske temperature,nabacite i veći sloj,ali pazite,za vreme toplijih dana može doći do truljenja što korena,što dela stabla.Nikad ne malčirajte sukulente.
5)Kavez.To je praktično malčiranje stabla.Postavite pletenu žicu oko stabla i napunite lišćem,zatim zategnite.Naročito pogodno za banane i aroide,ukoliko želite da im sačuvate deo stabla(50-80cm) što će u proleće rezultovati ranijim startom i samim tim većim rastom.Kod njih je naročito pogodno to što su njihovi listovi(opali,naravno) dovoljno veliki da obuhvate čitav ostatak stabla,koje potom možete uvezati i običnom žicom,ali bez prevelikog zatezanja.
6)Kartonska kutija.Varijanta prethodnog tipa.Postavite kartonsku kutiju oko biljke i napunite lišćem.Ukoliko se koristi na kraći period, možete ostaviti i gornji poklopac.Prekrijte najlonskom folijom ili džakom,ali ne zaptivajte,već ostavite vazduh da cirkuliše.Pogodno za manje biljke.
7)Pokrivka.Najjednostavniji i najefekniji način za kraće periode.Prebacite ćebe,stari kaput ili neku drugu platnenu pokrivku preko biljke.Preko toga postavite najlon koji ne zaptivate da biste sprečili kvašenje.Ukoliko je biljka slaba da izdrži težinu pokrivke,postavite držače.Povećava temperaturu i do 5 stepeni.U slučajevima iznenadnih ledenih padavina ili noći sa injem(kada su danju temperature znatno iznad nule,naročito na suncu) možete prebaciti samo najlon koji ujutru sklonite.Kada se hladan period završi,sklonite zaštitu.Pogodno za manje i srednje velike biljke,maksimalno 5-7 dana.
8)Nadstrešnica.Bilo kakva nadstrešnica će pomoći da biljke koje ne vole kvašenje zimi prežive.Možete koristiti postojeće balkone,ali biljke sadite samo onde gde će imati od proleća do jeseni dovoljno direktnog sunca ili svetla,uopšte.Ako pravite nadstrešnicu,,neka obavezno bude sa nagibom,poželjno od providnog materijala-staklo,pleksiglas,leksan ili najlon(dobro zategnut).Kaktuse i druge niske sukulente,na manjoj površini,možete prekriti nekim staklom izdignutim par centimetara iznad najviše biljke.Dobro će poslužiti i neka stara šoferšajbna.
Nikad ne uvijajte biljku u najlon ili neku drugu plastiku koja je zaptivena(ne važi jedino za paprati).Prema statistici američkih udruženja proizvođača palmi,više palmi strada tokom zime od takve zaštite nego od hladnoće.
Hemijski tipovi zaštite:
1)Stimulatori korena.Mineralni dodaci za razvoj korena pojačaće otpornost biljke na hladnoću.Primenjuju se kasno u jesen.U toku zime na 3-6 nedelja,u zavisnosti od količine padavina.Iako se ne preporučuje đubrenje ovakvih biljaka pre zime,nije loše,sredinom jeseni,dobro ih nađubriti bilo kojim đubrivom koje je siromašno azotom.
2)Kalijum nitrat.Možete sipati vodeni rastvor oko biljke nekih 40-30 dana pre očekivanog prvog mraza ili naprskati lišće 48-24 sata pre nailaska jačeg mraza.On deluje tako što zamenjuje do 50% vode u ćelijama biljaka i na taj način smanjuje mogućnost smrzavanja.Postoji i varijanta kalijum silikat sprej.
3)Fungicidi na bazi bakra.Radi na istom principu kao i prethodni,s tim,da se uglavnom koristi za prskanje i to 3-2 nedelje pre očekivanog prvog mraza,u par prskanja.
4)Antitranspiranti.Koriste se za prskanje lišća,na kome stvaraju akrilni sloj koji smanjuje transpiraciju i na taj način podiže temperaturu biljke za 2-3 stepena.Prska se 48-24 sata pre nailaska mraza.Koristan je za kraće mrazeve,jer u slučaju dužih može doći do oštćenja lišća,pa i cele biljke zbog nemogućnosti da izbaci nagomilanu vodu.
5)Hemikalije koje proizvode toplotu.Vrlo blag vodeni rastvor natrijum-tri-fosfata(Na3PO4) naprskan na lišće i stablo proizvešće nešto toplote,jer ova supstanca oslobađa toplotu u kontaktu sa vodom.Ali,oprezno sa njim,i najmanje greške mogu da izazovu oštećenja na listovima
6)Raspršena voda.Na taj način se,nailaskom mraza,stvara zaštitni sloj leda koji podiže temperaturu biljke za 2-3 stepena.Koriste se jači raspršivači za više biljaka ili ručni za pojedinačne biljke.Ukoliko pustite neki jači sistem da radi stalno,možete temperaturu održavati iznad nule.Dobar sistem za kratkotrajne noćne,suve mrazeve.U takvim slučajevima i tlo će akumulirati nešto toplotne energije od vode,a takođe i sprečiti oštećenja korena od smrzavanja suve zemlje.
Toplotni tipovi zaštite:
1)Električni grejači.Postavljaju se u staklenike,plastenike ili u zaštitne okvire.Često idu u kombinaciji sa termostatom.Uključuju se povremeno,na kraće vreme i mogu znatno da podignu temperaturu.Često idu u kombinaciji sa termostatom.Naročito su pogodni grejači u vidu žica koji se mogu nabaviti u specijalizovanim radnjama(uglavnom u inostranstvu), a koji su slični onima koji se ugrađuju u sisteme za podno grejanje.
2)Ukrasne svetiljke.Svetiljke koje se koriste za prazničnu dekoraciju su pogodne za postavljanje u zaštitne okvire.Dužim radom podižu temperaturu i za 5 stepeni.
3)Toplovodi.Bilo kakve cevi kroz koje struji topla voda znatno će podići temperaturu.Pogodni za staklenike i plastenike.
4)Sudovi sa vodom.Flaša ili bilo koji drugi (zatvoreni)sud postavljen na tlo pored biljke kartkotrajno će podići temperaturu.Pogodno za zaštitne okvire.Pazite da sud ne dodiruje biljku.
Moguće su različite kombinacije navedenih tipova zaštite.ukoliko nemate mogućnosti ili ne želite da primenjujete nijedan od navedenih tipova zaštite,preostaje vam ili da se nadate blagoj zimi,ili,ukoliko je biljka još dovoljno mala,iskopate celu biljku,umotate koren u debeli papir(npr.od džakova),utoplite ga i smestite je u hladnu prostoriju.Mada ovaj drugi metod nije baš preporučljiv za neke biljke.
Na kraju,ako primetite oštećenja(a dešavaju se i pored najbolje zaštite),nije kraj sveta.U proleće,pošto prođe opasnost od kasnih mrazeva,odstranite oštećene grane i listove.Kod palmi odstranite,ukoliko je oštećen,terminalni pup(mada će ga neke vrste i same odbaciti).Orezana i oštećena mesta naprskajte fungicidom i taj postupak ponavljajte na 2-3 nedelje,sve dok traje vlažan period.
