Zanimljiva palma iz Južne Amerike, živi u pampasima u sjevernoj Argentini, može se naći i u arealima sa
Butijama i Syargusima.
Na deblu ima velike crne bodlje koje se s godinama izgube, bodlje se prisutne i na petiolama lisova.
Ima okruglaste jestive plodove koji cu žuto-narančasti kad se zreli. Ima i dosta varijacija u samoj vrsti,
kao npr. visini, robusnosti, broju bodlja, izgledu listova i izgledu debla (neke se nakrive itd).
Ova vrsta je najotpornija od svih Acrocomia, i može primit temperature ispod nule bez oštećenja.
Malo sam istraživao i pronašao podatke da je preživila -5C u Orlandu (mlada palma) bez ikakvih oštećenja a 89te na -7C (isto tamo,samo odrasla palma) su bila vidljiva oštećenja na listovima ali preživila je. Klasificira se za USDA zonu 9b.
Meni se više sviđa kad joj otpadnu te bodlje jer mi deblo ljepše izgleda, možda je potencijalni kandidat za
južnu Dalmaciju i neke otoke.
